Geopolitika

Osam dana pre nego što će Donji dom britanskog parlamenta, po treći put glasati o Nacrtu sporazuma o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva (UK) iz Evropske Unije (EU), koji je premijerka Tereza Mej postigla sa čelnicima EU, u Londonu je sa čuvenog ”Big Bena” koji se već godinu dana restaurira, skinuta skela sa velikog sata a zainteresovani […]

Možda su ove optužbe na račun vlasti od strane opoziciono orijentisanog senatora preterane, ali to ne umanjuje činjenicu da ruski uticaj u Rumuniji sve više jača. Socijalistička vlada u Bukureštu je pod konstantnim pritiskom evropske administracije koja gotovo otvoreno drži stranu opoziciji u toj zemlji. Samim tim socijalistima je manevarski prostor sužen, a Rusija im je pružila ruku. Draganeu tu priliku neće propustiti, ali svakako neće dozvoliti da njegova zemlja, kad već nije pod evropskim, padne pod ruski uticaj. Samim tim ni Rusija neće ostvariti dominaciju nad rumunskim privrednim resursima. Draganeu kao svog strateškog partnera u budućnosti vidi SAD i Donalda Trampa. Učinio je mnoge napore da uspostavi kontakt sa predsednikom SAD. U prilog tome govori podrška koju je iskazao Izraelu, povodom priznanja Jerusalima za glavni grad te države, ali i angažovanje jevrejskih lobista zarad što boljeg pozicioniranja u Vašingtonu. Cilj Draganeua je jasan, ostvariti što bolju saradnju sa svim vodećim činiocima međunarodne politike, samim tim smanjiti pritisak Evropske unije i suvereno voditi rumunsku politiku. Draganeu ne želi da njegova zemlja bude samo objekat već i subjekat međunarodne politike i slobodno možemo zaključiti da je na dobrom putu da to i ostvari

U intervjuu za federalno izdanje ruskog štampanog medija „Verzija“ Predrag Rajić je izneo presek političke situacije u Srbiji i opisao uzroke poslednjih događaja. Intervju je objavljen na naslovnoj strani ovog lista, jednog od pet najčitanijih štampanih, federalnih medija u Rusiji.

Važno je da naglasimo da u susret predstojećim izborima za Evropski parlament u maju 2019. godine, HDZ u „političku utakmicu ulazi“ sa „konsolidovanim snagama“, u priličnoj meri jedinstveno i sa velikim uticajem administracije lidera stranke, Andreja Plenkovića. Nema sumnje, date pozicije HDZ u konstelaciji političkih snaga u Hrvatskoj pred „evropske izbore“, otkrivaju da u naredne četiri godine ne možemo očekivati značajnije izmene u spoljnoj i regionalnoj politici hrvatske vlade i države, što bi trebalo da izazove relativno viši stepen zabrinutosti kod aktuelnih vlada u regionu. U skladu sa svojim snažnim relacijama prema Nemačkoj, Hrvatska će održavati „sistem kontrolisane uzdržane napetosti“ prema političkim izazovima u regionu, posebno u odnosima sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom. Datu platformu promeniće jedino u slučaju značajnijih transformacija „evropske i američke političke agende“ prema zemljama Zapadnog Balkana ili u samoj Evropskoj uniji.

Istaknuti prvak GERB Cvetko Cvetanov je optužio BSP da zajedno sa Rusijom vodi rat protiv bugarske vlade. Tačnije, da su socijalisti napustili parlament kako ne bi glasali za ulazak Severne Makedonije u NATO-pakt i da su na taj način izašli u susret svojim „mentorima iz Moskve“. Nije nepoznanica da BSP ima dobre veze sa političkim strukturama u Rusiji. Uzroke toga možemo tražiti još u hladnoratovskom periodu, i činjenici da je BSP pravna i duhovna naslednica bugarske komunističke partije. Savezništvo sovjetskih i bugarskih komunista bilo je višedecenijsko, a očigledno da neke veze nikad do kraja nisu prekinute. Svejedno, činjenica je da su bugarski socijalisti po mnogim karakteristikama sličniji nekim evropskim desno-konzervativnim nego levo-liberalnim strujama.