Геополитика

Средина децембра 2018. године, била је бурна за Доналда Трампа. Не само због уобичајено фреквентних комуникација на линији Бела кућа – Конгрес у циљу припреме буџета САД за 2019. годину, већ и због необично активног деловања првог човека извршне власти САД на спољнополитичком плану.

Јужни Кавказ, део света ком не мањка геополитичких изазова, управо је окончао важан циклус. Донекле неуобичајено, регион који обилује разликама и супротстављеним интерсима који се заснивају на различитом етничком, верском, социјалном пореклу или политичком, друштвеном оквиру, овог пута је успео да избегне конфронтацију која би излазила из оквира прихватљивог и прерасла у отворене, грађанске обрачуне, са несагледивим последицама. Свакако, опасност од оваквог развоја ситуације је присутна и даље, али са нижим изгледом за реализацију.

Прва осуда поменуте одлуке одмах је стигла од стране Стјепана Месића, бившег председника Републике Хрватске, који је сматраo да се брига Хрватске за Хрвате у Босни и Херцеговини, заправо односи на одбрану интереса само једне политичке странке у суседној држави, од стране званичног Загреба, односно да хрватска влада води рачуна једино о просперитету Хрватске демократске заједнице БиХ. Такође, оценио је да је избор Комшића био легалан, те је изнео чуђење, због чега Хрватска није реаговала у претходном изборном циклусу, када је изабран Драган Човић за хрватског члана Председништва БиХ, те се запитао, из којег разлога тада нису довођена у питање изборна правила у суседној држави. Наравно, Месић је заборавио да је тада, 2014. године, хрватски народ у Федерацији БиХ изабрао свог представника у орган колективног шефа државе, што ове године није био случај. Такође, заборавио је Стипе Месић да се управо он оштро успротивио намерама политичких елита Србије и Црне Горе 1991. године, које су тада предузеле кораке како би његов избор за председника Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије био осујећен, уз тврдњу да друге федералне јединице и народи немају право да бирају хрватске представнике, мимо интереса и воље хрватског народа.

2018. година била је изборна за САД. Американци су имали прилику да у новембру месецу гласају за чланове Представничког дома, а у појединим државама и да бирају чланове Сената, као и државне гувернере. Будући да су САД најстарија постојећа држава са функционалним демократским системом, дебата о изражавању слободне воље грађана кроз избор својих представника, константно […]

На описани начин, Бугарска штити сопствену улогу важног гасног чворишта, а самим тим и значајне приходе од такси за транспорт гаса. Сигурно, ова одлука неће се свидети бугарским партнерима из НАТО пакта и Европске уније. У својој жељи да сузбије утицај Русије и смањи зависност Европе од руског гаса, дипломатија Сједињених Америчких Држава нуди алтернативу снабдевања Старог континента преко лучких терминала у које би течни гас био довожен бродовима из Америке и Азије.