fbpx

СРЂАН ГРАОВАЦ, рођен 1984. у Апатину. Живи у Новом Саду, по занимању је мастер професор историје-историчар. Бави се изучавањем прошлости деспотских, племићких и других угледних породица српског етничког порекла на простору Угарске у XV и XVI веку, затим историјом српског народа на простору Хрватске и Босне и Херцеговине у XX веку, те историјатом међународних политичких околности у времену стварања Југославије.

Упоредо, бави се проучавањем историје политичких партија у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца (1918-1929). Пише научне радове, објављује у периодици (Летопис Матице српске, Архивски анали, Свеске Матице српске, Зборник Матице српске за историју, итд). У припреми је монографија о прошлости српских племићких и угледних породица на простору Угарске у XVI веку. Аутор, коаутор или учесник у изради неколико десетина изложби културних добара свих категорија заштите у организацији више установа културе у Србији, Републици Српској, Мађарској, Румунији и Хрватској.

Од 2016. године аутор је више десетина веома посећених јавних трибина организованих у оквиру Трибине младих Културног центра Новог Сада на актуелне друштвено-политичке, хуманистичке и академско-научне, а пре свих историјске теме. Такође, за потребе Културног центра Новог Сада публикује есеје, приказе и историјске осврте у вези са обрађеним темама, чији је аутор у оквиру јавних трибина у поменутој установи културе. Истовремено, веома је познат и угледан политички аналитичар, председник Управног одбора Центра за друштвену стабилност.

Срђан Граовац - Сви садржаји

РЕГИОН У ЈУНУ 2019. ГОДИНЕ

19/06/2019
Аутор :
Анализе/Геополитика
То што ради Ђукановић није ништа ново! Све заједно, то представља уходану мантру југословенских комуниста, тих идеолога и реализатора идеје посебности Црногораца и црногорске нације. Данас, из сведочења актера комунистичког пројекта црногорске нације, знамо за његове појединости и циљеве. Син Ивана Мештровића нас је недавно упознао са речима и размишљањима свог оца који је учествовао у рушењу Његошеве капеле и подизању Маузолеја управо како би дао свој допринос стварању црногорске нације. Можда је још важније сведочење једног од кључних креатора тог пројекта, Милована Ђиласа, који је потврдио свој допринос стварању црногорске нације, додуше уз дубоко кајање што је у свему томе учествовао. Наравно, ми данас знамо да су југословенски комунисти вођени паролом „што слабија Србија то јача Југославија“ пронашли разлог за спровођење политике расрбљавања Црногораца. Исто тако, знамо да су све нације које су издвојене из српског националног корпуса за време реализације комунистичке идеје, више или мање свој национални идентитет градили на антисрпству.
Сазнајте више

РЕГИОН У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ МАЈА 2019. ГОДИНЕ

31/05/2019
Аутор :
Анализе/Геополитика
Очигледно, Пленковић је потценио екстремизам у сопственом друштву. Нетрпељивост према мањинама, нарочито српској, политика афирмације историјског ревизионизма у правцу рехабилитације усташтва и јавност која на то скоро да не реагује, били су очигледан доказ да је хрватско друштво у доброј мери екстремно орјентисана средина. Самим тим и резултати ових избора није потребно да нас изненаде, бар када је у питању висок проценат гласова за екстремну десницу, али узевши у обзир да су изашли на изборе у више колоне то на први поглед можда тако не изгледа. Међутим, саберемо ли проценте оних који су прешли цензус и оних који су остали испод црте добићемо готово 25 % гласова за екстремну десницу у Хрватској. Засигурно, то говори о једној политичкој опцији која има потенцијал и уколико се уједини прети да угрози сам ХДЗ, а по резултатима ових избора већ сад су најјача политичка групација у земљи.Очигледно, Пленковић је потценио екстремизам у сопственом друштву. Нетрпељивост према мањинама, нарочито српској, политика афирмације историјског ревизионизма у правцу рехабилитације усташтва и јавност која на то скоро да не реагује, били су очигледан доказ да је хрватско друштво у доброј мери екстремно орјентисана средина. Самим тим и резултати ових избора није потребно да нас изненаде, бар када је у питању висок проценат гласова за екстремну десницу, али узевши у обзир да су изашли на изборе у више колоне то на први поглед можда тако не изгледа. Међутим, саберемо ли проценте оних који су прешли цензус и оних који су остали испод црте добићемо готово 25 % гласова за екстремну десницу у Хрватској. Засигурно, то говори о једној политичкој опцији која има потенцијал и уколико се уједини прети да угрози сам ХДЗ, а по резултатима ових избора већ сад су најјача политичка групација у земљи.
Сазнајте више

РЕГИОН У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ МАЈА 2019. ГОДИНЕ

10/05/2019
Аутор :
Анализе/Политичке биографије
Представници разједињене екстремне деснице у Хрватској се такође надају неком изненађењу. Суверенисти окупљени око Руже Томашић верују да могу доћи до чак два мандата, што је како видимо мало вероватно. Да су којим случајем успели направити договор са Бруном Есих и Златком Хасанбеговићем из покрета Независни за Хрватску свакако би имали неку шансу, овако и једни и други највероватније остају испод цензуса. Очигледно је да сујете политичких лидера у Хрватској онемогућавају укрупњавање мањих опозиционих партија. Несумњиво то може довести до расипања великог броја гласова због тога што ће многе мале партије и савези остати испод цензуса. Томе се засигурно радују и ХДЗ и СДП, као највећа политичке партије којима ће се ти гласови, у највећој мери, захваљујући пост-изборној математици прелити.
Сазнајте више

РЕГИОН У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ АПРИЛА 2019. ГОДИНЕ

16/04/2019
Аутор :
Анализе/Геополитика
У садашњим околностима Пендеровски свакако има предност. Разлог за то лежи у томе што се већина бирача у Северној Македонији противи Преспанском споразуму и на прво месту промени имена своје земље. Али исто тако подржава чланство своје земље у НАТО пакту и наставак европских интеграција. Пошто је Преспански споразум већ прихваћен, већина становништва ће се невољно сложити са том солуцијом као нужним злом. Уосталом, сви добро знају да је тај споразум предуслов за наставак евро-атланских интеграција, а самим тим можда и једина гаранција очувању интегритета земље.
Сазнајте више

РЕГИОН У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ МАРТА 2019. ГОДИНЕ

28/03/2019
Аутор :
Анализе/Геополитика
Можда су ове оптужбе на рачун власти од стране опозиционо оријентисаног сенатора претеране, али то не умањује чињеницу да руски утицај у Румунији све више јача. Социјалистичка влада у Букурешту је под константним притиском европске администрације која готово отворено држи страну опозицији у тој земљи. Самим тим социјалистима је маневарски простор сужен, а Русија им је пружила руку. Драганеу ту прилику неће пропустити, али свакако неће дозволити да његова земља, кад већ није под европским, падне под руски утицај. Самим тим ни Русија неће остварити доминацију над румунским привредним ресурсима. Драганеу као свог стратешког партнера у будућности види САД и Доналда Трампа. Учинио је многе напоре да успостави контакт са председником САД. У прилог томе говори подршка коју је исказао Израелу, поводом признања Јерусалима за главни град те државе, али и ангажовање јеврејских лобиста зарад што бољег позиционирања у Вашингтону. Циљ Драганеуа је јасан, остварити што бољу сарадњу са свим водећим чиниоцима међународне политике, самим тим смањити притисак Европске уније и суверено водити румунску политику. Драганеу не жели да његова земља буде само објекат већ и субјекат међународне политике и слободно можемо закључити да је на добром путу да то и оствари
Сазнајте више
Страна 1 од 6