fbpx

СРЂАН ГРАОВАЦ, рођен је 1984. године у Апатину. Живи у Новом Саду, по занимању је мастер професор историје-историчар. Бави се изучавањем прошлости деспотских, племићких и других угледних породица српског етничког порекла, које су живеле на простору Угарске у XV и XVI веку, затим историјом српског народа на простору Хрватске и Босне и Херцеговине у XX веку, те историјатом међународних политичких околности у времену стварања Југославије. Упоредо, бави се проучавањем историје политичких партија у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца (1918-1929).

Пише анализе, научне радове и есеје, те их објављује у периодици. У организацији појединих установа културе у Србији, аутор је, коаутор или учесник у изради неколико изложби културних добара свих категорија заштите (пре свих, библиотечког карактера или порекла).

Од 2016. године аутор је више десетина веома посећених јавних трибина организованих у оквиру Трибине младих Културног центра Новог Сада, где приказује и анализира актуелне друштвено-политичке и хуманистичке, а пре свих историјске теме. Такође, за потребе Културног центра Новог Сада публикује есеје, приказе и историјске осврте у вези са обрађеним темама.

Истовремено, веома је познат и угледан политички аналитичар, председник Управног одбора Центра за друштвену стабилност.

Од 2021. године, аутор је и водитељ емисије „Иностране“, коју продукује и емитује Радио-телевизија Војводине. Теме, о којима разговара са гостима емисије, посвећене су актуелним процесима у међународним политичким и геополитичким односима.

Коаутор је емисије „Српска читаоница“, коју реализује и продукује Центар за друштвену стабилност.

Срђан Граовац - Сви садржаји

АНАЛИЗА ПОЛИТИЧКЕ КРИЗЕ У БУГАРСКОЈ

03/08/2020
Аутор :
Анализе/Геополитика
Иницијална каписала за почетак ове политичке кризе догодила се на црноморској обали. Опозициони политичар Христо Иванов, моторним чамцем покушао је доспети на јавну плажу у Бургасу у чему су га спречили припадници Националне безбедносне службе (НСО).
Сазнајте више

СВЕТ ПОСЛЕ КОРОНЕ

23/04/2020
Аутор :
Анализе
Појава вирусне инфекције Ковид 19 из темеља је уздрмала човечанство. Тешко да је ико могао и замислити колико ће се људска свакодневница изменити у року од само неколико недеља. Светска економија је заустављена, кретање људи огранично, а готово катаклизмичне сцене умрлих чија тела се износе из станова на улицу или из препуних болница одвозе камионима […]
Сазнајте више

РЕГИОН У ЛЕТО 2019. ГОДИНЕ

11/08/2019
Аутор :
Анализе/Геополитика
У сваком случају, видећемо да ли ће овај бугарски аранжман куповине авиона „омекшати“ став САД, што је опет неизгледно. Макар привремено, када је у питању бугарска политичка елита, изгледа да у вези са реализацијом стратешких питања попут пројеката Турски ток и Један појас, један пут постоји консензус између власти и опозиције. Самим тим можемо очекивати наставак међупартијских обрачуна, али нема изгледа да на овај начин дати пројекти могу бити угрожени.
Сазнајте више

РЕГИОН У ЈУНУ 2019. ГОДИНЕ

19/06/2019
Аутор :
Анализе/Геополитика
То што ради Ђукановић није ништа ново! Све заједно, то представља уходану мантру југословенских комуниста, тих идеолога и реализатора идеје посебности Црногораца и црногорске нације. Данас, из сведочења актера комунистичког пројекта црногорске нације, знамо за његове појединости и циљеве. Син Ивана Мештровића нас је недавно упознао са речима и размишљањима свог оца који је учествовао у рушењу Његошеве капеле и подизању Маузолеја управо како би дао свој допринос стварању црногорске нације. Можда је још важније сведочење једног од кључних креатора тог пројекта, Милована Ђиласа, који је потврдио свој допринос стварању црногорске нације, додуше уз дубоко кајање што је у свему томе учествовао. Наравно, ми данас знамо да су југословенски комунисти вођени паролом „што слабија Србија то јача Југославија“ пронашли разлог за спровођење политике расрбљавања Црногораца. Исто тако, знамо да су све нације које су издвојене из српског националног корпуса за време реализације комунистичке идеје, више или мање свој национални идентитет градили на антисрпству.
Сазнајте више

РЕГИОН У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ МАЈА 2019. ГОДИНЕ

31/05/2019
Аутор :
Анализе/Геополитика
Очигледно, Пленковић је потценио екстремизам у сопственом друштву. Нетрпељивост према мањинама, нарочито српској, политика афирмације историјског ревизионизма у правцу рехабилитације усташтва и јавност која на то скоро да не реагује, били су очигледан доказ да је хрватско друштво у доброј мери екстремно орјентисана средина. Самим тим и резултати ових избора није потребно да нас изненаде, бар када је у питању висок проценат гласова за екстремну десницу, али узевши у обзир да су изашли на изборе у више колоне то на први поглед можда тако не изгледа. Међутим, саберемо ли проценте оних који су прешли цензус и оних који су остали испод црте добићемо готово 25 % гласова за екстремну десницу у Хрватској. Засигурно, то говори о једној политичкој опцији која има потенцијал и уколико се уједини прети да угрози сам ХДЗ, а по резултатима ових избора већ сад су најјача политичка групација у земљи.Очигледно, Пленковић је потценио екстремизам у сопственом друштву. Нетрпељивост према мањинама, нарочито српској, политика афирмације историјског ревизионизма у правцу рехабилитације усташтва и јавност која на то скоро да не реагује, били су очигледан доказ да је хрватско друштво у доброј мери екстремно орјентисана средина. Самим тим и резултати ових избора није потребно да нас изненаде, бар када је у питању висок проценат гласова за екстремну десницу, али узевши у обзир да су изашли на изборе у више колоне то на први поглед можда тако не изгледа. Међутим, саберемо ли проценте оних који су прешли цензус и оних који су остали испод црте добићемо готово 25 % гласова за екстремну десницу у Хрватској. Засигурно, то говори о једној политичкој опцији која има потенцијал и уколико се уједини прети да угрози сам ХДЗ, а по резултатима ових избора већ сад су најјача политичка групација у земљи.
Сазнајте више
Страна 1 од 7