fbpx

SRĐAN GRAOVAC, rođen 1984. u Apatinu. Živi u Novom Sadu, po zanimanju je master profesor istorije-istoričar. Bavi se izučavanjem prošlosti despotskih, plemićkih i drugih uglednih porodica srpskog etničkog porekla na prostoru Ugarske u XV i XVI veku, zatim istorijom srpskog naroda na prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine u XX veku, te istorijatom međunarodnih političkih okolnosti u vremenu stvaranja Jugoslavije.

Uporedo, bavi se proučavanjem istorije političkih partija u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca (1918-1929). Piše naučne radove, objavljuje u periodici (Letopis Matice srpske, Arhivski anali, Sveske Matice srpske, Zbornik Matice srpske za istoriju, itd). U pripremi je monografija o prošlosti srpskih plemićkih i uglednih porodica na prostoru Ugarske u XVI veku. Autor, koautor ili učesnik u izradi nekoliko desetina izložbi kulturnih dobara svih kategorija zaštite u organizaciji više ustanova kulture u Srbiji, Republici Srpskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.

Od 2016. godine autor je više desetina veoma posećenih javnih tribina organizovanih u okviru Tribine mladih Kulturnog centra Novog Sada na aktuelne društveno-političke, humanističke i akademsko-naučne, a pre svih istorijske teme. Takođe, za potrebe Kulturnog centra Novog Sada publikuje eseje, prikaze i istorijske osvrte u vezi sa obrađenim temama, čiji je autor u okviru javnih tribina u pomenutoj ustanovi kulture. Istovremeno, veoma je poznat i ugledan politički analitičar, predsednik Upravnog odbora Centra za društvenu stabilnost.

Srđan Graovac - Svi sadržaji

REGION U PRVOJ POLOVINI MAJA 2019. GODINE

10/05/2019
Autor :
Analize/Političke biografije

Predstavnici razjedinjene ekstremne desnice u Hrvatskoj se takođe nadaju nekom iznenađenju. Suverenisti okupljeni oko Ruže Tomašić veruju da mogu doći do čak dva mandata, što je kako vidimo malo verovatno. Da su kojim slučajem uspeli napraviti dogovor sa Brunom Esih i Zlatkom Hasanbegovićem iz pokreta Nezavisni za Hrvatsku svakako bi imali neku šansu, ovako i jedni i drugi najverovatnije ostaju ispod cenzusa. Očigledno je da sujete političkih lidera u Hrvatskoj onemogućavaju ukrupnjavanje manjih opozicionih partija. Nesumnjivo to može dovesti do rasipanja velikog broja glasova zbog toga što će mnoge male partije i savezi ostati ispod cenzusa. Tome se zasigurno raduju i HDZ i SDP, kao najveća političke partije kojima će se ti glasovi, u najvećoj meri, zahvaljujući post-izbornoj matematici preliti.

Saznajte više

REGION U PRVOJ POLOVINI APRILA 2019. GODINE

16/04/2019
Autor :
Analize/Geopolitika

U sadašnjim okolnostima Penderovski svakako ima prednost. Razlog za to leži u tome što se većina birača u Severnoj Makedoniji protivi Prespanskom sporazumu i na prvo mestu promeni imena svoje zemlje. Ali isto tako podržava članstvo svoje zemlje u NATO paktu i nastavak evropskih integracija. Pošto je Prespanski sporazum već prihvaćen, većina stanovništva će se nevoljno složiti sa tom solucijom kao nužnim zlom. Uostalom, svi dobro znaju da je taj sporazum preduslov za nastavak evro-atlanskih integracija, a samim tim možda i jedina garancija očuvanju integriteta zemlje.

Saznajte više

REGION U DRUGOJ POLOVINI MARTA 2019. GODINE

28/03/2019
Autor :
Analize/Geopolitika

Možda su ove optužbe na račun vlasti od strane opoziciono orijentisanog senatora preterane, ali to ne umanjuje činjenicu da ruski uticaj u Rumuniji sve više jača. Socijalistička vlada u Bukureštu je pod konstantnim pritiskom evropske administracije koja gotovo otvoreno drži stranu opoziciji u toj zemlji. Samim tim socijalistima je manevarski prostor sužen, a Rusija im je pružila ruku. Draganeu tu priliku neće propustiti, ali svakako neće dozvoliti da njegova zemlja, kad već nije pod evropskim, padne pod ruski uticaj. Samim tim ni Rusija neće ostvariti dominaciju nad rumunskim privrednim resursima. Draganeu kao svog strateškog partnera u budućnosti vidi SAD i Donalda Trampa. Učinio je mnoge napore da uspostavi kontakt sa predsednikom SAD. U prilog tome govori podrška koju je iskazao Izraelu, povodom priznanja Jerusalima za glavni grad te države, ali i angažovanje jevrejskih lobista zarad što boljeg pozicioniranja u Vašingtonu. Cilj Draganeua je jasan, ostvariti što bolju saradnju sa svim vodećim činiocima međunarodne politike, samim tim smanjiti pritisak Evropske unije i suvereno voditi rumunsku politiku. Draganeu ne želi da njegova zemlja bude samo objekat već i subjekat međunarodne politike i slobodno možemo zaključiti da je na dobrom putu da to i ostvari

Saznajte više

REGION U PRVOJ POLOVINI MARTA 2019. GODINE

15/03/2019
Autor :
Analize/Geopolitika

Važno je da naglasimo da u susret predstojećim izborima za Evropski parlament u maju 2019. godine, HDZ u „političku utakmicu ulazi“ sa „konsolidovanim snagama“, u priličnoj meri jedinstveno i sa velikim uticajem administracije lidera stranke, Andreja Plenkovića. Nema sumnje, date pozicije HDZ u konstelaciji političkih snaga u Hrvatskoj pred „evropske izbore“, otkrivaju da u naredne četiri godine ne možemo očekivati značajnije izmene u spoljnoj i regionalnoj politici hrvatske vlade i države, što bi trebalo da izazove relativno viši stepen zabrinutosti kod aktuelnih vlada u regionu. U skladu sa svojim snažnim relacijama prema Nemačkoj, Hrvatska će održavati „sistem kontrolisane uzdržane napetosti“ prema političkim izazovima u regionu, posebno u odnosima sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom. Datu platformu promeniće jedino u slučaju značajnijih transformacija „evropske i američke političke agende“ prema zemljama Zapadnog Balkana ili u samoj Evropskoj uniji.

Saznajte više

REGION U DRUGOJ POLOVINI FEBRUARA 2019. GODINE

01/03/2019
Autor :
Analize/Geopolitika

Istaknuti prvak GERB Cvetko Cvetanov je optužio BSP da zajedno sa Rusijom vodi rat protiv bugarske vlade. Tačnije, da su socijalisti napustili parlament kako ne bi glasali za ulazak Severne Makedonije u NATO-pakt i da su na taj način izašli u susret svojim „mentorima iz Moskve“. Nije nepoznanica da BSP ima dobre veze sa političkim strukturama u Rusiji. Uzroke toga možemo tražiti još u hladnoratovskom periodu, i činjenici da je BSP pravna i duhovna naslednica bugarske komunističke partije. Savezništvo sovjetskih i bugarskih komunista bilo je višedecenijsko, a očigledno da neke veze nikad do kraja nisu prekinute. Svejedno, činjenica je da su bugarski socijalisti po mnogim karakteristikama sličniji nekim evropskim desno-konzervativnim nego levo-liberalnim strujama.

Saznajte više
Strana 1 od 6