fbpx

РЕГИОН У НОВЕМБРУ 2018. ГОДИНЕ; АНАЛИЗА СТАЊА ПОЛИТИЧКИХ ОДНОСА У РЕГИОНУ НОВЕМБРА 2018. ГОДИНЕ

14/11/2018
Аутор :
Анализе/Геополитика

Политичка превирања

Бугарска
ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У СОФИЈИ

Протести незадовољних грађана у Бугарској од 11. новембра 2018. године, а због превисоких цена горива, подизања пореза на возила и цене осигурања узбуркали су политичку сцену. Председник Румен Радев је стао на страну демонстраната и одбацио критике Цветка Цветанова, истакнутог функционера владајуће коалиције, да није поступио као ујединитељ нације. Председник је истакао да је он ујединитељ народа, а не политичких странака и тиме јасно показао да није политички наклоњен владајућуј коалицији. Радев је иначе изабран за председника уз подршку опозиционих бугарских социјалиста тако да његов став не представља изненађење, већ јасну намеру да у датој ситуацији отежа позицију бугарске владе. Иначе, последња истраживања јавног мњења спроведена од 2. до 7. новембра 2018. године у организацији агенције АФИС показују да Бугарска Социјалистичка Партија ( БСП ) са 23,7 % има тесну предност у односу на партију Грађани за европски развој Бугарске ( ГЕРБ ) премијера Бојка Борисова који су други са 22,2 %. Трећа политичка снага је Покрет за права и слободе ( ДПС ) уз подршку од скоро 9 % док Уједињени патриоти имају 3,4%.

Оштри сукоби власти и опoзиције воде се и око спољнополитичких питања, као што су Истанбулска конвенција и договор око мигрантског питања из Маракеша. Цветанов је после разговора са коалиционим партнерима јасно истакао да не подржава глобални споразум о мигрантском проблему. Бугарска министарка спољних послова Екатерина Захариева је такође истакла да нема споразума о мигрантима без предходне расправе у парламенту и подршке посланика таквом договору. Став Цветанова и Захариеве нам јасно говори да, бар за сада, Бугарска неће подржати тај споразум. Исто тако Захаријева је јасно и недвосмислено одбацила Истанбулску конвенцију уз упозорење да ће Бугарска искористити право вета како би онемогућила њено усвајање у ЕУ институцијама. Децидан став по овом питању министарка спољних послова је оправдала тиме што се конвенција коси са Уставом Републике Бугарске. Заоштравањем реторике владајућа већина је показала намеру да оде корак удесно на спектру бугарске политичке сцене што и не представља изненађење када се узме у обзир да се мањински партнери Бојка Борисова убрајају управо у десничарске или чак екстремно – десне политичке организације. Најављена конференција у Софији националистичких и популистичких странака из источне Европе а, којој ће присуствовати и Мари Ле Пен, тако је добила посебну увертиру. Лидерка Националног фронта планира да овај скуп искористи како би припремала заједничку стратегију са странкама сличних програма и ставова, а због избора за Европски парламент у мају наредне године. Ле Пенова је најавила да ће се у главном граду Бугарске на конференцији под називом „Европа нација и слобода, нови модел за европске грађане“, сусрести са Веселином Марешким вођом бугарске странке Воља. Иначе Марешки је у јавности своје земље, а због ставова и размишљања прозван бугарским Трампом. На скупу се очекују и гости из Чешке, Аустрије, Белгије и др.

Хрватска
ПРЕДСЕДНИЦА ИЛИ ПРЕМИЈЕР

Превирања у оквиру владајуће Хрватске демократске заједнице не престају. Сукоб између два кључна центра моћи, на Пантовчаку и Банским дворима, поново је доспео у јавност. Повод, овај пут, представљају резултати истраживања јавног мњења који показују да Хрватској демократској заједници и премијеру Пленковићу константно расте популарност док је рејтинг председнице Колинде Грабар-Китаровић забележио драматичан пад. Поједини чланови ХДЗ нису ни скривали своје задовољство таквим развојем догађаја што је додатно изиритирало председницину околину. Више ни премијер ни председница не крију да сукоб постоји, али одговорност се увек пребацује на ону другу страну. Пленковић је замерио председници одлуку да не присуствује самиту о питању миграција у Мароку, а још више што је странка за такву одлуку сазнала из медија. Грабар-Китаровић је свој став по том питању представила јавности у емисији „Бујица“, која је иначе позната по промоцији екстремистичких и профашистичких идеја и чији аутор је своју нетрпељивост осим према Србима исказивао и према самом Пленковићу.

Међутим, све наведено су само поводи, а праве узроке нетрпељивости ове две најутицајније личности хрватске политичке сцене требало би да потражимо у борби за доминацију над странком. Постоји јасна, вероватано и оправдана, сумња Андреја Пленковића у постојање председницине амбиције да контролише странку. Креирање афера, константна превирања у ХДЗ нас у то и уверавају. Јасно је да постоје различите струје заинтересоване за смену Пленковића, а међу њима неки ослонац траже у Колинди Грабар Китаровић. По свим истраживањима јавног мњења и упркос забележеном паду рејтинга председница је и даље најпопуларнија политичка личност у Хрватској. Самим тим има оних који је виде на челу странке, па и владе. Такав развој ситуације је мало вероватан и ризичан за саму Грабар-Китаровић. Остварив је само уз напуштање председничке фотеље и вероватно раскол у странци, што никоме не одговара. Вероватнија је опција да председница покуша остварити доминацију на индиректан начин са садашњих позиција. Пошто је Пленковић показао довољно политичке одлучности да сломи индиректне утицаје и буде онај који ће самостално управљати странком и та опција је мало вероватна. Нарочито кад се узме у обзир да уз све проблеме, како у странци тако и у самој држави, ХДЗ бележи константан раст и по тренутним показатељима је усамљен на врху лествице страначке популарности.
У таквим околностима председница мора рачунати на други председнички мандат, као најреалнију опцију њеног даљег политичког деловања. Међутим, после константних међусобних сукоба поставља се питање подршке Пленковића као шефа ХДЗ Китаровићкином другом мандату. Уколико би та подршка била слаба или чак изостала, питање је какви би били разултати. Управо, зато Колинда Грабар-Китаровић гостује у екстремно-десничарским медијима и зато се колеба око подршке Маракешкој декларацији. Једноставно мора ојачати свој рејтинг како би и без евентуалне подршке странке остварила победу. Председница и њен тим прате светске токове, виде недвосмислено јачање десних и национално опредељених снага и не желе дозволити да тај спектар хрватског гласачког тела оде неком другом. Пре свих ту се мисли на Златка Хасанбеговића, звезду у успону хрватске екстремне деснице, бившег хадезеовца и једног од најгласнијих критичара, како председнице, тако и премијера. Јесу ли правилно проценили, показаће време. Последње истраживање јавног мњења им за сада „не иде на руку“.

Сенку на ове политичке интриге и калкулације у Загребу није успео да баци ни повратак у земљу најтраженијег Хрвата са потернице, Ивице Тодорића. Годину дана од хапшења у Лондону, где се склонио после избијања афере Агрокор, Тодорић је изручен Хрватској. Суд му је одредио притвор због опасности од бекства тако да ће време до даљњег проводити у Реметинцу. Тодорић је одлучио да се неће бранити ћутањем, а већ је најављивао да има штошта да каже. Могла би то бити најава нових политичких потреса у Хрватској.

Босна и Херцеговина
СТРАНАЧКО ПРЕГРУПИСАВАЊЕ

После дуго најављиваних историјских избора у Босни и Херцеговини, напета атмосфера у друштву која се манифестовала уочи и на сам дан избора, постепено се стишава. Грађани су своје рекли, а политичке партије су започеле процес преговарања о формирању власти на свим нивоима. Већ први дан након избора, а поучени искуством од претходних година, сви мало боље информисани о политичкој пракси у БиХ били су свесни да тај процес неће лако тећи. У Републици Српској однос снага је јасан, власт ће формирати победници избора Савез независних социјалдемократа. Међутим, владајућа већина ће бити много шира него што се то у први мах и очекивало. Претпостављало се да Савез за победу не може опстати уколико изгуби изборе, али да ће се готово у потпуности растасти, то је мало ко очекивао. Један од најдоследнијих критичара власти у Републици Српској, вођа Народног демократског покрета, Драган Чавић одлучио је да напусти опозициони савез и приклони се власти.

Уз јасну побуну у Српској демократској странци и најаве да ће бар тројица, а вероватно и више њихових посланика прићи већини поствља се питање хоће ли у парламенту Републике Српске остати бар двадесетак опозиционих посланика. Покрет демоктарског прогреса Младена Иванића за сада једини чврсто стоји на становишту даљег опозиционог деловања, као и група у СДС окупљена око Вукоте Говедарице. Милорад Додик је вештом политиком пружене руке опозицији успео у потпуности да разбије фронт који се против њега формирао и самим тим осигура широку подршку влади његовог СНСД. Можда је и већи проблем за Милорада Додика од саме опозије представљао покрет Правда за Давида. Отац несрећног младића, погинулог под потпуно не разјашњеним околностима је више од 230 дана протествовао тражећи правду за сина и оптужујући власт да прикрива истину о његовом убиству. Трагедија тог човека и његове породице је коришћена у политичке сврхе уочи, али и после избора. По многима Давор је политички измаипулисан од стране оних који су желели промену власти у Републици Српској. Такав став је изнео и Анте Нобило, један од угледних адвоката из Драгичевићевог правног тима. Нобило, је напустио међународни правни тим и јасно изнео свој став да Давид Драгичевић није мучен и убијен у полицији и да за то не постоје никакви докази већ да се ради о политичкој манипулацији. Нобилов одлазак не значи крај Даворове борбе, али сигурно представља велики ударац за оне који су инсистирали на неупитној повезаности полиције Републике Српске и врха власти са тим догађајем.
Док се политичка ситуација у српском делу Босне и Херцеговине „слеже“, у Федерацији постаје све компликованија. Странка демократске акције се упркос победи на изборима суочава са широком коалицијом странака који би желели да виде крај њиховој доминацији. Социјалдемоктарска странка, Демократска фронта, Наша странка, НБЛ Народ и правда, СББ воде преговоре у вези са формирањем власти у Сарајевском, Зеничко-добојском, Тузланском и Унско-санском кантону. У овим околностима СДА се суочава са потенцијалним губитком власти у бројним кантонима, а руководство те странке има велики тест зрелости и способности да адекватно одговори на изазове.

Црна Гора
ИЗБОРНИ ЗАКОН

Антисрпска хистерија је постала једно од основних карактеристика политике коју спроводи владајућа политичка структура у Црној Гори. Нова изјава премијера Душка Марковића поводом Дана примирја у Првом светском рату, а у којима се Краљевина Србије означава као агресор и спроводилац терора над црногорским народом, само су наставак вишегодишње кампање посебно интезивиране ове године. Разлог је јасан, година је великог јубилеја. Стотину година од формирања заједничке државе, управо је догађај који је потребно што више компромитовати у црногорској јавности и тако додатно учврстити позицију оправданости стварање независне државе.

Црногорски властодржци су очигледно прихватили наратив дела хрватске политичке елите, а то је да свој национални идентитет граде на антисрпству, а не неким сопственим афирмативним вредностима. Наравно, таква политика, посебно тешке последице оставља на егзистенцијалне интересе српског народа, као и на његову политичку елиту који у таквим околностима морају пронаћи место у држави која им није ни најмање наклоњена. У таквим околностима, учествовати у раду државних институција или не, постала је стална дилема. Слично је било и по питању учешћа у раду Одбора за даљу реформу изборног и другог законодавства. Демократски фронт се упркос свему определио за учешће у овом одбору уз образложење да је то једини начин за поправљање положаја народа, али и демократског изборног процеса. Управо је изборни процес посебно интересантан и Бранки Бошњак, посланици ДФ која ће се наћи у том одботу и заступати своју политичку групацију. Бошњак је нагласила да неће бити „неми посматрач“, већ ће инсистирати на стварним реформама које би у будућности омогућиле фер изборе.

Посебно је изразила жаљење због одлуке дела опозиције да не учествује у раду одбора. На тај начин, дата је могућност ДПС, који наводно чува места за њих, да има већину у самом одбору. Бошњак је изразила и сумњу да је то део неког тајног договора ДПС и тог дела опозиције. Са друге стране Демократе сматрају да је посреди договор ДПС и ДФ и то вероватно око будуће коалиције. У сваком случају, овакви сукоби слабе опозицију, а вероватно и једни и други имају контакте са властима. Демократска партија социјалиста нема лагодну већину тако да су различита престројавања и комбинације свакако могући.