Нордијске земље – преглед 20.12.2018. – 10.01.2019. - Центар за друштвену стабилност

ШВЕДСКА

У нову годину Шведска улази са техничком владом, јер од 9. септембра 2018. године, када су одржани избори, није изабрана нова влада, иако је било више покушаја оба блока. Црвеног блока кога чине Социјалдемократска партија и Зелена партија потпомогнуте Левом партијом и Плавог блока, такозване Алијансе коју чине четири партије, Модерати, Централна, Либерална и Хришћанско демократска партија. Са техничком владом, али и са изгласаним буџетом за 2019. годину, који су предложили Модерати и Хришћанске демократе (153 гласа „за“ и 141 глас „против“). Предлог техничке владе за буџет 2019. није изгласан. За буџет Модерата и Хришћанских демократа гласала је партија Шведских демократа. Овим предлогом, по речима техничког председника владе Стефана Ловена (председника Социјалдемократске партије) дата је подршка Шведским демократама, који ће кроз буџет „владати“ Шведском, иако су сви досадашњи покушаји формирања владе били условљени не учешћем ове екстремно десне политичке партије у власти. Либерална и Централна партија нису учествовале у последњем кругу гласања и на тај начин су омогућиле победу Модерата и Хришћанских демократа.

Усвајање буџета је трајало паралелно са разговорима о формирању владе које су водили Социјалдемократска партија, Централна и Либерална партија.

На изборима Црвени блок је освојио 144 места у парламенту, Плави блок 143 места, док су Шведске демократе освојиле 62 мандата.^[1]

Поред бројних покушаја представника оба блока да формирају владу, партије још увек нису успеле да склопе договор. У међувремену, током преговора о формирању владе дошло је до дефинитивног распада Алијансе која је основана 2004 године као заједница централно-десничарских и либерално-конзервативних партија, а која је 2006 године формирала већинску, а 2010 године мањинску владу. На изборима 2014 године изгубили су изборе и прешли у опозицију. Неформални лидер Алијансе увек је био председник Модерата, као највеће партије у Алијанси.

У буџету за 2019 годину предвиђена су већа издвајања за полицију и старије суграђане, што се тумачи као уступак дат Шведским демократама којима су ова два питања била једна од најважнијих у кампањи током избора 2018. године. ^[2] У изгласаном буџету предвиђено је смањење пореза на доходак за све, смањење пореза на пензије, а укинуте су и субвенције за грађевинску индустрију. По предлогу, већ од 1. јануара 2019. године, сви запослени добиће смањење пореза на доходак, што може да буде и до 210 круна месечно (20 Еура) – на годишњем нивоу то је 10 милијарди круна (976,814,446 Еура). Такође планирано је и смањење пореза на пензије у укупном износу од 5.2 милијарди шведских круна (508,017,364 евра), што је за читаву милијарду круна више него у предлогу који је дала техничка влада. Буџет садржи и предлог да се повећа граница за плаћање државног пореза на прекомерну зараду. Данас и Шведској сви који зарађују 40.600 круна месечно (3968 Еура), или више, плаћају државни порез на већу зараду. У предлогу Модерата и Хришћанских демократа, овај износ је повећан на 42.000 круна месечно.

Изгласавање буџета значи да ће техничка влада коју предводе социјалдемократе морати да спроводи буџет против кога је гласала. Постоји могућност да се у јануару усвоји такозвани заменски или измењени буџет, који би садржао неколико измена, али се основа буџета не сме мењати. Међутим, без обзира на то која коалиција формира владу шведске, мораће да се ослони на предлоге који су дали Модерати и Хришћанске демократе. Током године, та, нова влада, моћи ће својим амандманима, као и предлогом ребаланса у априлу месецу 2019. године да измени делове буџета. ^[3]^[4]

На графикону су представљене могуће коалиције. Само две „коалиције“ би могле да обезбеде довољан број посланика за формирање владе без учешћа Шведских демократа, а то је коалиција Социјалдемократа, Леве, Зелене, Либералне и Централне партије која би у том случају бројала комотну већину од 195 мандата (од 349 места колико има Парламент шведске) или коалиција Социјалдемократа, Леве, Зелене и Централне партије која би имала 175 посланика. Међутим, током преговора почетком децембра месеца председница централне партије Ани Лоф (Annie Lööf) ^[5]је рекла да може да пронађе заједничке тачке са Социјалдемократском партијом, али да морају да разговарају о уступцима које би „црвена“ коалиција испунила. Најзначајнији захтеви Централне партије су били смањење пореза и „лабавије“ радно законодавство. Одржавање овог нивоа пореза је била једна од основних тачки у програму Социјалдемократа на изборима 2018. године и они нису спремни да преговарају о смањењу, јер чврсто верују да темељ социјалне државе као и сва државна издвајања која помажу развој шведског друштва заправо почивају на вишим порезима. Стефан Ловен, председник Социјалдемократа је рекао да око захтева Централне партије не може бити договора.

Проблем представља и Лева партија која није задовољна ниједним предлогом за формирање коалиције јер како каже њен председник Јонас Шостед (Jonas Sjöstedt) Социјалдемократе не могу се „играти мужичких столица“ и мењати партије у зависности од изборних резултата. По речима Шостеда грађанске партије централне деснице као што су Централна партија и Либерали никада неће стати на страну радника и неће бранити њихова права, и они као партија леве оријентације не могу да уђу у такву владу. Такође, Шостед сматра да широке коалиције погодују развоју (расту) екстремно десничарских партија. ^[6]

Либерали су рекли да би могли да разговарају о могућим уступцима, како би се формирала влада са Социјалдемократама јер никако не желе да виде да се формира влада која би имала подршку Шведских демократа. (прим.аут.: у претходним прегледима писано је о односу Јана Бјорклунда, председника либералне партије према партији Шведских демократа).

И док трају разговори, рејтинг политичких лидера се мења у односу на резултате које су имали у септембру када су одржани избори, као и рејтинг политичких странака.

На слици 2. види се пад или раст популарности, то јест поверења, у председнике политичких партија мерен у децембру 2018. године у односу на август исте године.

С обзиром на то да се Алијанса распала, као и због немогућности да формира владу, поверење у председника Модерата Улфа Кристерсона опало је за 3%, али је зато поверење у председницу Хришћанско демократске партије Ебе Буш Тор порасло за 13%. Лидер Социјалдемократа и технички председник владе Стефан Ловен поправио је свој рејтинг за 2% , док су највиши пад забележили председници Централне и Либералне партије од 7% у односу на мерења у августу 2018. године. Лидер Шведских демократа Џими Окерсон изгубио је за два процентна поена поверење.

С друге стране на основу истраживања које се спровео НОВУС^[7] крајем децембра месеца на 5500 испитаника, рејтинг странака има, помало, другачију путању у односу на истраживања поверења према председницима. Шведске демократе су на основу истраживања сада на 19.8% (у односу на 17.53% колико су имали у септембру) а и Социјалдемократе су са 28.26% порасле на 30%, што је највећи скок ове партије од половине 2017 године. Модерати су пали са 19.84% колико су освојили у септембру на 18.3%. Либерална и Зелена партија се налазе на граници цензуса од 4% (Либерали 3.9%, а Зелени 4%), док је централна партија са освојених 8.61% успела да дође до готово 9% на основу последњих истраживања.

Председник Парламента Шведске Андреас Норлен (Andreas Norlén) у свом новогодишњем обраћању изнео је временски оквир за избор нове владе:

10. јануара саслушаће предлоге политичких партија у вези са номиновањем кандидата за председника владе.
Шеснаестог јануара биће гласање у Парламенту за давање подршке предложеном кандидату.
Уколико 16. јануара не буде изабран кандидат, биће номинован други кандидат, о чијем поверењу ће се гласати 23. јануара, и то ће уједно бити последње гласање о поверењу.
После тога, уколико не буде изабрана влада, поновни избори ће бити расписани, а први дан када би могли бити одржани је 21. април 2019. године.

Почетком године, министарка спољних послова Шведске у техничком мандату Маргот Валструм изјавила је да анти-мигрантски став Будимпеште прети јединству ЕУ. Мађарски колега Петер Сијарто рекао је да је њена тврдња да је Мађарска „проблематична земља која спречава Европску унију да говори једним гласом“, у најмању руку „арогантна“.

Односи Шведске и Мађарске су у више наврата били оптерећени питањима миграција. Шведска је земља која је примила велики број миграната, не само 2015., већ и 2016. године, док је Мађарска против увођења квота, као и за пооштравање услова за пријем и останак миграната. У августу прошле године Сијарто је позвао шведског амбасадора у Мађарској на консултације, да објасни критике упућене Будимпешти од стране шведског министра за миграције Хелене Фритзон. Хелене Фритзон је оптужила Мађарску да се не придржава договора око пријема избеглица и рекла да „Мађарска треба да појача преузимање избеглица као део заједничке политике ЕУ“, а на скупу који је одржан на југу Шведске током августа подсетила је и да „ је Шведске током педесетих година прошлог века прихватила велики број мађарским избеглица“. Сијарто је оштро реаговао и рекао да Фризон фалсификује историју и да су „ 1956. године мађарске избеглице чекале у суседним земљама да их држава прими, у складу са националним и међународним правом“.

Сијарто је и сада, у јануару реаговао на изјаву Валструм, рекавши да: „Знамо да про-миграционе снаге не могу да толеришу било какво мишљење осим властитог, али можемо умирити министарку спољних послова Шведске: очуваћемо мађарску као мађарску земљу под било којим околностима“. Он је указао и на то да је њена властита земља и даље подељена по питању формирања владе у Стокхолму, а да је насупрот томе мађарска конзервативна и антимигрантска влада под Виктором Орбаном ушла у свој трећи узастопни мандат уз подршку велике већине.“

ДАНСКА

Данска асоцијација „Greater Copenhagen“^[8] окупља у јединствени пословно-политички макро-регион области из Данске и Шведске које се налазе код Ересундског пролаза (Öresund). Ова корпорација је прихватила захтев шест општина из области Халанд у Шведској да постану чланови ове организације, која сада окупља 4.1 милион становника. Наиме, асоцијација из Копенхагена је створена како би спојила области које гравитирају ка главном граду Данске, а који броји свега милион становника, и као такав не може на задовољавајући начин да заступа своје пословне потенцијале у поређењу са већим европским градовима. Због тога је одлучено да се створи пословно-политичка асоцијација више области која ће моћи да одговори захтевима тржишта. Такође, области у Шведској, иако територијално велике, имају мали број становника. Користећи име Копенхагена, које је међународно познато, „уједињењем“ област Сконе (југ Шведске, административни центар је град Малме, а број становника је 1.8 милиона ) и област Халанд у Шведској, могу да привуку велики број туриста, као и привредника. Председник регије Халанд Даг Хултефорш (Dag Hultefors) изјавио је да се нада повећаном броју туриста из Кине и САД који су већ посетили Копенхаген, а раздаљина од пар стотина километара уз добру путну инфраструктуру није велика. ^[9] ^[10]

Административни центар области Халанд, Халмстад, саградили су данци док су владали овим делом данашње Шведске, пре 350 година. Тачније 1645 године Данци су напустили југ Шведске потписивањем Уговора о помирењу код Бромсебруа (Brömsebro).

Сарадња области започиње 2019. године и окупиће две области у Данској и две области у Шведској, односно 85 општина, док су председник и руководиоци асоцијације „Greater Copenhagen“ уједно и председници регија и општина који је чине.

У прегледу од 1-15. новембра 2018 писали смо о хапшењу у Копенхагену норвешког држављана иранског порекла због покушаја организовања напада у Данској. Европска унија је 8. јануара 2019. донела Одлуку да се уведу санкције иранској обавештајној служби и двојици званичника оптужених да су умешани у серију убистава и акција усмерених против дисидената у Данској, Француској и Холандији.

Шеф данске дипломатије Андерс Самуелсен изјавио је након састанка у Бриселу да је ова одлука највећа победа заједничке политике Данске и Европске уније. ^[11] Што се тиче Нуклеарног споразума са Ираном, „ми и га и даље подржавамо, до год се и они придржавају“, рекао је министар спољних послова Самуелсен.

Одлуку су једногласно донеле све земље чланице ЕУ. Одлука је донета у тренутку када је Хаг оптужио Техеран за умешаност у убиство двојице дисидената на холандском тлу 2015. и 2017. године, због чега је протерано двоје иранских дипломата. Европске санкције уведене су против Управе за унутрашњу безбедност иранске обавештајне службе и двојице званичника тог одељења, укључујући шефа Саеида Хашемија Могадама, саопштило је данско министарство спољних послова.^[12] Према санкцијама имовина те управе и тих људи је замрзнута. На основу информација обавештајних служби више европских земаља ЕУ процењује да је вероватно да је Иран умешан у убиства и завере планиране и спроведене на територији Европе.

Деветог јануара, дан после увођења санкција иранској обавештајној служби и двојици службеника, у Техерану су одржане демонстрације којима се осуђује организовање напада на територији Европе. Овим протестима присуствовао је и Амбасадор Данске у Ирану, пренело је министарство спољних послова Данске.^[13]

(прим. аут.: пре 13 година, у фебруару 2006, године Амбасада Данске у Техерану је уништена од стране 400 демонстраната који су протествовали због слике /карикатуре пророка Мухамеда објављеној у Данској).

Након саобраћајне несреће на мосту Storebæltsbroen када је смртно страдало 8 и повређено 16 особа, Данска државна саобраћајна агенција донела је одлуку да ће заједно са Европском унијом истражити могућност да се регулатива из области транспорта робе пооштри, јер је истрага показала да је превозник „DB Cargo“ поштовао све процедуре. Агенција је до даљег забранила превоз робе у вагонима и шлеперима са церадом на територији Данске. Проблем је, како каже Клаус Рене Педерсен (Claus René Pedersson), руководилац одељења за транспорт у саобраћајној агенцији тај што овакви вагони саобраћају у целој Европској унији, и овакве несреће се могу десити у било којој земљи чланици. „Циљ нам је да уведемо више реда“ и да се правила поштују у ЕУ. До даљњег је на територији данске забрањен превоз робе на приколицама са церадом, а на мосту Storebæltsbroen уведене су посебне мере контроле, које подразумевају и мерење јачине ветра и давање дозволе за превоз у складу са временским условима.

НОРВЕШКА

Јесења криза на норвешкој политичкој сцени је завршена опстанком владе Ерне Солдберг (Конзервативна партија), а за почетак јануара најављени су преговори око уласка Хришћанске народне партије у мањинску владу Норвешке, коју чине три партије (Десна партија, чији председник је премијерка, Прогресивна партија и Либерална партија). Наиме, како смо писали у претходним прегледима Хришћанска народна партија искористила је велику присутност у медијима и започела разговоре са кабинетом Ерне Солдберг о будућем саставу владе. (прим.аут.: Хришћанска народна партија, коју и даље предводи Кнут Арид Хариеде, је почетком јесени започела унутар страначки дијалог о томе да ли ће се прикључити највећој партији у парламенту – Радничкој партији, која је у опозицији и на тај начин креирати нову већину, или ће се прикључити владајућој коалицији десних грађанских партија која формира мањинску владу. Идеја о формирању нове већине није прошла на унутар партијским изборима, а председник партије, упркос најавама да ће дати оставку, остао је на челу партије). Хришћанска народна партија је почетком јануара започела преговоре о уласку у владу, а главни преговарач партије Шел Инголф Ропстад каже да схвата одговорност, као и да ће признати пораз уколико не дође до слагања, али да се не може очекивати да ће ући у владу по сваку цену. По речима Ропстада, треба да се гледа шта је добро за земљу, као и како то може бити добро за странку на дужи рок.^[14]

У коалиционој влади налази се и Прогресивна партија која има 27 места у парламенту Норвешке (од 169) која су освојена 2017. године на идеји заоштравања миграционе политике, већег улагања Норвешког нафтног фонда у инфраструктуру и инвестиције у Норвешкој и смањења пореза. Партија Прогреса и Хришћанска народна партија имају неслагања по питању миграција и због тога су током 2018. често укрштали копља на политичкој сцени, а учешће партије Прогреса сматра се и највећом препреком коју Хришћанска народна партија треба да пређе како би ушла у владу.

Ерна Солберг је крајем године рекла да ће нови предлог Закона о прекиду трудноће, који је стар више од 40 година (усвојен 1975. године) бити стављен на дневни ред парламента. Овај чин Ерне Солберг може се сматрати у уступком којим ће се Хришћанска народна партија укључити у владу, с обзиром на то да се предложене измене у складу са хришћанским вредностима које пропагира ова партија. (прим.аут,: о протестима смо писали у прегледу од 16-30.11.). Премијерка такође каже да жели да се преговори заврше за неколико недеља.

У новогодишњем обраћању Норвежанима, премијерка Ерна Солберг изјавила је да се садашњи ниво социјалне државе благостања не може одржати са просеком 1.6 деце по породици и да се морају створити нови, бољи услови за рађање већег броја деце у Норвешкој. Премијерка је у говору рекла „да је сигурна да не мора да објашњава како се праве деца, као и да је сматра да не би требало да издаје наређења“, али да је забринута за опстанак државе, ако се настави оваквим темпом наталитета. „Породица је најважнија и најближа заједница коју имамо“, и „када доносимо децу на свет, важно је какво им друштво остављамо“ рекла је премијерка. ^[15] Ерна Солберг има двоје деце.

ФИНСКА

Председница парламента Финске, Паула Рисико (Paula Risikko, из Националне коалиционе партије) покренула је иницијативу код владе Финске да је се унесу измене у постојеће законодавство, којима би се омогућило укидање боравишних дозвола особама за које се процени да представљају претњу националној сигурности Финске.^[16] У тренутном законодавству, боравишна дозвола страном држављанину може бити одузета само уколико је особа правоснажно кривично осуђена.

У интервјуу за националну телевизију ИЛЕ, председница парламента је рекла да „ако неко представља претњу за националну сигурност, требало би да буде могуће да се опозове његова/њена боравишна дозвола, па чак и стална боравишна дозволе“. Иницијативу председнице парламента подржао је и Министар унутрашњих послова Финске Каи Микенен (Kai Mykkänen, из Националне коалиционе партије) који је у твиту подржао Рисико рекавши да „свака особа која представља претњу по националну сигурност мора одмах бити депортована“.

Борци за људска права у Финској и професор уставног права на Универзитету у Хелсинкију Томас Ојанен изразили су забринутост због оваквих изјава високих званичника. Ојанен је изјавио да председница парламента очигледно није упозната са садашњим законодавством.

Председница парламента је рекла да ће ово питање препустити премијеру и влади на даље разматрање, с обзиром на то да Министарство унутрашњих послова тренутно истражује могућност ревизије законодавства и изналажење механизама којима би се властима омогућило укидање издатих дозволе за боравак. Министарство унутрашњих послова у свом акционом плану^[17] за спречавање илегалне имиграције тврди да дозвољавајући властима да укину дозволе боравка особама за које се сматра да представљају претњу националној сигурности, јавном реду и јавној безбедности, бар делимично се излази у сусрет изазовима као што је на пример повратак бораца са страних ратишта. Јорма Вуорио, шеф за питања миграција при Министарству унутрашњих послова, објаснила је за националну телевизију да постојеће законодавство дозвољава депортацију особе која живи у Финској у року од 30 дана након доношења решења за депортацију, под условом да надлежни суд не одбије решење.

Дебата је појачана почетком 2019. године због хапшења особа (миграната који имају боравишне дозволе у Финској) осумњичене за сексуално злостављање малолетница у насељу Оулу у Финској у децембру прошле године.

Премијер Финске Јуха Сипила (Централна партија) у свом говору за нову годину осудио је говор мржње који се крајем децембра користио у јавном простору у Финској, највише због случаја сексуалног злостављања и силовања малолетних девојчица у насељу Оулу од стране 10 особа иностраног порекла. ^[18] ^[19]

Сипила је у свом говору позвао јавност да не користи сексуалне злочине, који су тренутно под истрагом у Оулу, како би подстакла мржњу према странцима и људима страног порекла. „Пре свега, свако ко дође овде мора да поштује финске законе, као и индивидуална права других“. „Као друго, треба нагласити да су у овом случају, осумњичени за почињени злочин појединци, а не групација“, изјавио је он.

“Инциденте истражује полиција и пресуде ће доносити независно судство. Позивам све да не користе ове догађаје да подстакну мржњу против избеглица или људи са страним пореклом. Важно је запамтити да је у држави у којој влада владавина права, узимање закона у властите руке злочин, као и ширење говора мржње “, додао је Сипила.

(прим.аут: Оулу је град у централној Финској, са око 200.000 становника. Током децембра месеца, преко центра за социјални рад и психолога у школи полицији је пријављен један број силовања и сексуалног злостављања малолетница од 12 до 14 година. На основу полицијске истраге испитано је 12 особа, а 10 је оптужено за силовање и сексуално злостављање. Министар унутрашњих послова Финске Каи Миканен је рекао да су девојчице сексуално злостављане у приватним кућама, а да су им починиоци који су иностраног порекла, стари између 20 и 30 година, прилазили преко друштвених мрежа Фејсбук, Инстаграм и Снепчет. Истрага је у току, а министар очекује да ће се цео случај окончати до почетка пролећа.

Ђерђ Спутле (Georg Spöttle ), је почетком јануара на државном Кошут радију критиковао премијера Финске да је у свом новогодишњем говору бранио силоватеље. Спутле је аналитичар у мађарском тинк-тенку Nézopönt Intezet^[20] и у свом излагању на радију, критикујући говор премијера Финске рекао је да „су мигранти и њихови помагачи веома самоуверени, нарочито када политичари, као што је премијер Финске, дају овакве изјаве“. Спутле је на радију рекао и да „премијер не мора да буде љут на мигранте, иако они понекад силују једну или две девојчице. Искрено, не знам да ли овај премијер има деце!“. Премијер Сипила није хтео да даје изјаве поводом изјава мађарског аналитичара (сматра се да Nézopönt Intezet представља тинк-тенк близак владајућој странци Фидес, а Фидес и Централна партија су чланице ЕППа), а у финским новинама је наведено да он и супруга имају петоро деце и шест унучади.)^[21] ^[22]

У Финској ће се током априла месеца 2019. године одржати редовни општи избори. На основу последњих истраживања јавног мњења, урађених од стране агенције „Tietoykkönen Oy“ са 1507 испитаника, током друге половине децембра месеца видљиво је да подршка опозиционим партијама расте, док подршка партијама у владајућој коалицији стагнира или опада (при, аут,: владајућу коалицију чине Централна партија која има премијера, Национална коалициона партија и Плава реформа која је настала 2017. године цепањем Финске партије, када је 19 од 38 посланика Финске партије формирало нову партију и прикључило се владајућој коалицији). ^[23]

На графикону су представљени освојени проценти на изборима 2015. године и проценти које партије имају на основу истраживања спроведеног у децембру месецу 2018. године.

Приметно је да је Социјалдемократска партија скочила за готово 4 процентна поена, док је једина партија из власти, која бележи благи скок, од једног процента, Национална централна партија. Плава реформа има свега 1.8% подршке, док Централна партија коју предводи премијер Сипила има пад од готово шест процената у односу на 2015 годину.

Ако се узму истраживања по месецима током 2018. године види се да највише подршке има опозициона Финска партија, која је задржала свој десни курс и анти миграциону политику, а и догађања крајем године у насељу Оулу и њихова јасна осуда миграционе политике владе је довела до већег рејтинга. У марту 2018. године имали су 7% подршке, а у децембру 9.7% подршке.

ИСЛАНД

Бивши министар иностраних послова Исланда, Гунар Браги Свеинсон (Gunnar Bragi Sveinsson) и бивши премијер Сигмундур Давид Гунлаугсон (Sigmundur Davíð Gunnlaugsson, од 2013-2016, најмлађи премијер Исланда), као и Агуст Олафур Агустсон (Ágúst Ólafur Ágústsson) сви посланици у парламенту Исланда, уплетени су тренутно највећи политички скандал на Исланду (погледати преглед од 16-31.11.2918).

Њих тројица, као и Бергбор Уласон (Bergþór Ólason) и Ана Колбрун Арнадотир (Anna Kolbrún Árnadóttir) из Централне партије и Карл Гаути Јалтасон (Karl Gauti Hjaltason) и Олафур Ислеифсон (Ólafur Ísleifsson) из Народне партије снимљени су 20. новембра током разговора у бару „Клаустур“, који се налази близини зграде парламента и који је познат као место окупљања посланика након одржаних седница парламента. На снимку се јасно могу чути сексистички и мизогени коментари према другим посланицама, и политичаркама са Исланда. Снимак њиховог разговора достављен је медијима и готово одмах је постао најслушанији и најкоментарисанији, како на јавним медијима, тако и на друштвеним мрежама. Током децембра, колеге парламентарци су тражили да они поднесу оставке, али је крајња заједничка одлука била да поднесу захтев да им посланичка функција мирује два месеца. Почетком године, сви посланици који су уплетени у ову аферу поднели су захтев за мировање функције посланика у парламенту Исланда. На основу истраживања медија^[24], чак 52% испитаника подржава овакву одлуку посланика, 32% је делимично подржава док се 17% испитаника противи оваквој одлуци. Испитано је 817 особа, подједнако заступљена оба пола, од 18 година старости па навише током друге половине децембра.