Tajna konvencija predstavlja dokument koji je 28. juna 1881. potpisan između Kneževine Srbije i Austrougarske. Tom konvencijom Srbija i knez Milan napravili su dramatičan politički zaokret. Napustili su do tada tradicionalno prorusku i zauzeli proaustrijsku spoljnopolitičku orijentaciju. Do danas u srpskoj javnosti taj dokument o savezništvu Srbije i Austrougarske izaziva brojne kontroverze i tumači se na različite načine. Neki Tajnu konvenciju smatraju izdajničkim aktom, ponižavajućim ugovorom kojim je Srbija samo nekoliko godina od sticanja pune nezavisnosti, odnosno međunarodnog priznanja na Berlinskom kongresu, potpala pod gotovo kolonijalnu zavisnost od svog severnog suseda. Drugi pak smatraju da je tim dokumentom Srbija napravila hrabar iskorak ka zapadnoevropskom kulturno-političkom krugu, gde joj je oduvek i bilo mesto. Interesantno je pomenuti da su se gotovo identične rasprave vodile i krajem XIX veka kada je taj tajni dokument ugledao svetlo dana. Nesumnjivo, to nam govori o dubokoj podeljenosti srpskog društva u odnosu na to kakav bi trebalo da bude spoljnopolitički kurs zemlje. Iako je prošlo skoro 140 godina od tog dokumenta dileme su ostale iste, treba li politički pravac zemlje usmeriti prema Zapadu ili Istoku. Samim tim, ta koncepcijska razmimoilaženja oko budućnosti Srbije uzrokuju i različita tumačenja karaktera ovog dokumenta, po pravilu uvek zavisno od toga kom od dva pomenuta pola srpske javnosti tumač pripada. Međutim, ukoliko želimo da bez unošenja ideološko-političke dimenzije, isključivo kroz istorijsku prizmu, sagledamo uzroke, značaj i posledice nastanka Tajne konvencije, moramo pažljivo analizirati okolnosti u kojima taj dokument nastaje.