Геополитика

Наведена каприциозност СДА условиће вишемесечну „кризу државних институција и политичког система“ у БиХ, што никако неће умањити политички утицај Милорада Додика, актуелног председавајућег Председништва ове државе, као ни његовог Савеза независних социјалдемократа. Са друге стране, поменута могућност дуготрајне кризе политичког система у овој комплексној и нестабилној држави, може условити опадање утицаја Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине на политичка збивања у БиХ. Наравно, њен утицај у бирачком телу хрватског националног корпуса остаће „неокрњен“, али одлагање формирања власти и имплементације изборних резултата и то без јасне подршке званичног Загреба, умањиће капацитет ХДЗБиХ да ефективно утиче на процесе од суштинске важности за функционисање Федерације Босне и Херцеговине, као и саме државе. Из датог разлога ХДЗБиХ, залаже се за хитно спровођење изборне воље грађана и формирање Савета министара Босне и Херцеговине.

У ЗНАКУ НОВЕ АМЕРИЧКЕ ПОЛИТИКЕ – Блиски исток у првој половини јануара 2019. Сирија Почетак године у Сирији су обележила дешавања настала као последица објаве америчког председника Доналда Трампа од 19. децембра 2018. о потпуном повлачењу свих америчких трупа са територије ове ратом разорене државе. Иако се у први мах очекивало да ће то повлачење […]

У деценији након стицања независности, а посебно од времена сецесије косметских Албанаца од Републике Србије 2008. године, афирмисани су процеси насилног удаљавања „црногорске националне свести“ од њених идентитетских „корена“, утемељених у српској националној заједници, њеној култури, духовности и традицији. Светоназори и платформе политичко-интелектуалних елита Црне Горе, отелотворених у владавини председника Мила Ђукановића и његове Демократске партије социјалиста у протеклих 30 година, усвојили су начела „комунистичко-дрљевићевских“ схватања о идентитетским питањима сопственог народа.

 ШВЕДСКА У нову годину Шведска улази са техничком владом, јер од 9. септембра 2018. године, када су одржани избори, није изабрана нова влада, иако је било више покушаја оба блока. Црвеног блока кога чине Социјалдемократска партија и Зелена партија потпомогнуте Левом партијом и Плавог блока, такозване Алијансе коју чине четири партије, Модерати, Централна, Либерална и […]

Истовремено, Красимир Дончев Каракачанов, бугарски министар одбране, председник ВМРО-Бугарски национални покрет (ВМРО – Българско национално движение) и један од лидера „Уједињених патриота“, најавио је озбиљну могућност да Бугарска својим ветом блокира приступни процес Македоније у пуноправно чланство Североатлантског савеза-НАТО. Као основни разлог за поменуту могућност, Каракачанов је навео уверење да Македонија не испуњава своје обавезе из Споразума о добросуседству. Дословно је изјавио: „...Сматраћемо да је Македонија испунила све услове када, нпр. из школских уџбеника буду избачене одреднице које побуну из 1941. године описују као устанак против бугарских окупатора или уколико средњовековном цару Самуилу не буде упорно брисан бугарски идентитет, према коме се исти борио против Византинаца и Бугара...“, био је изричит бугарски министар одбране. Такође, Влада Републике Бугарске оспорава идентификацију званичног словенског језика у Македонији, као македонског. Дакле, у тренутку када се сматрало да је процес „евроатлантских интеграција“ обезбеђен за владу у Скопљу, Бугарска најављује своје мере, које би у знатном погледу биле у стању да описане намере македонске владе угрозе или одложе на неодређени период.