Покрајинска скупштинска одлука о буџету АПВ за 2022. годину најважнија је одлука коју су посланици усвојили данас у Скупштини АП Војводине.
Оно што највише занима грађане свакако је питање шта свакоме од нас доноси нови буџет, односно који су то конкретни пројекти и циљеви који ће представљати приоритет у раду покрајинске администрације током наредне године.
План је да покрајинска каса приходује 88,4 милијарди динара, а што је за 17,6% више у односу на иницијални буџет из 2021. године. Фискални дефицит пројектован је у износу од 7,3 милијарде динара, или 9,1 одсто укупних прихода, а капитални део износи 23,6 милијарди динара, односно 26,7 одсто укупног обима буџета.
Дакле, ради се о рекордном износу буџета, а на повећање прихода утицале су пре свега снажне привредне активности у Војводини. Наиме, у периоду од 2016-2021. године, од како је Српска напредна странка преузела политичку одговорност у северној покрајини, незапосленост је смањена са преко 160.000 незапослених грађана колико је било 2016. године на око 100.000 незапослених данас.
Резултат увећања запослености, раста зарада радника, али и добити привредних субјеката најбоље се види ако се анализира кретање пореских прихода буџета АП Војводине у претходних пет година, где је уочљиво њихово повећање са 11 на 22 милијарде динара, док је укупан буџет северне покрајине, поређења ради, већи за чак 40%, односно за више од 26 милијарди динара у односу на 2016. годину.
Истовремено, јавни дуг је смањен са 7% учешћа у укупном буџету колико је износио пре пет година, на 1,36% колико је пројектовано за наредну годину. Да се новцем грађана данас располаже домаћински говори и податак да су расходи за опште јавне услуге сваке године све мањи, и да су у последњих пет година смањени са 24,72% на 15,68% учешћа у буџету.
Буџет АПВ за 2022. годину је потпуно уравнотежен, карактерише га јак социјални, али и снажан развојни аспект јер предвиђа рекордна издвајања за капиталне инвестиције, које ће подстаћи даљи раст БДП и напредак наше економије.
Дакле, наставићемо да се боримо на два колосека. Један је подстицање инклузивне економије базиране на иновацијама, знању и зеленом расту, а са друге стране наставиће се са високом инвестиционом јавном потрошњом кроз реализацију великих инфраструктурних пројеката.
У наредној години биће значајно увећана средства намењена за улагања у здравство, пољопривреду, водопривреду, шумарство, заштиту животне средине, као и за социјалну заштиту, културу, спорт и омладину и енергетску ефикасност.
Значајно веће учешће средстава предвиђено је и за суфинансирање пројеката подржаних од стране Европске уније.
Неки од пројеката који ће се финансирати директно из покрајинског буџета су наставак изградње објекта Каменица 3 са ПЕТ центром, наставак изградње аутоматског система одбране од града на територији Самош и Бајша, изградња и опремање још седам индустријских зона, затим нових домова културе, позоришта, али и путне и спортске инфраструктуре широм северне покрајине.
У наредној години почињу са радом две нове установе из области социјалне заштите – Културни центар “Хетерленди-Бајић” Бочар и Центар за породични смештај и усвојење Бела црква, а за подршку породицама за подстицање рађања покрајина је определила 540 милиона динара, из чега се види да се брига о деци и породици налази високо на агенди покрајинске администрације.
Такође, важно је указати и да ће из републичке касе кроз директна улагања у северној српској покрајини завршити 82,7 милијарди динара.
Поређења ради, до краја наредне године, у покрајину ће укупно, кроз трансфере и директна улагања, стићи 112 милијарди динара, а ове године та цифра је била на нивоу од близу 100 милијарди.
Неки од пројеката на територији Војводине који ће се финансирати директно из републичког буџета су изградња брзе пруге Београд-Будимпешта, Фрушкогорски коридор, брза саобраћајница Сомбор-Кикинда и аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад.
Та четири пројекта промениће живот у Војводини до нивоа да више нећемо моћи да препознамо инфраструктурно ткиво покрајине.
Кључни ефекат тих пројеката биће још бржи привредни развој, посебно у оним мање развијеним срединама које ће са изградњом брзих саобраћајница имати прилику да реконструишу и изграде индустријске зоне и да се у њима са већим бројем инвеститора подстакне привредни раст.
Осим тога, више од 2,5 милијарди динара биће директно уложено у проширење капацитета луке Сремска Митровица, реконструкцију Клиничког центра Војводине и изградњу система за наводњавање широм северне Србије.
Из свега наведеног можемо закључити да усвајање републичког и покрајинског буџета јасно указује да ће и наредна година бити година континуитета у развоју и напретку наше земље, а да ће управо Војводина бити мотор покретач привредног развоја читаве Србије.