Prethodne godine Novi Sad je poneo priznanje, odnosno titulu Evropske prestonice kulture za 2022. godinu. Na pomenuti način Novi Sad je postao prvi srpski grad koji je u istoriji i zvanično dobio jedno prestižno statusno obeležje „iz ruku“ evropske porodice naroda. U sredstvima javnog informisanja za navedenu titulu kojom je Grad okićen, često čujemo opise sa terminima poput „laskava“ ili, kako rekosmo, „prestižna“. Tačno je da je ona i laskava i prestižna, ali možda bi njen adekvatniji deskriptivni termin bio „izazovna“, iz razloga što pomenuta titula, pre svega zahteva veliku odgovornost svih građana Novog Sada, a ponajviše njegovih društvenih elita, prema sveukupnom razvoju Grada, kao i u odnosu na svakodnevni život novosadskih stanovnika. Možemo da kažemo, čak i da je Novi Sad pre same države Srbije „primljen u Evropu“, ali odmah dolazimo u obavezu da postavimo pitanje da li su i Novi Sad i Srbija već odavno „u Evropi“ ili će tek sad u „nju i da zakorače“. Pitanja se čine jednostavnim, ali zapravo su veoma kompleksna i odgovori na njih pružaju fundament platforme za razumevanje geostrateškog, geopolitičkog, političkog i kulturološkog položaja srpskog naroda u istoriji evropske civilizacije, ali i u današnjem svetu. Pomenuto, centralno pitanje „da li je Srbija u Evropi ili nije?“ u političkom i kulturološko-duhovnom diskursu svodi se na polemičku sintagmu „Srbi, između Istoka i Zapada“, a sledstveno tome i na dilemu „Novi Sad – izmeđi Istoka i Zapada“!