fbpx

РЕГИОН СРЕДИНОМ ДЕЦЕМБРА 2018. ГОДИНЕ; АНАЛИЗА СТАЊА ПОЛИТИЧКИХ ОДНОСА У РЕГИОНУ СРЕДИНОМ ДЕЦЕМБРА 2018. ГОДИНЕ

17/12/2018
Аутор :
Анализе/Геополитика

ДЕЦЕМБАРСКА ПОЛИТИЧКА ВРЕЛИНА

Бугарска

БУГАРСКА ПРЕД САСЛУШАЊЕМ

Четири године пошто је пропао претходни пројекат, Бугарска ће се суочити са новим детаљним испитивањем Европске уније у вези са руским гасоводом. „Европска комисија то неће подржати” ако гасовод не испуни услове, рекао је Марош Шефчович, потпредседник Комисије, који је задужен за питања енергетике ЕУ. Она ће „реаговати у оквиру својих овлашћења“ ако Бугарска поткопа енергетску безбедност ЕУ, додао је Шефчович.

Преко бугарског 484 километра дугог гасовода је планиран транспорт руског гаса у Европу Турским током 2. То је подухват Русије, која такође гради гасовод до Немачке, познат као Северни ток 2. Оба гасовода пролазе кроз земље као што су Пољска и Украјина, које су некада припадале руској сфери утицаја.

Регион је због свега тога мање безбедан, тврде аналитичари, пошто се на овај начин Русији омогућава да тамо прекине испоруку гаса, а да се транспорт несметано настави даље ка западу Европе. „Настоји се да се Северним током 2 и проширеним Турским током повећа зависност ЕУ од Русије. То нису комерцијални пројекти, то су политичка средства и руске власти користе енергију за политичке циљеве”, рекао је један амерички дипломата.

У оквиру претходног пројекта Русије, који је био амбициознији од гасовода Јужни ток, требало је да се гас из Русије транспортује директно у Бугарску. Москва је, међутим, од њега одустала 2014. године када је комисија ЕУ саопштила да се њиме крше закони јединственог тржишта. Бугарска, чији су посланици 30. новембра одобрили пројекат повезан с Турским током 2, тек треба да Шефчовичу детаљно представи план.

Комисија је раније финансирала студију изводљивости идеје о Балканском гасном чворишту. Преко чворишта у Варни на бугарској обали Црног мора би могло да се тргује гасом из Турског тока 2, као и из два гасовода које подупире ЕУ ка Азербејџану и Израелу – Јужног гасног коридора и Ист меда. Преко њега се такође може трговати течним природним гасом из Катара и САД, чиме би се омогућило „разноликије, безбедније снабдевање” Европе, рекао је Шефчович. Комесар ЕУ из Словачке је нагласио да Комисија може да подржи само сценарио у којем се гас Турског тока продаје у Балканском гасном чворишту, а не транспортује се само преко транзитних гасовода у западноевропске центре.

Бугарска неће добити новац ЕУ за транзитни гасовод од 1,4 милијарде евра ако не испуни услове, нагласио је он и додао да неће добити ни „законску подршку” ЕУ. „Комисија не види разлику између Турског тока 2 и његових транзитних евакуационих гасовода или Северног тока 2 и његове копнене везе Еугал”, рекао је комесар ЕУ.

Еугал је немачки гасовод од 480 километара који треба да повеже Северни ток 2 са централном Европом, који такође не испуњава услове подршке ЕУ. Испоруке преко нових руских гасовода и ЕУ веза треба да почну 2020.

„Са Бугарском је већ постигнут Договор о пријатељству, а пруженом руком обе државе признају да им је део историје заједнички. Тај Договор даје могућности о међусобном поштовању обе стране“, рекао је македонски премијер Зоран Заев коментаришући последње изјаве бугарског министра одбране Красимира Каракачанова, да у Скопљу требају престати да фалсификују историју и да промене менталитет, те да Македонија са овим менталитетом не треба ући у НАТО. На питање како коментарише ове изјаве Каракачанова, Заев је још је додао да очекује да ће европске вредности бити прихваћене од свих.

„Ја сам Македонац, ја говорим македонским језиком, то је моје право и то је европска вредност. Очекујем да сви прихвате те вредности, исто као што сам ја пружио руку и прихватио да делимо заједничку историју. Наставићу да говорим у духу пријатељства и да градим пријатељство. Верујем да и господин Каракачанов и министарка Захариева и премијер Борисов, али пре свега бугарски народ јесте пријатељски народ нашем народу”, нагласио је Заев. Македонско министарство спољних послова је реаговало, истичући да је изјава Каракачанова изванредна прилика за слични контраодговор и стварање везаног негативног круга „који ће нас удаљити једне од других и створити непријатељство уместо пријатељства“. „Потписали смо Договор о пријатељству и градићемо пријатељство, али то подразумева међусобно разумевање, поштовање и бригу о интересу суседа. Македонија ће и даље наставити своју проактивну, конструктивну и добросуседску политику, у духу и потписаног Договора са Бугарском и европских вредности по којима се воде обе земље”, каже се у саопштењу министарства.

Ова реакција је дошла откако је бугарски министар и вицепремијер Каракачанов на свом Фејсбук профилу коментарисао изјаву премијера Заева да се Преспанским договором потврђује постојање македонског језика и да нико нема права да то оспорава.„Македонски језик не постоји и нећу дозволити тајно увођење македонског језика”, написао је Каракачанов. У међувремену, бугарска министарка спољних послова Екатерина Захариева је поручила да је национални интерес Бугарске да Македонија буде део НАТО-а и да почне преговоре са ЕУ.
У вези са последњим тумачењима историјских питања обе земље, као на пример чији је цар био Самуило или чији је песник био Григор Прличев, она је истакла да потписивање Договора о добросуседству не значи да је све завршено и да је то само почетак једног процеса који треба завршити позитивним исходом за обе стране. Захариева очекује да билатерална експертска комисија о историјским и образовним питањима постигне заједничку позицију, са обзиром на то да постоје аутентичне аутобиографије и други писани документи. Неопходно је спровођење билатералног договора између Софије и Скопља и не смеју остати нерешена питања пре учлањења Македоније у ЕУ, нагласила је Захариева.

Црна Гора

ЦРНА ГОРА – ОБРАЧУН СА ОПОЗИЦИЈОМ


Посланик Андрија Мандић, председник Нове српске демократије, позван је у Тужилаштво на саслушање због говора у Скупштини Црне Горе од 29. јуна ове године. Саслушање је најављено за петак у 14 часова. Мандићу се на терет стављају тврдње о наводној повезаности државних структура са криминалним клановима и међусобним обрачунима такозваног шкаљарског и кавачког клана, истиче се у позиву тужилаштва.

У транскрипту Мандићевог обраћања наводе се његове речи да он нема ништа са тим клановима јер су „радили за ДПС“. Мислите да је нека разлика између „кавчана“ и „шкаљараца“? И једни и други су 2006. године подржали независну Црну Гору, ниједан од њих није члан ДФ нити је подржавао моју политику. Ви сте те људе завадили, ви те људе сада хапсите и само сам рекао шта ви мислите ако неког тренутка ти људи кажу, пошто нису нимало наивни, а на Одбору за безбедност је шеф АНБ рекао да им финансије нису

проблем, уместо овога што се међусобно истребљују, да се мало усмере и на неког другог. То није никаква претња вама, није то претња ни вашем „офарбаном“ тужиоцу Чађеновићу, али је то нека поука свима нама – казао је, између осталог Мандић у парламенту.

Милан Кнежевић, један од лидера ДФ изашао је из зграде Скупштине Црне Горе у првим минутима четвртка. Он је ту провео скоро две седмице. Очекује се да ЗИКС напусти и Небојша Медојевић, лидер Покрета за промене. Они су се на слободи нашли после одлуке Уставног суда Црне Горе, који је покренуо питање оцене уставности одредаба Закона о кривичном поступку, на основу којих је стављен у затвор функционер ДФ Небојша Медојевић.

Лидери Демократског фронта позвали су лидере других опозиционих партија да заједно договоре даље кораке како би срушили „актуелни режим“, формирали нову владу и организовали фер и слободне изборе у Црној Гори. Они су на протесту, који је одржан испред црногорског парламента, поручили да неће стати све док не ослободе Црну Гору. „Демократски фронт жели да, ванинституацијалним путем, заједно са остатком опозиције, сруши владу Душка Марковића“, рекао је један од лидера ДФ-а Андрија Мандић. Он је додао да су људи изашли на улице да би дали подршку слободи.

Један од функционера ДФ-а Предраг Булатовић рекао је да су „ватре слободе“ запаљене у већини градова Црне Горе и да се неће гасити „до ослободења“. „Позивамо све опозиционе партије, лидере опозиционих партија да се договоримо. Позваћемо их све да седнемо заједно, без услова, али сви морамо бити за истим столом. Тема: како Црну Гору одбранити од ДПС-а, како да се ослободимо од корумпираног судства и тужилаштва? Заједно ћемо са вама, опозиционари, ваниституционално, успоставити кључни захтев, да Влада поднесе оставку“, рекао је Булатовић. Посланик ДФ-а Бранко Радуловић оценио је да је Црна Гора „црња од било какве црнине“. Он је критиковао Мила Ђукановића и Душка Марковића, тврдећи да су кукавице и да се боје слободе. „Они нису силници зато што имају снагу већ зато што имамо слабости у алтернативи. Зато, нико нема право да ћути. Нико нема право да седи код куће, јер ће доћи по њега и биће ловина. Наш циљ је велик, а то је слободна Црна Гора“, рекао је Радуловић.

Окупљања присталица ДФ-а су организована и у другим градовима Црне Горе, и то у Будви, Мурину, Никшићу, Беранама, Пљевљима. Уставни суд Црне Горе привремено је обуставио решење Апелационог и Вишег суда о стављању у затвор посланика Демократског фронта Небојше Медојевића и Милана Кнежевица. Премијер Црне Горе Душко Марковић изјавио је да одлука црногорског Уставног суда да покрене поступак оцене уставности одредби Закона о кривичном поступку и привременој обустави извршење одлуке о стављању у затвор Медојевића и Кнежевића потврђује „законитост рада“ Вишег и Апелационог суда и законитост њихових одлука.

Босна и Херцеговина

Процес формирања власти на свим нивоима, а након општих избора у Босни и Херцеговини и даље траје. Свима је било јасно да ће то бити један дуготрајан процес, нарочито ако се говори о Федерацији Босне и Херцеговине и заједничким органима власти. Целокупан постизборни ток у Републици Српској је доста бржи и више мање известан, пре свега због убедљиве победе коалиције окупљене око Савеза независних социјалдемократа (СНСД).

У Влади се увелико пише експозе, разговара и преговара. Полако се назире нови састав Владе Српске. Ново име стиже у министарство финансија – ту ће Зора Видовић из Пореске Управе. Ален Шеранић, извесно је, бавиће се здравством. Борис Пашалић није далеко од пољопривреде, а интересантно је да се ДНС Драгутин Родић помиње као министар саобраћаја. У извршну власт могао би да уђе и досадашњи директор Педагошког завода РС, Предраг Дамјановић и то као министар просвете и културе Републике Српске. Дамјановић у кратком телефонском разговору није хтио много да открива. Поручио је да ће о свему говорити када буде званично. Једно од 16 министартсва припашће НДП, а лидер партије Драган Чавић посетио је зграду Владе, где је разговарао са званичницима исте. Тврди да се није састао са мандатаром за састав нове Владе, Радованом Вишковићем, али да би и то ускоро требало да се деси. Тада ће, каже, знати које министарство добија НДП. О министарствима која ће припасти ДНС, много не открива ни лидер партије Марко Павић. Каже, о томе тек треба да разговара са мандатаром. Иако је, на ту тему већ разговарао, Марко Павић очигледно још није начисто да ли ће и у којем капацитету у извршну власт, а у околностима када се, након одлични изборних резултата, ДНС практично распада у целокупној БиХ. Преко десет општинских и градских одбора ове странке усвојило је одлуке о напуштању исте, чиме су стале „на страну“ Недељка Чубриловића, који предводи процес формирања нове партије од одвојеног дела старог ДНС. Марка Павића напустили су одбори у Гацку, Челинцу, Градишкој, Хан Пијеску, итд.

Иначе, Павићу су понуђена два ресора и то једно које попуњава Србин, а друго Бошњак. Извесно је да ће једног министра дати и Недељко Чубриловић. У извршну власт ће и добојска група бивших чланова СДС, на челу са Обреном Петровићем који би већ у среду на ту тему требало да разгоавара са мандатаром Радованом Вишковићем. Једно министартво припало је и партији Уједињена Српска. Оно што је сигурно, Сребренка Голић остаје у свом министарству. Петар Ђокић могао би да задржи позицију министра енергетике и рударства, док се још не зна ко би могао да буде нови министар привреде. Социјалисти би сигурно требало да имају још једно министарство. Још није познато да ли ће ХДЗ имати и даље место у извршној власти, а једно од 5 бошњачких, припашће највероватније СДА. У извршној власти, како се незванично сазнаје, требали би да остану и Антон Касиповић и Златан Клокић. Најинтересантније је свакако место министра унутрашњих послова. Драган Лукач има велике шансе да остане министар, иако не треба зачудити ни ако стигне понуда за министарство одбране БиХ.

Позиција лидера СДС Вукоте Говедарице, све се више клима. Све ће бити јасније 15. децембра, на седници партијске скупштине. Изгуби ли Вукота Говедарица поверење, два су кандидата која би могла да преузму странку, а то су Мирко Шаровић и Мићо Мићић. Од кандидатуре за новог шефа странке није далеко ни Милан Миличевић. На недавно одржаној седници Главног одбора, одлучено је да скупштина СДС именује комисију која би спровела унутарстраначке изборе.

Пресудан би, на гласању идуће недеље, могао да буде глас Милана Тубина, председника Градског одбора странке у Приједору, који, како се спекулише, намерава у коалицију са СНСД на локалу и то како би се гласало за опозив ДНС градоначелника, Миленка Ђаковића. Међутим, упућени тврде да је управо Тубин Говедарицин човек од поверења, и да је управо он у Бањалуку довео и демонстранте, који су узвикивали пароле против Обрена Петровића. Преговорима са СНСД, зелено светло су дали сад већ бивши руководиоци СДС из Добоја, чланови странке из сарајевско-романијске и зворничке регије. Управо због тога је Вукота Говедарица из СДС искључивао високе партијске функционере, међу којима су Обрен Петровић и Костадин Васић. То је наљутило велики број чланова СДС који су тражили Говедарицину оставку и расписивање унутарстраначких избора.

На иницијативу председнице РС, у Бањалуци одржан састанак о активацији МАП. Република Српска је заузела веома јасан став. Не подржавамо активацију МАП и тражимо од српских представника у Савету министара да се не баве тим питањем, јер они долазе из Српске и треба да поштују њене ставове. Недопустиво је да се врши пренос имовине РС и ту смо поруку јасно послали, као што смо у вези с питањем НАТО категорично поновили став, да о том члансту у потпуности пратимо Србију, поручила је председница РС Жељка Цвијановић, након састанка званичника Српске. Она је додала да су учешћем на састанку сви актери показали јединство и политичку зрелост.Председница РС изјавила је да је став Српске у погледу чланства у НАТО и другим евентуалним војним савезима неутралност у односу на постојеће војне савезе, све до евентуалног расписивања референдума на којем би била донета коначна одлука о овом питању.
Иначе, на састанку је усвојено 15 закључака. Један од њих је да Српска не подржава улазак БиХ у било које војне савезе, све до коначног одређења Србије, као потписнице и гаранта Дејтонског мировног споразума. Цвијановићева је истакла да решења садржана у Резолуцији о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности, коју је НС РС усвојила 18. октобра прошле године, представљају искључиви оквир за деловање свих органа и институција Српске, изабраних представника у институцијама БиХ, и њених представника у међународним организацијама и форумима. „Овај састанак је био веома важан и показао је јединство“, рекао је председавајући Председништва БиХ Милорад Додик. Он је истакао да међународна заједница игнорише потребе и захтеве РС и још једном нагласио да је за Републику Српску најбоље решење војна неутралност.

Македонија

АМНЕСТИЈА

Троје посланика из редова ВМРО-ДПМНЕ Сашо Василевски, Крсто Муковски и Љубен Арнаудов који су гласала за уставну ревизију и промену имена државе у Северна Македонија, а који су били оптужени за учесће у нередима у македонском Собрању 27. априла прошле године, ће бити амнестирани новим Законом о амнестији. Данас је постигнута сагласност о тексту закона о амнестији који треба да буде прихваћен од стране собранијског органа за помирење, након ћега ће ући у скупштинску процедуру по скраћеном поступу.

Амнестија ће бити селективна и неће обухватити организаторе и насилнике у догађајима 27. априла прошле године, док ће судски процес бити настављен, али са преквалификацијом дела. Овим законом о амнестији неће бити обухваћени бивши министар полиције Македоније и директор Бироа за јавну безбедност током нереда у Собрању, Митко Чавков као и његова три бивша сарадника из македонског МУП Радулов, Марковски и Лазаров. Лица која ће бити обухваћена амнестијом ће морати да поднесу захтев да ли прихватају или не да буду амнестирани.

Јавни тужилац Вилма Русковска која води овај предмет рекла је да није упозната за законским решењем и да о преквалификацији дела неће одлучивати Собрање већ она када се буде упознала за текстом законског предлога. Иначе, амнестија за део оптужених у догађајима из 27. априла прошле године је био један од услова осам посланика која су гласала за отпочињање поступка о уставним изменама и промени уставног имена Македоније.

Хрватска

ЗАБРИНУТИ МЕСИЋ

Хрватски Сабор усвојио је већином гласова Декларацију о положају Хрвата у БиХ, која, између осталог, предвиђа измену Устава БиХ и изборног законодавства, коју, међутим, најутицајнија бошњачка странка СДА сматра мешањем у подручје суверенитета правосудних власти БиХ. Посланици су по питању Декларације у расправи били подељени на оне који на изборима имају и оне који немају подрску хрватске дијаспоре, како Хрватска третира Хрвате у Босни и Херцеговини. Странка демократске акције (СДА), Бакира Изетбеговића Декларацију сматра директним мешањем у унутрашња питања БиХ и штетним актом, који је, како кажу, противан духу добросуседских односа. Бављење изменама Устава и закона Босне и Херцеговине од законодавне власти суседне државе представља груби покушај повреде суверенитета Босне и Херцеговине. Надлежност за законе Босне и Херцеговине, па и Изборни закон, имају искључиво тела законодавних власти које чине демократски изабрани представница грађана и народа БиХ, саопштено је из те странке.

Босна и Херцеговина и Република Хрватска су као потписнице Дејтонског мировног споразума преузеле обавезу узајамног поштовања суверенитета и то је једини начин да се међусобни односи, доведени у питање агресијом на Босну и Херцеговину, стабилизују и унапређују. „Хрватски сабор, нажалост, улази и у подручје суверенитета правосудних власти Босне и Херцеговине, покушавају утиче на циљеве рада, између осталог и по питању процесуирања ратних злочина“, наводи се у саопштењу.

Прва осуда поменуте одлуке одмах је стигла од стране Стјепана Месића, бившег председника Републике Хрватске, који је сматра да се брига Хрватске за Хрвате у Босни и Херцеговини, заправо односи на одбрану интереса само интереса једне политичке странке у суседној држави, од стране званичног Загреба, односно да хрватска влада води рачуна једино о просперитету Хрватске демократске заједнице БиХ. Такође, оценио је да је избор Комшића био легалан, те је изнео чуђење, због чега Хрватска није реаговала у претходном изборном циклусу, када је изабран Драган Човић за хрватског члана Председништва БиХ, те се запитао, из којег разлога тада нису довођена у питање изборна правила у суседној држави.

Наравно, Месић је заборавио да је тада, 2014. године, хрватски народ у Федерацији БиХ изабрао свог представника у орган колективног шефа државе, што ове године није био случај. Такође, заборавио је Стипе Месић да се управо он оштро успротивио намерама политичких елита Србије и Црне Горе 1991. године, које су тада предузеле кораке како би његов избор за председника Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије био осујећен, уз тврдњу да друге федералне јединице и народи немају право да бирају хрватске представнике, мимо интереса и воље хрватског народа.

Из тога разлога, не би требало да нас чуди Месићева подршка иностраном политичком протекторату у БиХ. Бивши хрватски председник Стјепан Месић подржао је ставове тројице бивших високих представника међународне заједнице у БиХ који су оптужили Загреб да се меша у унутрашње послове БиХ и да догађаје у тој земљи погрешно приказује хрватској и светској јавности. „Чињеница је да се хрватској, али и светској јавности свесно и погрешно приказују збивања у БиХ, да се на погрешан начин тумаче закони суседне државе и да се, а то је оно што мене, као бившег председника Републике Хрватске, највише забрињава, брига Републике Хрватске за Хрвате који живе у суседној и нама пријатељској држави, своди на бригу за интересе једне странке – ХДЗ“, навео је Месић у саопштењу.
Месић је такво понашање оценио као недопустиво и штетно за Хрвате, који су конститутивни народ у БиХ, преноси Хина. Бивши високи представници међународне заједнице у БиХ Кристијан Шварц-Шилинг, Педи Ешдаун и Карл Билт недавно су упутили отворено писмо високој представници ЕУ за спољну политику и безбедност Федерики Могерини, у којем су изразили дубоку забринутост због мешања Хрватске у унутрашње послове БиХ. Они су у писму навели да се Хрватска меша у унутрашње послове БиХ и оценили да је недопустиво оспоравање избора Жељка Комшића за хрватског члана Председништва БиХ, подсећа Хина. Са друге стране, Месић је позвао Хрватску да „јасно и недвосмислено“ подржи Комшића као члана Председништва БиХ и „прекине све активности усмерене на побијање легитимности тога избора“. Месић је у саопштењу навео да подржава ставове Шварц-Шилинга, Билта и Ешдауна и додао да њихову забринутост сматра „потпуно оправданом“. Он сматра да би хрватска влада писмо некадашњих високих представника у БиХ требало да схвати „крајње озбиљно“.