ОДРЖАНА ТРИБИНА „КАКО ЈЕ РОКЕНРОЛ МЕЊАО СВЕТ“
У среду, 29. 29. августа у 21:30. на Брод театру (Београдски кеј, поред Варадинског моста) – СКЦ Нови Сад у организацији „Центра за друштвену стабилност“ одржана је трибина „Како је рокенрол мењао свет“. На овој веома посећеној трибини говорили су: др Александар Гајић – политиколог, Интитут за европске студије, Зоран Булатовић Бале – музичар (ex „Пекиншка патка“, „Луна“, „Лабораторија звука“…) и Обрад Боба Шкрбић – музички уредник.
Трибина се бавила значајем рокенрола у популарној култури друге половине двадесетог и почетком двадесет и првог века, са акцентом на њен утицај на друштвене токове и збивања.
Учесници трибине су, у складу са својим искуством и различитим професионалним приступима овој теми, покушали да је расветле комбинујући субјективан, лични, са практичнм и стручно-научним приступом. Обрад Шкрбић је дао своје субјективно виђење значаја рок музике на формирање личности, евоцирајући генерацијске успомене на време када је рокенрол у великој мери допринео стасавању читавих генерација на простору бивше Југославије током седамесетих и осамдесетих година.Др Александар Гајић се усредсредио да у свом излагању покуша да осветили три тематске целине: да пружи кратак научни пресек историјског развоја рокенрола и степен његовог друштвеног утицаја у његовим развојним фазама, да укаже на рецепцију његових токова на простору бивше Југославије и специфичности које су се овде јављале, као и да покуша да укаже зашто рокенрол у 21. више нема ону привлачност и друштвени значај кога је током 20. века. Зоран Булатовић Бале пружио је – као значајни новосадски рок аутор и члан бројних култни рок бендова у задњим деценијама прошлог века – увид у своја искуства о друштвеном значају рок музике, правећи паралеле између домаће рок сцене и оне у иностранству у коме је провео више од две задње деценије свог живота.
Током интересантне дискусије која је уследила, чула су се размишљања о утицају савремених медија на пацификацију рок музике у његовој друштвено-ангажованој димензији, о разлозима зашто новим генерацијама она не представља инспирацију као оним рођеним у другој половини прошлога века, а отворена су и питања односа савремене технике на рок стваралаштво, политичке и копроративне контроле музичке индустрије као и контраверзе везане за утицај дроге на рок културу.
