Oznaka: protesti

Možda su ove optužbe na račun vlasti od strane opoziciono orijentisanog senatora preterane, ali to ne umanjuje činjenicu da ruski uticaj u Rumuniji sve više jača. Socijalistička vlada u Bukureštu je pod konstantnim pritiskom evropske administracije koja gotovo otvoreno drži stranu opoziciji u toj zemlji. Samim tim socijalistima je manevarski prostor sužen, a Rusija im je pružila ruku. Draganeu tu priliku neće propustiti, ali svakako neće dozvoliti da njegova zemlja, kad već nije pod evropskim, padne pod ruski uticaj. Samim tim ni Rusija neće ostvariti dominaciju nad rumunskim privrednim resursima. Draganeu kao svog strateškog partnera u budućnosti vidi SAD i Donalda Trampa. Učinio je mnoge napore da uspostavi kontakt sa predsednikom SAD. U prilog tome govori podrška koju je iskazao Izraelu, povodom priznanja Jerusalima za glavni grad te države, ali i angažovanje jevrejskih lobista zarad što boljeg pozicioniranja u Vašingtonu. Cilj Draganeua je jasan, ostvariti što bolju saradnju sa svim vodećim činiocima međunarodne politike, samim tim smanjiti pritisak Evropske unije i suvereno voditi rumunsku politiku. Draganeu ne želi da njegova zemlja bude samo objekat već i subjekat međunarodne politike i slobodno možemo zaključiti da je na dobrom putu da to i ostvari

Suština Haškog tribunala ili tog tzv. suda, bila je pristrasnost Zapada i tu je velika opasnost, jer kada se neko u budućnosti bude bavio istorijatom raspada Jugoslavije, uzeće te presude za primer i prikazaće sasvim pogrešnu sliku o tom istorijatu. Foto: Wikipedia / Photograph provided courtesy of the ICTY

Presuda Radovanu Karadžiću predstavlja okončanje jednog mučnog perioda u istoriji srpskog naroda, kojim je Haški tribunal udario pečat sramna na svoju političku ulogu na ovim prostorima. Foto: Flicr/ UN International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia

U Republici Srpskoj odnos snaga je jasan, vlast će formirati pobednici izbora Savez nezavisnih socijaldemokrata. Međutim, vladajuća većina će biti mnogo šira nego što se to u prvi mah i očekivalo. Pretpostavljalo se da Savez za pobedu ne može opstati ukoliko izgubi izbore, ali da će se gotovo u potpunosti rastasti, to je malo ko očekivao. Jedan od najdoslednijih kritičara vlasti u Republici Srpskoj, vođa Narodnog demokratskog pokreta, Dragan Čavić odlučio je da napusti opozicioni savez i prikloni se vlasti.

Nedavno je Mate Meštrović, sin čuvenog vajara Ivana Meštrovića, izjavio da je Njegošev mauzolej na vrhu Lovćena 1971. godine podignut (uz prethodno rušenje kapele SPC) „po nalogu komunističkih vlasti kako bi se od Srba u Crnoj Gori napravili Crnogorci“, te je objasnio da mu je njegov otac lično izložio navedene tvrdnje. Možda bi u datom kontekstu mogli da pronađemo razloge zbog kojih je „crkva na Rumiji“ nelegalna, ali i zbog čega bi trebalo, prema svetonazorima premijera Markovića, stanovnike Crne Gore koji slave početak istorijata zajedničke države sa Srbijom, kao i istorijske dane slave, zbog pobede u Prvom svetskom ratu, posmatrati kao „ludake“ i „ljude sa zlim namerama“. U državi u kojoj većinska nacija ima svega 45 procenata od ukupnog broja stanovnika i gotovo isto toliko populacije koja govori srpskim jezikom, ne možemo posmatrati kao zemlju sa „izgrađenim“ nacionalnim i državnim identitetom, bez obzira kojem „modelu“ političkog identiteta ista pripada.