Pokrajinska skupštinska odluka o budžetu APV za 2022. godinu najvažnija je odluka koju su poslanici usvojili danas u Skupštini AP Vojvodine.
Ono što najviše zanima građane svakako je pitanje šta svakome od nas donosi novi budžet, odnosno koji su to konkretni projekti i ciljevi koji će predstavljati prioritet u radu pokrajinske administracije tokom naredne godine.
Plan je da pokrajinska kasa prihoduje 88,4 milijardi dinara, a što je za 17,6% više u odnosu na inicijalni budžet iz 2021. godine. Fiskalni deficit projektovan je u iznosu od 7,3 milijarde dinara, ili 9,1 odsto ukupnih prihoda, a kapitalni deo iznosi 23,6 milijardi dinara, odnosno 26,7 odsto ukupnog obima budžeta.
Dakle, radi se o rekordnom iznosu budžeta, a na povećanje prihoda uticale su pre svega snažne privredne aktivnosti u Vojvodini. Naime, u periodu od 2016-2021. godine, od kako je Srpska napredna stranka preuzela političku odgovornost u severnoj pokrajini, nezaposlenost je smanjena sa preko 160.000 nezaposlenih građana koliko je bilo 2016. godine na oko 100.000 nezaposlenih danas.
Rezultat uvećanja zaposlenosti, rasta zarada radnika, ali i dobiti privrednih subjekata najbolje se vidi ako se analizira kretanje poreskih prihoda budžeta AP Vojvodine u prethodnih pet godina, gde je uočljivo njihovo povećanje sa 11 na 22 milijarde dinara, dok je ukupan budžet severne pokrajine, poređenja radi, veći za čak 40%, odnosno za više od 26 milijardi dinara u odnosu na 2016. godinu.
Istovremeno, javni dug je smanjen sa 7% učešća u ukupnom budžetu koliko je iznosio pre pet godina, na 1,36% koliko je projektovano za narednu godinu. Da se novcem građana danas raspolaže domaćinski govori i podatak da su rashodi za opšte javne usluge svake godine sve manji, i da su u poslednjih pet godina smanjeni sa 24,72% na 15,68% učešća u budžetu.
Budžet APV za 2022. godinu je potpuno uravnotežen, karakteriše ga jak socijalni, ali i snažan razvojni aspekt jer predviđa rekordna izdvajanja za kapitalne investicije, koje će podstaći dalji rast BDP i napredak naše ekonomije.
Dakle, nastavićemo da se borimo na dva koloseka. Jedan je podsticanje inkluzivne ekonomije bazirane na inovacijama, znanju i zelenom rastu, a sa druge strane nastaviće se sa visokom investicionom javnom potrošnjom kroz realizaciju velikih infrastrukturnih projekata.
U narednoj godini biće značajno uvećana sredstva namenjena za ulaganja u zdravstvo, poljoprivredu, vodoprivredu, šumarstvo, zaštitu životne sredine, kao i za socijalnu zaštitu, kulturu, sport i omladinu i energetsku efikasnost.
Značajno veće učešće sredstava predviđeno je i za sufinansiranje projekata podržanih od strane Evropske unije.
Neki od projekata koji će se finansirati direktno iz pokrajinskog budžeta su nastavak izgradnje objekta Kamenica 3 sa PET centrom, nastavak izgradnje automatskog sistema odbrane od grada na teritoriji Samoš i Bajša, izgradnja i opremanje još sedam industrijskih zona, zatim novih domova kulture, pozorišta, ali i putne i sportske infrastrukture širom severne pokrajine.
U narednoj godini počinju sa radom dve nove ustanove iz oblasti socijalne zaštite – Kulturni centar “Heterlendi-Bajić” Bočar i Centar za porodični smeštaj i usvojenje Bela crkva, a za podršku porodicama za podsticanje rađanja pokrajina je opredelila 540 miliona dinara, iz čega se vidi da se briga o deci i porodici nalazi visoko na agendi pokrajinske administracije.
Takođe, važno je ukazati i da će iz republičke kase kroz direktna ulaganja u severnoj srpskoj pokrajini završiti 82,7 milijardi dinara.
Poređenja radi, do kraja naredne godine, u pokrajinu će ukupno, kroz transfere i direktna ulaganja, stići 112 milijardi dinara, a ove godine ta cifra je bila na nivou od blizu 100 milijardi.
Neki od projekata na teritoriji Vojvodine koji će se finansirati direktno iz republičkog budžeta su izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta, Fruškogorski koridor, brza saobraćajnica Sombor-Kikinda i autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
Ta četiri projekta promeniće život u Vojvodini do nivoa da više nećemo moći da prepoznamo infrastrukturno tkivo pokrajine.
Ključni efekat tih projekata biće još brži privredni razvoj, posebno u onim manje razvijenim sredinama koje će sa izgradnjom brzih saobraćajnica imati priliku da rekonstruišu i izgrade industrijske zone i da se u njima sa većim brojem investitora podstakne privredni rast.
Osim toga, više od 2,5 milijardi dinara biće direktno uloženo u proširenje kapaciteta luke Sremska Mitrovica, rekonstrukciju Kliničkog centra Vojvodine i izgradnju sistema za navodnjavanje širom severne Srbije.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da usvajanje republičkog i pokrajinskog budžeta jasno ukazuje da će i naredna godina biti godina kontinuiteta u razvoju i napretku naše zemlje, a da će upravo Vojvodina biti motor pokretač privrednog razvoja čitave Srbije.