Црна Гора
БАНКАР
У Црној Гори је у јеку афера у вези са бизнисменом Душком Кнежевићем који тврди да је финансијски помагао Мила Ђукановића. За Кнежевићем је расписана потерница, полиција је покренула истрагу у вези са пословањем телевизијске станице која се налази у власништву овог контроверзног црногорског пословног „магната“. „…Нисмо више пријатељи, врати моје паре…“, гласила је једна од објава Душка Кнежевића на његовом Инстаграм-профилу. Порука је била упућена председнику Црне Горе Милу Ђукановићу, а на свом Инстаграм профилу Кнежевић је шефа црногорске државе упоредио са мафијашким „босом“. У позадини тих објава крије се истрага против Кнежевића који је осумњичен да је био на челу криминалне групе која се бавила утајом пореза и уценама као и „прањем новца“ преко Атлас банке.
За њим је у међувремену расписана Интерполова потерница, а верује се да борави у Лондону, јер поседује и држављанство Уједињеног краљевства. Иначе, Душко Кнежевић је власник Атлас групе, која се састоји од 30 компанија које се баве банкарством, финансијама, некретнинама, грађевинарством, туризмом, образовањем, здравством и медијима. У својој биографији на званичном сајту, Кнежевић је посебно поносан на сарадњу са некадашњим америчким председником Билом Клинтоном и његовом фондацијом.
Дипломирао је у оквиру студија на два факултета у Београду (Правни и Економски), оснивач је и председник два универзитета, једног у Србији (Београдска банкарска академија) и једног у Црној Гори (Универзитет Медитеран), а у априлу 2010. године, постао је и члан Клинтонове Глобалне иницијативе. Сврставан је у ред најбогатијих пословних људи у Црној Гори, а својевремено је био и председник Ватерполо клуба Црвена звезда. Правосудни органи терете Кнежевића за врло озбиљна и тешка кривична дела, али он све негира и оптужује Ђукановића и његове сараднике да исти, заправо желе да му „отму сву имовину“ и тврди да је изложен „политичком прогону“.
Кнежевић је истакао да су га изненадиле оптужбе на његов рачун да је „вођа организоване криминалне групе“, па је нагласио: „…Досад сам мислио да то могу бити само они који се баве акцизним робама, наркотицима, ратним злочинима, нападима на Дубровник и сличним работама. Али, можда је то нека нафака, можда послије ‘вође криминалне групе’ будем велики државник, јавни функционер или заслужни дипломата. Ја се не стидим моје боје новца. Продао сам две банке, једну осигуравајућу кућу и много некретнина у Србији и одлучио да своје послове у овом региону сконцентришем у родној Црној Гори. Никада ми се у Србији није десило ово што ми се дешава у Црној Гори. Слично ми се десило само у Москви када нам је Централна банка Русије одузела лиценцу за рад због увођења санкција од стране Црне Горе“.
Жесток сукоб између председника Атлас групе Душка Кнежевића и председника Црне Горе Мила Ђукановића наставио се и у последњој недељи јануара, а његов ток, нема сумње, из Лондона креира „одбегли“ банкар за којим је Специјално државно тужилаштво расписало потерницу због сумње да је вођа криминалне организације, која је опрала неколико десетине милиона евра. Сукоб који је почео афером „Коверат“, после силних препуцавања, негирања Ђукановића да му је Кнежевић плаћао приватне рачуне и да је власник куће од десет милиона евра, настављен је уласком криминалистичке полиције у седиште ТВ А1, чији је власник Кнежевић, на којој је 25. јануара 2019. године, посредством друштвених мрежа, власник телевизије изнео низ тешких оптужби на рачун председника Црне Горе.
Да двојица некадашњих добрих познаника имају много тога заједничког потврђује и писање црногорског портала „Борба“ у коме се истиче и сликом документује да су имали и заједничке пословне пријатеље са којима су у веома комфорној атмосфери проводили време у вили „Атлас“. На овом порталу изнесени су наводи да је функционер Демократске партије социјалиста Бранимир Брано Гвозденовић, актуелни потпредседник Скупштине Црне Горе, био задужен за све лукративне и незаконите послове, а да је у реализацији истих, учествовао у складу са упутствима која је добијао од Мила Ђукановића. На тај начин, јасмо је, да се Гвозденовић налази на врху списка, који је у поседу једног међународног тима истражитеља који месецима проверавају делатности високих функционера ДПС, као и њихове послове у иностранству.
Прикупљена је озбиљна документација, у којој је као главна личност свих недозвољених радњи означен, управо Гвозденовић, а према незваничним информацијама, појавио се и сведок-сарадник који је спреман да о свему сведочи у неком будућем правосудном поступку. Занимљиву околност представља и чињеница, да је Душко Кнежевић био „политички“ и „финансијски ментор“ Бране Гвозденовића и да је његовим посредовањем, Гвозденовић и био представљен Милу Ђукановићу. У протеклих неколико дана, Мило Ђукановић, није се оглашавао у вези са тешким оптужбама које је изнео Душко Кнежевић. Такође, Ђукановићев кабинет није објавио ниједно саопштење у вези са приватизацијом Телекома, иако је откривена информација да ће ускоро бити приказан филм о томе на који начин је незаконито отуђено неколико милиона евра из поменте трансакције. Кнежевић тврди да поседује доказе да је, управо Ђукановић проневерио дати новац. Специјални тужилац Миливоје Катнић на прозивке Кнежевића одговорио је тврдњом да нико од чланова породице Ђукановић није имао удела у било каквим незаконитим радњама око приватизације Телекома. Истовремено, Кнежевић је објаснио како је Ђукановић „зарадио“ свој први милион. Наводно, он је положио 1,5 милиона евра депозита, као „кеш колатерал“, за кредит који је Ђукановић добио код Пиреус банке у Лондону, 2007. године. Како објашњава банкар, Мило је, наводно, преко тог кредита касније „легализовао свој први милион“.
Бивши вицегувернер Централне банке Црне Горе Велибор Милошевић, као и бивши руководиоци Атлас банке Ђорђе Ђурђић, Елвир Каламперовић и Миодраг Кнежевић, остају у притвору и њима неће бити омогућено да бране са слободе, што је заправо одлука Апелационог суда Црне Горе, који је одлучивао по жалбама њихових бранилаца изјављених на решење Вишег суда у Подгорици о одређивању притвора по захтеву Специјалног тужилаштва које их терети да су чланови криминалне групе коју је основао власник Атлас групе Душко Кнежевић. Милошевић је ухапшен после објављивања аудио записа и тврдњи Душка Кнежевића да га је, док је био вицегувернер, рекетирао како би подмитио људе који у Централној банци врше контролу његове Атлас банке. Каламперовић је у бекству, док је Милошевић на болничком лечењу.
На све ове оптужбе, председник Црне Горе и ДПС Мило Ђукановић саопштио је најближим сарадницима да иза афера које пласира бизнисмен Душко Кнежевић „стоје и неки функционери владајуће партије и да ће се обрачунати са њима“. Ђукановић је сарадницима поручио да се спрема за борбу унутар система, јер је јасно да у најновијим дешавањима, нема јединственог става у ДПС. Ђукановић планира да формира оперативни медијски штаб, који ће пружити одговор на нападе бизнисмена Душка Кнежевића.Ђукановић је својим најближим сарадницима из најужег његовог кабинета казао и „да је ћутање неких његових партијских сарадника по избијању ове афере јасан сигнал да њима све ово итекако одговара“. Сасвим је јасно да је дата афера била само „варница која је осветлила“ већ постојечи сукоб унутар владајуће странке и у безбедносним структурама државе у којој је „сигурно нешто труло“.
Босна и Херцеговина
ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ИЗБОРНИХ РЕЗУЛТАТА?
„Социјалдемократска партија (СДП БиХ) није спремна жртвовати Босанскохерцеговачки блок ни због једне коалиције са етнонационалним странкама, поручио је председник ове странке Нермин Никшић. У централи СДП БиХ одржана седница Председништва странке на којој је имеђу осталог било речи и о формирању власти на нивоу БиХ и Федерације Босне и Херцеговине. Никшић је најавио да ће 29. јануара бити одржан састанак „Бх. Блока“ (СДП, ДФ и Наша странка) на којем ће се знати да ли иду у опозцију или су спремни отворити разговоре са етнонационалним странкама. Председник СДП истакао је да су владе у кантонима које су формиране или могу бити формиране без СДА и ХДЗ, заправо владе где не долази у обзир да буду пакет било каквих разговора са блоком етнонационалних странака.
Истовремено, Делегација Европске уније у БиХ, Канцеларија високог представника (ОХР) и Амбасада Сједињених Америчких Држава у БиХ огласили су се данас заједничким саопштењем у којем су позвали власти у БиХ да окончају процес формирања Дома народа Парламента ФБиХ, како би све институције коначно почеле да функционишу. Том приликом, наглашено је да: „Напори политичких странака треба да се фокусирају на успостављање нове власти, почевши од избора делегата у нови сазив Дома народа Федерације БиХ од стране кантоналних скупштина. Стога апелујемо на кантоналне скупштине које то још увек нису учиниле, да испуне своје уставне обавезе и изаберу делегате без даљег одлагања“. Из ОХР наглашавају да стари сазив Дома народа нема легитимитет да доноси било какве одлуке, а нарочито не оне које се односе на буџет. „Поред правних питања која произлазе у вези с таквим одлукама, доношење буџета од стране Дома народа у старом сазиву представљало би и опасан преседан који би могао да се злоупотреби за даље одлагање успостављања власти у БиХ, што је неприхватљиво“, закључено је у заједничком саопштењу. 
Међутим, сметњу свим процесима имплементације изборних резултата и успостављања нове структуре власти у БиХ, омета „политикантска реторика“, коју продукују бошњачке политичке елите из редова Странке демократске акције. Генерални секретар СДА и посланик у Парламенту БиХ, Халид Гењац, саопштио је став према коме, „…да би се разговарало о будућем саставу Савета министара Босне и Херцеговине потребно је, пре свега, постићи договор о поштовању одлука и закона у вези са евроатланским интеграцијама БиХ, пре свега о путу наше земље ка НАТО…“. На поменути начин, као препреку за формирање власти на државном нивоу власти СДА поставила је услов у вези са процесом приступања Босне и Херцеговине НАТО-пакту, иако је познат став свих српских парламентарних политичких партија и Републике Српске о датом питању.
Наведена каприциозност СДА условиће вишемесечну „кризу државних институција и политичког система“ у БиХ, што никако неће умањити политички утицај Милорада Додика, актуелног председавајућег Председништва ове државе, као ни његовог Савеза независних социјалдемократа. Са друге стране, поменута могућност дуготрајне кризе политичког система у овој комплексној и нестабилној држави, може условити опадање утицаја Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине на политичка збивања у БиХ. Наравно, њен утицај у бирачком телу хрватског националног корпуса остаће „неокрњен“, али одлагање формирања власти и имплементације изборних резултата и то без јасне подршке званичног Загреба, умањиће капацитет ХДЗБиХ да ефективно утиче на процесе од суштинске важности за функционисање Федерације Босне и Херцеговине, као и саме државе. Из датог разлога ХДЗБиХ, залаже се за хитно спровођење изборне воље грађана и формирање Савета министара Босне и Херцеговине.
Наредни састанак СДА и СНСД требало би да се одржи почетком фебруара 2019. године. Гењац је најавио да ће, осим о приступању БиХ „атлантским интеграцијама“, разговарати и о другим битним питањима за БиХ, као што су изградња инфраструктуре, јачање економије, борба против корупције, јачање институција, итд. Изразио је и уверење, како решавање ових питања не би требало да представља велики проблем, а што се тиче евентуалног позива другим странкама за учешће на састанку почетком фебруара, заузео је став према коме окосницу свих будућих преговора о формирању државне власти морамо посматрати у оквиру дијалога између СНСД и СДА.
Са друге стране, ХДЗ БиХ и досадашњи члан Председништва БиХ из реда хрватског народа, Драган Човић, најавио је одсуство подршке формирању Владе Федерације Босне и Херцеговине, све док се не постигне измена изборног закона. Наведена околност представља занимљиви куриозитет, из разлога што смо видели да се ХДЗБиХ залаже за хитно формирање органа власти на државном нивоу, док „брзину тог процеса“ оспорава када су у питању ентитетске власти.
Поменута платформа ХДЗБиХ наводи нас на уверење да се ХДЗБиХ „плаши“ маргинализовања њеног утицаја на политичку стварност у БиХ у случају да СНСД и СДА постигну коалициони договор и без њих, док на ентитетском нивоу, у прилици је да „себи дозволи тај луксуз“ према коме институције ентитета не би морале да функционишу све док бошњачки сегмент истих не испуни услове који уистину могу да заштите виталне интересе хрватског народа у БиХ. Због тога је и Хрватски народни сабор у Мостару упутио иницијативу члановима Председништва БиХ, Шефику Џаферовићу и Жељку Комшићу да без одлагања подрже именовање Зорана Тегелтије, кандидата СНСД за председавајућег Савета министара БиХ, уз исправно образложење да „у овом мандату то место припада некоме из српског народа“.
Иначе, Федерација БиХ могла би се наћи у финансијском колапсу уколико до 31. јануара 2019. године Парламент овог ентитета не усвоји буџет за ову годину. Наиме, уколико се до тог датума не нађе решење, 500.000 пензионера неће добити своје пензије, а буџетски корисници неће бити у прилици да користе своје зараде. Из кабинета Фадила Новалића, премијера Федерације БиХ, потврђено је да неусвајање финансијског плана Фонда Пензијско-инвалидског осигурања Федерације БиХ доводи у питање исплату пензија и да ће до тога доћи уколико Дом народа Парламента не буде формиран, те уколико не усвоји ентитетски буџет.
Хрватска
И НА КРАЈУ, ОПЕТ СДП!
Након више од два месеца паузе, председник Социјалдемократске партије Давор Бернардић био је најавио седницу Председништва странке, која на крају није била одржана у формалном смислу речи. Чланови Председништва који су преживели унутарстраначке сукобе (четири су суспендована, а Бојан Главашевић је напустио партију) имали су задатак да оформе листу кандидата СДП за Европски парламент, а у поводу предстојећих избора у мају ове године. Бернардић је припремио списак од 12 личности, али без хијерархијског поретка на листи. На самом списку није се нашло његово име. Због лошег личног рејтинга (према истраживањима не налази се ни међу именима првих десет политичара који бележе позитиван утисак у бирачком телу, а СДП је додатно изгубио подршку у анкетама, те њихов рејтинг сада стоји на 16,1 посто) Бернардић није ни ставио своје име на кандидатску листу. Са друге стране, потпредседници СДП, Златко Комадина и Рајко Остојић, из истих разлога, покренули су иницијативу да се Бернардићево име „нађе у врху кандидатске листе“.
Наиме, када је Комадина напокон одлучио да ускрати подршку Бернардићу на челу странке, при чему се приклонио струјама у СДП које су желели његову смену, за дату иницијативу није добио довољну подршку у чланству Главног одбора СДП. Дата чињеница представља разлог, због којег Остојић и Комадинанамеравају да Бернардића поставе на чело листе за европарламентарне изборе, јер би се, онда на изборима врло егзактно показало ко је одговоран за пад утицаја СДП у бирачком телу, а следствено томе и за евентаулни пораз на истима.
Када би СДП освојио мање од три очекивана мандата и ако би Бернардић био међу кандидатима са најмање преференцијалних гласова, тешко би и даље могао да брани своју позицију на челу странке. Бернардић је, очигледно свестан ове чињенице, због чега и не жели да преузме ризик. Аргументација са којом Бернардић одбија да буде носилац листе сводена је на уверење да председници великих странака не би требало да буду и кандидати на европарламентарним изборима. Од преосталих 14 чланова Председништва, укључујући и Бернардића, свега њих петоро чврсто подржава став који су заузели Комадина и Рајко Остојић. Поменутом ставу могао би се придружити и Предраг Фред Матић.
Сви суспендовани чланови Председништва који су иницирали писмо којим се тражила Бернардићева оставка остали су на својим функцијама, од потпредседника Сабора до позиција у саборским одборима. Биљани Борзан гарантовано је високопозиционирано место на листи, иако је она међу првима потписала захтев за оставком председника странке. Напоменимо да бернардић до сада није добио ниједно место на кандидатским листама, било да су одржавни локални избори, као у Вуковару или на „европским изборима“.
Чланице Председништва, Романа Јерковић и Ивана Посавец Кривец налазе се међу потенцијалним кандидаткињама на листи СДП за изборе. Осим њих, од жена би на листи требала бити и Борзан, затим председница жупанијске организације у Вараждину, Барбара Антолић Вупора, председница задарске жупанијске организације Рената Сабљар Драчевац, те Марина Опачак из Славонског Брода. Од других кандидата, помињу се Тонино Пицула, бивши заменик министра иностраних послова, Јошко Клисовић, Гордан Марас, док кандидатуру одбијају Златко Комадина и Домагој Хајдуковић.