Ознака: протести

Можда су ове оптужбе на рачун власти од стране опозиционо оријентисаног сенатора претеране, али то не умањује чињеницу да руски утицај у Румунији све више јача. Социјалистичка влада у Букурешту је под константним притиском европске администрације која готово отворено држи страну опозицији у тој земљи. Самим тим социјалистима је маневарски простор сужен, а Русија им је пружила руку. Драганеу ту прилику неће пропустити, али свакако неће дозволити да његова земља, кад већ није под европским, падне под руски утицај. Самим тим ни Русија неће остварити доминацију над румунским привредним ресурсима. Драганеу као свог стратешког партнера у будућности види САД и Доналда Трампа. Учинио је многе напоре да успостави контакт са председником САД. У прилог томе говори подршка коју је исказао Израелу, поводом признања Јерусалима за главни град те државе, али и ангажовање јеврејских лобиста зарад што бољег позиционирања у Вашингтону. Циљ Драганеуа је јасан, остварити што бољу сарадњу са свим водећим чиниоцима међународне политике, самим тим смањити притисак Европске уније и суверено водити румунску политику. Драганеу не жели да његова земља буде само објекат већ и субјекат међународне политике и слободно можемо закључити да је на добром путу да то и оствари

Суштина Хашког трибунала или тог тзв. суда, била је пристрасност Запада и ту је велика опасност, јер када се неко у будућности буде бавио историјатом распада Југославије, узеће те пресуде за пример и приказаће сасвим погрешну слику о том историјату. Фото: Wikipedia / Photograph provided courtesy of the ICTY

Пресуда Радовану Караџићу представља окончање једног мучног периода у историји српског народа, којим је Хашки трибунал ударио печат срамна на своју политичку улогу на овим просторима. Фото: Flicr/ UN International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia

У Републици Српској однос снага је јасан, власт ће формирати победници избора Савез независних социјалдемократа. Међутим, владајућа већина ће бити много шира него што се то у први мах и очекивало. Претпостављало се да Савез за победу не може опстати уколико изгуби изборе, али да ће се готово у потпуности растасти, то је мало ко очекивао. Један од најдоследнијих критичара власти у Републици Српској, вођа Народног демократског покрета, Драган Чавић одлучио је да напусти опозициони савез и приклони се власти.

Недавно је Мате Мештровић, син чувеног вајара Ивана Мештровића, изјавио да је Његошев маузолеј на врху Ловћена 1971. године подигнут (уз претходно рушење капеле СПЦ) „по налогу комунистичких власти како би се од Срба у Црној Гори направили Црногорци“, те је објаснио да му је његов отац лично изложио наведене тврдње. Можда би у датом контексту могли да пронађемо разлоге због којих је „црква на Румији“ нелегална, али и због чега би требало, према светоназорима премијера Марковића, становнике Црне Горе који славе почетак историјата заједничке државе са Србијом, као и историјске дане славе, због победе у Првом светском рату, посматрати као „лудаке“ и „људе са злим намерама“. У држави у којој већинска нација има свега 45 процената од укупног броја становника и готово исто толико популације која говори српским језиком, не можемо посматрати као земљу са „изграђеним“ националним и државним идентитетом, без обзира којем „моделу“ политичког идентитета иста припада.