Pod zapovedništvom kralja Petra, kao vrhovnog komandanta srpske vojske, izvedeni su pobednički oslobodilački ratovi iz 1912. i 1913. godine, kada je došlo do oslobođenja Stare i Južne Srbije, čime je država udvostručila svoju teritoriju. Upravo, tada, kralj Petar dobio je nadimak „Oslobodilac“ ili „Osvetnik Kosova“. Nekoliko dana pre Sarajevskog atentata 1914. godine, tačnije 24. juna, kralj Petar prepustio je kraljevsku vlast prestlonasledniku Aleksandru,čime je budući jugoslovenski kralj Ujedinitelj postao regent Kraljevine Srbije. Zvanično objašnjenje (koje svakako nije bilo bez osnova) razloga pomenutog kraljevog postupka sadržano je u stavu da je narušeno zdravstveno stanje ostarelog vladara iziskivalo navedeni potez. Međutim, na datu kraljevu odluku svakako je uticala i unutrašnja politička situacija, koja se ogledala u neinstitucionalnom delovanju organizacije Crna ruka. Naime, nekoliko meseci pre početka Prvog svetskog rata, crnorukaši su vršili veliki pritisak na vladara Srbije da otpusti homogenu vladu Nikole Pašića, sa kojim su isti bili u teškom i permanentnom sukobu. Kralj je, čak bio i spreman da udovolji željama vođa ove lukrativne organizacije, ali su njegovu potencijalnu odluku sprečili prestolonaslednik Aleksandar i ruski poslanik Nikola Hartvig. Svojevrsna „žrtva“ tih previranja na unutrašnjoj političkoj sceni u Srbiji, bila je „sažeta“ u pomenutoj kraljevoj odluci.