Ознака: ХДЗ

Важно је да нагласимо да у сусрет предстојећим изборима за Европски парламент у мају 2019. године, ХДЗ у „политичку утакмицу улази“ са „консолидованим снагама“, у приличној мери јединствено и са великим утицајем администрације лидера странке, Андреја Пленковића. Нема сумње, дате позиције ХДЗ у констелацији политичких снага у Хрватској пред „европске изборе“, откривају да у наредне четири године не можемо очекивати значајније измене у спољној и регионалној политици хрватске владе и државе, што би требало да изазове релативно виши степен забринутости код актуелних влада у региону. У складу са својим снажним релацијама према Немачкој, Хрватска ће одржавати „систем контролисане уздржане напетости“ према политичким изазовима у региону, посебно у односима са Босном и Херцеговином и Србијом. Дату платформу промениће једино у случају значајнијих трансформација „европске и америчке политичке агенде“ према земљама Западног Балкана или у самој Европској унији.

У Републици Српској однос снага је јасан, власт ће формирати победници избора Савез независних социјалдемократа. Међутим, владајућа већина ће бити много шира него што се то у први мах и очекивало. Претпостављало се да Савез за победу не може опстати уколико изгуби изборе, али да ће се готово у потпуности растасти, то је мало ко очекивао. Један од најдоследнијих критичара власти у Републици Српској, вођа Народног демократског покрета, Драган Чавић одлучио је да напусти опозициони савез и приклони се власти.

Недавно је Мате Мештровић, син чувеног вајара Ивана Мештровића, изјавио да је Његошев маузолеј на врху Ловћена 1971. године подигнут (уз претходно рушење капеле СПЦ) „по налогу комунистичких власти како би се од Срба у Црној Гори направили Црногорци“, те је објаснио да му је његов отац лично изложио наведене тврдње. Можда би у датом контексту могли да пронађемо разлоге због којих је „црква на Румији“ нелегална, али и због чега би требало, према светоназорима премијера Марковића, становнике Црне Горе који славе почетак историјата заједничке државе са Србијом, као и историјске дане славе, због победе у Првом светском рату, посматрати као „лудаке“ и „људе са злим намерама“. У држави у којој већинска нација има свега 45 процената од укупног броја становника и готово исто толико популације која говори српским језиком, не можемо посматрати као земљу са „изграђеним“ националним и државним идентитетом, без обзира којем „моделу“ политичког идентитета иста припада.