fbpx

РЕГИОН У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ МАЈА 2019. ГОДИНЕ

31/05/2019
Аутор :
Анализе/Геополитика

АНАЛИЗА СТАЊА ПОЛИТИЧКИХ ОДНОСА У РЕГИОНУ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ МАЈА 2019. ГОДИНЕ

 

Хрватска

ВЕЛИКИ ПРЕОКРЕТ

croatia.jpg

Коначно су завршени дуго очекивани избори за нови састав Европског парламента. Већина европске, па и светске јавности, у наредним данима бавиће се анализом добијених резултата. Суштина је у томе да су ови избори показали да традиционално најдоминантније политичке групације народњаци и социјалисти губе некадашњу надмоћ, али су и даље водеће снаге на европском политичком небу. Крајња десница, од које се много очекивало, јесте забележила значајан раст, али недовољан да битније утиче на промену досадашње политике Европске уније. Либерали и демократи као и Зелени, забележили су заначајан раст подршке, тако да их многи сматрају својеврсним победницима на овим изборима. У сваком случају, ови избори неће оставити простора за драматичну промену политичких околности у Бриселу, али ће свакако продуковати веће или мање последице у појединачним чланицама уније, наравно зависно од очекиваних и добијених резултата.

У Републици Хрватској забележена је релативно мала излазност у односу на европски ниво, тек око 30 % бирача. Победу је однео ХДЗ са око 23 % освојених гласова, листа СДП је освојила 18,69 одсто гласова, а трећи су Хрватски суверенисти са 8,49 одсто. Независна листа Мислава Колакушића добила је 7,87 одсто гласова, Живи зид 5,66 и Амстердамска коалиција 5,23 одсто. Остале листе нису прешле праг од пет посто. Преведено у мандате, ХДЗ и СДП су освојили по четири посланичка места, а остали који су прешли цензус по једно место.

Суштински, овакви резултати представљају велико изненађење када се упореде са предизборним анкетама. Готово сва испитивања јавног мњења, спроведена од стране реномираних истраживачких кућа, говорила су у прилог убедљиве победе ХДЗ. Чак се предвиђало да ће разлика између ХДЗ и СДП, првопласираног и другопласираног, бити преко десет процентних поена. Потајно, хадезеовци су очекивали можда и шест мандата, а у сваком случају минимум пет. Зато је овакав исход избора, према коме су СДП и ХДЗ изједначени по броју освојених посланичких места, у хрватској јавности дочекан са изненађењем и неверицом. Разочарење у ХДЗ је још веће када се узме у обзир да је ово веровато историјски гледано најслабији резултат те странке у комплетном историјату њеног постојања. Самим тим, вођа ХДЗ Андреј Пленковић након ових избора допао је у нимало завидну позицију. Тек до јуче он је био истински господар ХДЗ, човек који води странку из победе у победу и бескомпромисно учвршћује своју позицију неприкосновеног председника водеће партије у земљи.

Није Пленковићу било нимало лако да утврди своју позицију у странци. Многи су га сматрали страним телом у ХДЗ, нарочито конзервативна струја. Међутим, он се постепено, али доследно обрачу навао са ултра-десничарима у својим редовима, имајући јасну визију грађанског, умереног, а десно оријентисаног ХДЗ. Успео је чак да потисне „владара из сенке“ и неформалног вођу те крајње десне струје у својој странци, Милијана Бркића. Локални избори су показивали да ни Пленковића, а ни ХДЗ ти сукоби и превирања нису ослабили. Међутим, ови избори су показали нешто сасвим друго, а то је чињеница да председник ХДЗ никако не може бити спокојан. Засигурно, након оваквог резултата, многи незадовољни у странци подићиће поново своје гласове. Зато за Пленковића долази један неизвестан, можда и драматичан период у коме ће морати пажљиво да анализира резултате избора и предузме адекватне потезе.

Очигледно, Пленковић је потценио екстремизам у сопственом друштву. Нетрпељивост према мањинама, нарочито српској, политика афирмације историјског ревизионизма у правцу рехабилитације усташтва и јавност која на то скоро да не реагује, били су очигледан доказ да је хрватско друштво у доброј мери екстремно орјентисана средина. Самим тим и резултати ових избора није потребно да нас изненаде, бар када је у питању висок проценат гласова за екстремну десницу, али узевши у обзир да су изашли на изборе у више колоне то на први поглед можда тако не изгледа. Међутим, саберемо ли проценте оних који су прешли цензус и оних који су остали испод црте добићемо готово 25 % гласова за екстремну десницу у Хрватској. Засигурно, то говори о једној политичкој опцији која има потенцијал и уколико се уједини прети да угрози сам ХДЗ, а по резултатима ових избора већ сад су најјача политичка групација у земљи.

Лош резултат ХДЗ можемо гледати и кроз призму „преливања“ гласова од те странке према екстремној десници. Многи ће ту околност замерити директно Пленковићу. „Уклонивши“ екстремисте из својих редова, управо је он подстакао те појединце на самостално деловање и тиме индиректно ојачао екстремну десницу. Пленковић ће зато морати да тај процес заустави. Шта више, појачано кокетирање са екстремизом, а зарад сузбијања деснице је сасвим извесно. Можда ће кренути и путем покушаја да ХДЗ упути на ближу сарадњу са неким странкама и појединцима из тог екстремистичког миљеа. Тиме би сигурно ојачао своју странку, а ослабио десницу.

Умногоме, ситуација у хрватској политици зависиће и од могућности десничарских лидера да потисну сујету и направе договор о заједничком наступу на неким наредним изборима. Познајући стање односа на крајње десноим полу хрватске политичке сцене то неће бити нимало лако, али то представља услов за њихов успех. Наравно, уколико Ружа Томашић, Златко Хасанбеговић, Мислав Колакушић, Маријана Петир и други ултраконзервативци желе да „играју главну, а не епизодну улогу“ на политичкој сцени своје земље. Сви они морају бити свесни да је уједињење основни предуслов за потискивање утицаја ХДЗ. Важно је још истаћи да би ови избори могли бити прекретница за СДП. Делује да је ово велика шанса да се заустави константан пад ове странке. Чињеница је да се СДП приближила ХДЗ и да је победила у свим већим градовима Хрватске (Загреб, Сплит, Ријека и Осијек). Међутим, то приближавање више је последица пада ХДЗ него скока СДП. У сваком случају овај резултат ће ојачати Бернардића што би коначно могло да ојача његову лидерску позицију и, самим тим, смири потресе у странци. Суштински, победа у великим градовима и већи број мандата од очекиваних, пре свега могли би дати морални подстрек СДП. Окупљање идеолошки сличних странака и појединаца било би више него корисно. Уосталом, ХДЗ је на сопственом примеру показао да осипање страначких кадрова може бити погубно.

 

Бугарска

(НЕ)ОЧЕКИВАНА ПОБЕДА

1000px-Flag_of_Bulgaria.svg.png

Ако резултати избора у Хрватској представљају велико изненађење, онда за Бугарску можемо рећи да се десило само изненађење. Наиме, већина предизборних анкета су говориле о тесној трци између ГЕРБ и БСП где се блага предност указивала социјалистима и то највише због бројних афера које су потресале владајућу странку. Ипак, ГЕРБ је и под тим околностима однео победу. Тачније, освојио је 30,94% гласова док је БСП други cа 24,24 процентна поена. Треће место заузео је Покрет за права и слободе (ДПС), странка мањинских муслимана, са 16,36%, а четврто место освојио је ВМРО-Бyгарски национални покрет, cа 7,42%. Ванпарламентарна десно оријентисана „Демократска Бyгарска“ освоjила jе 6,24 процентна поена. Важно је поменути да и Бугарска припада групи европских земаља где је излазност на изборе за Европски парламент била изузетно мала.

Владајућа странка премијер а Бојка Борисова победом је показала да може преживети и тешке политичке ударе са којима се суочила у претходним месецима. Пре свега, ту мислимо на чувену аферу Апартмангејт. Очигледено, бугарско бирачко тело већ је навикло на скандале својих политичара и самим тим они нису нешто што може одлучити изборе. Боље речено, пошто бугарски бирачи немају поверења у опозицију, пре ће бојкотовати гласање него учествовати у избору неке нове већине за коју су уверени да не поседује неки „реформски капацитет“. Управо, те околности су омогућиле победу Борисова. Уосталом то показује број освојених гласова ГЕРБ који је за готово сто хиљада мањи него на претходним изборима за Европски парламент. Несумњиво, бугарски бирачи европске изборе сматрају мање важним од оних националних, уосталом тако је у свим европским земљама. Међутим, суштински, ови резултати су такви да показују да је народ изгубио поверење у политичке странке, а то је овај пут помогло ГЕРБ.

Слично, БСП се показао неспособним да актуелне афере „претвори“ у своје оружје за победу. Корнелија Нинова је уклонила нека истакнута имена бугарских социјалиста са изборне листе и покушала је да се сакрије иза нестраначких личности које су је подржале. Међутим, бирачима то очигледно није довољно. Социјалисти нису успели да се наметну као алтернатива ГЕРБ, јер нису имали шта да понуде бирачима. Промовисани програм био је сувише благ и препун флоскула, а то није могло привући бираче. Са друге стране, БСП је већ вршио власт у Бугарској и то низ година. Народ још није заборавио њихове афере, а једном изгубљено поверење није лако поново освојити. Сада се поставља питање одговорности руководства, а пре свих председнице странке. Тешко да ће се после овог пораза она одржати на челу БСП, што представља најаву унутарстраначке борбе за лидерство.

Када су у питању остале странке, Покрет за права и слободе је остварио солидан резултат. Наравно, пошто се ради о мањинској странци бугарских муслимана можемо говорити о очекиваним резултатима. Изненађење представља прелазак цензуса за ВМРО што недвосмислено говори о томе да ће они имати примат на полу екстремне деснице. Успех ВМРО још је већи када узмемо у обзир да је остварен упркос оштром сукобу са коалиционим партнерима из АТАКА. Зато можемо очекивати наставак обрачуна на крајној десници, али и одређене измене у владајућој већини. Упркос победи, већина окупљена око ГЕРБ уздрмана је аферама. Превирања у власти, али и у опозицији у Бугарској, сасвим су извесна.

 

Румунија

ПОСТИЗБОРНИ ХАОС У РУМУНИЈИ

Ако су избори за Европски парламент у Хрватској и Бугарској донели мања или већа изненађења, шта онда да кажемо за Румунију? Шок и сензација је нешто што би најбоље описало стање у овој земљи. Наравно, не само због резултата избора на којима су владајући социјалисти (ПСД) доживели пораз, него због свега оног што је потом уследило. Наиме, на изборима одржаним у недељу 26. маја 2019. године опозициона Национална либерална странка (ПНЛ) однела је победу са 26,35% освојених гласова изашлих бирача. Другопласирана је Социјалдемократска партија (ПСД) са 23,16%, а трећепласирани је Савез 2020 УСР-ПЛУС са 21,24%. Цензус су још прошли левичарска Про-Румунија са 6,77%, странка мађарске мањине са 6,19% и Народни покрет (ПМП) са 5,64%.

Резултати су само донекле изненађујући, јер било је предизборних анкета које су указивале да владајући социјалдемокрасти могу претрпети пораз, па чак и да могу доћи у ситуацију да се боре за друго место. На крају то се и догодило. Социјалдемократе су надмашиле трећепласирани савез УСР-ПЛУС за нешто мање од два процентна поена. Међутим, то само по себи не би представљало сензацију, да већ наредног 27. маја, док се увелико говорило о резултатима и збора, председник румунског парламента и сива еминенција ПСД Ливиу Драганеу није осуђен од стране Високог касационог суда на три и по године затвора. Пресуда је последица окончања судског процеса вођеног поводом фиктивног запошљавања у Директорату за заштиту деце, а за шта се Драганеу сматра одговорним. У току вечери, истог дана, први човек владајуће странке је превезен у затвор Рахову. Аутомобил у коме се налазио Драганеу опколило је неколико десетина демостраната који су искористили прилику да искажу своје задовољство његовим хапшењем.

Овим догађајима, владајућа странка, али и парламентарна већина више су него уздрмани. Затварање Драганеуа уз пораз на изборима, неизвесним чини сам опстанак румунске владе. Ипак, социјалдемократе су могле предвидети да до оваквог расплета може доћи. Премијерка Влорика Данчила је већ предузела мере како не би дошло до потпуног колапса система. Поједини извори тврде да је она одмах одржала седницу са најистакнутијим члановима странке и министрима у Влади. Том приликом, Данчила је привремено преузела руковођење партијом и послала поруку да ће странка опстати и преживети ове драматичне и тешке моменте.

Занимљиво је поменути да различити извори тврде како ће Данчила водити странку само до одржавања конгреса када би требало изабрати ново руководство, али да она нема намеру да се кандидује за место председника. Огласило се још неколико истакнутих представника владајуће партије. Сви они су једнодушно позвали на солидарност и страначко јединство како би избегли да их политички противници у овим судбоносним моментима потпуно униште. Несумњиво је да ће таквих покушаја бити, уосталом није случајно да је вођа ПСД ухапшен непосредно после тешког изборног пораза. Зато ће приоритет Данчиле бити да очува парламентарну већину како би искористила време да амортизује ударе на странку са доста лагодније позиције вршиоца власти. Сигурно, то неће бити нимало лако. Против себе она ће имати опозицији наклоњенопг председника Клауса Јоханиса, европске званичнике и, како на основу последњих избора изгледа, већину бирача. У таквим околностима то делује као немогућа мисија и вероватније је очекивати пад владе социјалдемократа.