Oznaka: SDP

Važno je da naglasimo da u susret predstojećim izborima za Evropski parlament u maju 2019. godine, HDZ u „političku utakmicu ulazi“ sa „konsolidovanim snagama“, u priličnoj meri jedinstveno i sa velikim uticajem administracije lidera stranke, Andreja Plenkovića. Nema sumnje, date pozicije HDZ u konstelaciji političkih snaga u Hrvatskoj pred „evropske izbore“, otkrivaju da u naredne četiri godine ne možemo očekivati značajnije izmene u spoljnoj i regionalnoj politici hrvatske vlade i države, što bi trebalo da izazove relativno viši stepen zabrinutosti kod aktuelnih vlada u regionu. U skladu sa svojim snažnim relacijama prema Nemačkoj, Hrvatska će održavati „sistem kontrolisane uzdržane napetosti“ prema političkim izazovima u regionu, posebno u odnosima sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom. Datu platformu promeniće jedino u slučaju značajnijih transformacija „evropske i američke političke agende“ prema zemljama Zapadnog Balkana ili u samoj Evropskoj uniji.

Istaknuti prvak GERB Cvetko Cvetanov je optužio BSP da zajedno sa Rusijom vodi rat protiv bugarske vlade. Tačnije, da su socijalisti napustili parlament kako ne bi glasali za ulazak Severne Makedonije u NATO-pakt i da su na taj način izašli u susret svojim „mentorima iz Moskve“. Nije nepoznanica da BSP ima dobre veze sa političkim strukturama u Rusiji. Uzroke toga možemo tražiti još u hladnoratovskom periodu, i činjenici da je BSP pravna i duhovna naslednica bugarske komunističke partije. Savezništvo sovjetskih i bugarskih komunista bilo je višedecenijsko, a očigledno da neke veze nikad do kraja nisu prekinute. Svejedno, činjenica je da su bugarski socijalisti po mnogim karakteristikama sličniji nekim evropskim desno-konzervativnim nego levo-liberalnim strujama.

Zahvaljujući kontroverznom biznismenu Dušku Kneževiću Crna Gora verovatno ulazi u najveću krizu od sticanja nezavisnosti. Nekada blizak saradnik i prijatelj crnogorskog predsednika Mila Đukanovića ne prestaje da otkriva detalje iz vremena njihove intenzivne saradnje. Nove afere pristižu, a stare još nisu izgubile pažnju javnosti, a kamoli doživele sudski epilog. Očigledno da Knežević nije blefirao kada je posle pokretanja slučaja Koverat izjavio da je to početak, a da će javnost tek biti upoznata sa svim dokazima o funkcionisanju mafijaške strukture crnogorskog gospodara. Knežević tvrdi da poseduje hiljade minuta snimaka nadzornih kamera iz svoje kuće gde su zabeležene inkriminušuće radnje ne samo brojnih visokih dužnosnika crnogorskih vlasti već i samog predsednika Republike.

Navedena kapricioznost SDA usloviće višemesečnu „krizu državnih institucija i političkog sistema“ u BiH, što nikako neće umanjiti politički uticaj Milorada Dodika, aktuelnog predsedavajućeg Predsedništva ove države, kao ni njegovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Sa druge strane, pomenuta mogućnost dugotrajne krize političkog sistema u ovoj kompleksnoj i nestabilnoj državi, može usloviti opadanje uticaja Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine na politička zbivanja u BiH. Naravno, njen uticaj u biračkom telu hrvatskog nacionalnog korpusa ostaće „neokrnjen“, ali odlaganje formiranja vlasti i implementacije izbornih rezultata i to bez jasne podrške zvaničnog Zagreba, umanjiće kapacitet HDZBiH da efektivno utiče na procese od suštinske važnosti za funkcionisanje Federacije Bosne i Hercegovine, kao i same države. Iz datog razloga HDZBiH, zalaže se za hitno sprovođenje izborne volje građana i formiranje Saveta ministara Bosne i Hercegovine.

Nedavno je Mate Meštrović, sin čuvenog vajara Ivana Meštrovića, izjavio da je Njegošev mauzolej na vrhu Lovćena 1971. godine podignut (uz prethodno rušenje kapele SPC) „po nalogu komunističkih vlasti kako bi se od Srba u Crnoj Gori napravili Crnogorci“, te je objasnio da mu je njegov otac lično izložio navedene tvrdnje. Možda bi u datom kontekstu mogli da pronađemo razloge zbog kojih je „crkva na Rumiji“ nelegalna, ali i zbog čega bi trebalo, prema svetonazorima premijera Markovića, stanovnike Crne Gore koji slave početak istorijata zajedničke države sa Srbijom, kao i istorijske dane slave, zbog pobede u Prvom svetskom ratu, posmatrati kao „ludake“ i „ljude sa zlim namerama“. U državi u kojoj većinska nacija ima svega 45 procenata od ukupnog broja stanovnika i gotovo isto toliko populacije koja govori srpskim jezikom, ne možemo posmatrati kao zemlju sa „izgrađenim“ nacionalnim i državnim identitetom, bez obzira kojem „modelu“ političkog identiteta ista pripada.