fbpx

SRĐAN GRAOVAC, rođen 1984. u Apatinu. Živi u Novom Sadu, po zanimanju je master profesor istorije-istoričar. Bavi se izučavanjem prošlosti despotskih, plemićkih i drugih uglednih porodica srpskog etničkog porekla na prostoru Ugarske u XV i XVI veku, zatim istorijom srpskog naroda na prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine u XX veku, te istorijatom međunarodnih političkih okolnosti u vremenu stvaranja Jugoslavije.

Uporedo, bavi se proučavanjem istorije političkih partija u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca (1918-1929). Piše naučne radove, objavljuje u periodici (Letopis Matice srpske, Arhivski anali, Sveske Matice srpske, Zbornik Matice srpske za istoriju, itd). U pripremi je monografija o prošlosti srpskih plemićkih i uglednih porodica na prostoru Ugarske u XVI veku. Autor, koautor ili učesnik u izradi nekoliko desetina izložbi kulturnih dobara svih kategorija zaštite u organizaciji više ustanova kulture u Srbiji, Republici Srpskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.

Od 2016. godine autor je više desetina veoma posećenih javnih tribina organizovanih u okviru Tribine mladih Kulturnog centra Novog Sada na aktuelne društveno-političke, humanističke i akademsko-naučne, a pre svih istorijske teme. Takođe, za potrebe Kulturnog centra Novog Sada publikuje eseje, prikaze i istorijske osvrte u vezi sa obrađenim temama, čiji je autor u okviru javnih tribina u pomenutoj ustanovi kulture. Istovremeno, veoma je poznat i ugledan politički analitičar, predsednik Upravnog odbora Centra za društvenu stabilnost.

Srđan Graovac - Svi sadržaji

REGION U LETO 2019. GODINE

11/08/2019
Autor :
Analize/Geopolitika
U svakom slučaju, videćemo da li će ovaj bugarski aranžman kupovine aviona „omekšati“ stav SAD, što je opet neizgledno. Makar privremeno, kada je u pitanju bugarska politička elita, izgleda da u vezi sa realizacijom strateških pitanja poput projekata Turski tok i Jedan pojas, jedan put postoji konsenzus između vlasti i opozicije. Samim tim možemo očekivati nastavak međupartijskih obračuna, ali nema izgleda da na ovaj način dati projekti mogu biti ugroženi.
Saznajte više

REGION U JUNU 2019. GODINE

19/06/2019
Autor :
Analize/Geopolitika
To što radi Đukanović nije ništa novo! Sve zajedno, to predstavlja uhodanu mantru jugoslovenskih komunista, tih ideologa i realizatora ideje posebnosti Crnogoraca i crnogorske nacije. Danas, iz svedočenja aktera komunističkog projekta crnogorske nacije, znamo za njegove pojedinosti i ciljeve. Sin Ivana Meštrovića nas je nedavno upoznao sa rečima i razmišljanjima svog oca koji je učestvovao u rušenju Njegoševe kapele i podizanju Mauzoleja upravo kako bi dao svoj doprinos stvaranju crnogorske nacije. Možda je još važnije svedočenje jednog od ključnih kreatora tog projekta, Milovana Đilasa, koji je potvrdio svoj doprinos stvaranju crnogorske nacije, doduše uz duboko kajanje što je u svemu tome učestvovao. Naravno, mi danas znamo da su jugoslovenski komunisti vođeni parolom „što slabija Srbija to jača Jugoslavija“ pronašli razlog za sprovođenje politike rasrbljavanja Crnogoraca. Isto tako, znamo da su sve nacije koje su izdvojene iz srpskog nacionalnog korpusa za vreme realizacije komunističke ideje, više ili manje svoj nacionalni identitet gradili na antisrpstvu.
Saznajte više

REGION U DRUGOJ POLOVINI MAJA 2019. GODINE

31/05/2019
Autor :
Analize/Geopolitika
Očigledno, Plenković je potcenio ekstremizam u sopstvenom društvu. Netrpeljivost prema manjinama, naročito srpskoj, politika afirmacije istorijskog revizionizma u pravcu rehabilitacije ustaštva i javnost koja na to skoro da ne reaguje, bili su očigledan dokaz da je hrvatsko društvo u dobroj meri ekstremno orjentisana sredina. Samim tim i rezultati ovih izbora nije potrebno da nas iznenade, bar kada je u pitanju visok procenat glasova za ekstremnu desnicu, ali uzevši u obzir da su izašli na izbore u više kolone to na prvi pogled možda tako ne izgleda. Međutim, saberemo li procente onih koji su prešli cenzus i onih koji su ostali ispod crte dobićemo gotovo 25 % glasova za ekstremnu desnicu u Hrvatskoj. Zasigurno, to govori o jednoj političkoj opciji koja ima potencijal i ukoliko se ujedini preti da ugrozi sam HDZ, a po rezultatima ovih izbora već sad su najjača politička grupacija u zemlji.Očigledno, Plenković je potcenio ekstremizam u sopstvenom društvu. Netrpeljivost prema manjinama, naročito srpskoj, politika afirmacije istorijskog revizionizma u pravcu rehabilitacije ustaštva i javnost koja na to skoro da ne reaguje, bili su očigledan dokaz da je hrvatsko društvo u dobroj meri ekstremno orjentisana sredina. Samim tim i rezultati ovih izbora nije potrebno da nas iznenade, bar kada je u pitanju visok procenat glasova za ekstremnu desnicu, ali uzevši u obzir da su izašli na izbore u više kolone to na prvi pogled možda tako ne izgleda. Međutim, saberemo li procente onih koji su prešli cenzus i onih koji su ostali ispod crte dobićemo gotovo 25 % glasova za ekstremnu desnicu u Hrvatskoj. Zasigurno, to govori o jednoj političkoj opciji koja ima potencijal i ukoliko se ujedini preti da ugrozi sam HDZ, a po rezultatima ovih izbora već sad su najjača politička grupacija u zemlji.
Saznajte više

REGION U PRVOJ POLOVINI MAJA 2019. GODINE

10/05/2019
Autor :
Analize/Političke biografije
Predstavnici razjedinjene ekstremne desnice u Hrvatskoj se takođe nadaju nekom iznenađenju. Suverenisti okupljeni oko Ruže Tomašić veruju da mogu doći do čak dva mandata, što je kako vidimo malo verovatno. Da su kojim slučajem uspeli napraviti dogovor sa Brunom Esih i Zlatkom Hasanbegovićem iz pokreta Nezavisni za Hrvatsku svakako bi imali neku šansu, ovako i jedni i drugi najverovatnije ostaju ispod cenzusa. Očigledno je da sujete političkih lidera u Hrvatskoj onemogućavaju ukrupnjavanje manjih opozicionih partija. Nesumnjivo to može dovesti do rasipanja velikog broja glasova zbog toga što će mnoge male partije i savezi ostati ispod cenzusa. Tome se zasigurno raduju i HDZ i SDP, kao najveća političke partije kojima će se ti glasovi, u najvećoj meri, zahvaljujući post-izbornoj matematici preliti.
Saznajte više

REGION U PRVOJ POLOVINI APRILA 2019. GODINE

16/04/2019
Autor :
Analize/Geopolitika
U sadašnjim okolnostima Penderovski svakako ima prednost. Razlog za to leži u tome što se većina birača u Severnoj Makedoniji protivi Prespanskom sporazumu i na prvo mestu promeni imena svoje zemlje. Ali isto tako podržava članstvo svoje zemlje u NATO paktu i nastavak evropskih integracija. Pošto je Prespanski sporazum već prihvaćen, većina stanovništva će se nevoljno složiti sa tom solucijom kao nužnim zlom. Uostalom, svi dobro znaju da je taj sporazum preduslov za nastavak evro-atlanskih integracija, a samim tim možda i jedina garancija očuvanju integriteta zemlje.
Saznajte više
Strana 1 od 6