Geopolitika

Navedena kapricioznost SDA usloviće višemesečnu „krizu državnih institucija i političkog sistema“ u BiH, što nikako neće umanjiti politički uticaj Milorada Dodika, aktuelnog predsedavajućeg Predsedništva ove države, kao ni njegovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Sa druge strane, pomenuta mogućnost dugotrajne krize političkog sistema u ovoj kompleksnoj i nestabilnoj državi, može usloviti opadanje uticaja Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine na politička zbivanja u BiH. Naravno, njen uticaj u biračkom telu hrvatskog nacionalnog korpusa ostaće „neokrnjen“, ali odlaganje formiranja vlasti i implementacije izbornih rezultata i to bez jasne podrške zvaničnog Zagreba, umanjiće kapacitet HDZBiH da efektivno utiče na procese od suštinske važnosti za funkcionisanje Federacije Bosne i Hercegovine, kao i same države. Iz datog razloga HDZBiH, zalaže se za hitno sprovođenje izborne volje građana i formiranje Saveta ministara Bosne i Hercegovine.

U ZNAKU NOVE AMERIČKE POLITIKE – Bliski istok u prvoj polovini januara 2019. Sirija Početak godine u Siriji su obeležila dešavanja nastala kao posledica objave američkog predsednika Donalda Trampa od 19. decembra 2018. o potpunom povlačenju svih američkih trupa sa teritorije ove ratom razorene države. Iako se u prvi mah očekivalo da će to povlačenje […]

U deceniji nakon sticanja nezavisnosti, a posebno od vremena secesije kosmetskih Albanaca od Republike Srbije 2008. godine, afirmisani su procesi nasilnog udaljavanja „crnogorske nacionalne svesti“ od njenih identitetskih „korena“, utemeljenih u srpskoj nacionalnoj zajednici, njenoj kulturi, duhovnosti i tradiciji. Svetonazori i platforme političko-intelektualnih elita Crne Gore, otelotvorenih u vladavini predsednika Mila Đukanovića i njegove Demokratske partije socijalista u proteklih 30 godina, usvojili su načela „komunističko-drljevićevskih“ shvatanja o identitetskim pitanjima sopstvenog naroda.

 ŠVEDSKA U novu godinu Švedska ulazi sa tehničkom vladom, jer od 9. septembra 2018. godine, kada su održani izbori, nije izabrana nova vlada, iako je bilo više pokušaja oba bloka. Crvenog bloka koga čine Socijaldemokratska partija i Zelena partija potpomognute Levom partijom i Plavog bloka, takozvane Alijanse koju čine četiri partije, Moderati, Centralna, Liberalna i […]

Istovremeno, Krasimir Dončev Karakačanov, bugarski ministar odbrane, predsednik VMRO-Bugarski nacionalni pokret (VMRO – Bъlgarsko nacionalno dviženie) i jedan od lidera „Ujedinjenih patriota“, najavio je ozbiljnu mogućnost da Bugarska svojim vetom blokira pristupni proces Makedonije u punopravno članstvo Severoatlantskog saveza-NATO. Kao osnovni razlog za pomenutu mogućnost, Karakačanov je naveo uverenje da Makedonija ne ispunjava svoje obaveze iz Sporazuma o dobrosusedstvu. Doslovno je izjavio: „...Smatraćemo da je Makedonija ispunila sve uslove kada, npr. iz školskih udžbenika budu izbačene odrednice koje pobunu iz 1941. godine opisuju kao ustanak protiv bugarskih okupatora ili ukoliko srednjovekovnom caru Samuilu ne bude uporno brisan bugarski identitet, prema kome se isti borio protiv Vizantinaca i Bugara...“, bio je izričit bugarski ministar odbrane. Takođe, Vlada Republike Bugarske osporava identifikaciju zvaničnog slovenskog jezika u Makedoniji, kao makedonskog. Dakle, u trenutku kada se smatralo da je proces „evroatlantskih integracija“ obezbeđen za vladu u Skoplju, Bugarska najavljuje svoje mere, koje bi u znatnom pogledu bile u stanju da opisane namere makedonske vlade ugroze ili odlože na neodređeni period.