OD POLITIČKE KRIZE U HRVATSKOJ DO REFERENDUMA U MAKEDONIJI
ANALIZA POLITIČKOG STANJA U ZEMLJAMA REGIONA U PRVOJ POLOVINI SEPTEMBRA 2018. GODINE
Bugarska
BOJKOVA „ENERGETSKA INICIJATIVA“
Premijer Bugarske Bojko Borisov, koji se nalazi u poseti Crnoj Gori, predložio je da se formira mešovita kompanija te dve zemlje i Srbije, kako bi se izgradila nuklearna elektrana. Pomenuti predlog, Borisov je izneo posle razgovora sa crnogorskim kolegom Dušanom Markovićem. Takođe je naglasio da bez potrebne infrastrukture, razgovori o ekonomskom povezivanju i zbližavanju zemalja u regionu, nemaju mnogo uporišta u realnosti. Izrazio je i zanimanje za projekat transfera struje između Crne Gore i Italije, pošto Bugarska poseduje dva nuklearna reaktora i dovoljno pripremljenu logističku podršku na terenu za izgradnju nuklearne elektrane.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović susreo se 3. septembra 2018. godine sa predsednikom Vlade Bugarske Bojkom Borisovim koji je boravio u zvaničnoj poseti Crnoj Gori. Tom prilikom, predsednik Đukanović premijeru Borisovu uručio je visoko državno odlikovanje – Orden Crne Gore na lenti, pri čemu je istakao važnost očuvanja kvaliteta odnosa dve države, posebno od perioda proglašenja crnogorske nezavisnosti i od vremena bugarskog predsedavanja Evropskim savetom.
Crna Gora
RASKOLI U VLADAJUĆOJ PARTIJI I KOALICIJI
Nezadovoljni funkcioneri Demokratske partije socijalista (DPS) razgovaraju o formiranju nove političke grupacije pod nazivom „Primorska“. Inicijatori formiranja „Primorske“, prema pojedinim tvrdnjama, počeli su da deluju na terenu, a politička grupacija bi trebalo da funkcioniše kao grupa građana. „Primorska“ bi trebalo da ubrzo bude i zvanično registrovana i krene sa kampanjom. Grupu građana uglavnom čine ljudi koji su u bivšoj gradskoj vlasti u Budvi imali značajne funkcije, te su predstavljali jake operativce. Među njima su i oni koji su takve pozicije izgubili zbog bliskosti sa bivšim potpredsednikom partije Svetozarom Marovićem ili bivšim čelnicima Opštine. Nakon razlaza Marovića sa Đukanovićem, brojne budvanske porodice ostale su na marginama političkih zbivanja u gradu, iako su njihovi predstavnici nekada veoma uspešno vodili DPS. Pomenuti inicijatori očekuju da bi „Primorska“ mogla da obezbedi podršku i do hiljadu glasača, što bi im na lokalnim izborima donelo tri odbornička mandata.
Nakon direktive stranačke centrale za predsednika budvanskog DPS nedavno je imenovan Predrag Jelušić i pored protivljenja pojedinih uticajnih članova. Budvanski DPS izgubio je vlast u prestonici crnogorskog turizma u oktobru 2016. godine, nakon što su nekadašnji funkcioneri na čelu sa Marovićem osuđeni na zatvorske kazne zbog kriminalne afere „Zavala“. Poznavaoci političkih prilika u Budvi tvrde da u tom gradu postoji „kritična masa od hiljadu glasača, koji uvek glasaju za nešto novo“. Isti tvrde da se to desilo na lokalnim izborima 2012. godine, kada je poverenje od više od hiljadu glasača dobila nekadašnja Pozitivna Crna Gora, da bi toliko glasova na izborima 2016. osvojila Crnogorska. Grupa građana bi nesumnjivo preuzela glasove ne samo nezadovoljnih pristalica DPS nego i Crnogorske. Pomenuta politička snaga računa i na takozvane „preletače“ koji su na prošlim lokalnim izborima glasali za, pre svega, Demokratsku Crnu Goru, iako su pre toga bili verni glasači DPS. Na meti su i glasači partija koje poštuju Crnu Goru i NATO integracije.
Prema pouzdanim najavama „Primorska“ će, pored zalaganja za vladavinu prava i decentralizaciju vlasti, tražiti da Budva dobije status Grada sa gradskim opštinama Petrovac i Sveti Stefan. 
Zalagaće se za smanjenje nezaposlenosti, umanjenju broja radnika u lokalnoj upravi i povećanju njihove stručnosti. Centralni organi DPS za sada mirno posmatraju najavu formiranja nove političke grupe. Aktivnosti oko formiranja nove političke grupacije bi mogle biti ubrzane ukoliko dođe do političke krize u Budvi. Iako je ulaskom Crnogorske osnažena vladajuća koalcija u Budvi, prema nekim mišljenjima iz budvanske vlasti do jakih razmimoilaženja moglo bi doći već u novembru kada se obeležava sto godina od „oslobođenja Budve“ i prisajedinjenja Crne Gore Srbiji. Demokratski front (DF) ne odustaje od ideje da se 8. novembar, Mitrovdan, proslavi kao dan kada je srpska vojska oslobodila Budvu. To ne podržavaju u Crnogorskoj, zbog čega bi lokalna vlast mogla ući u novu krizu.
U Crnoj Gori u toku je javna rasprava o predlogu da se crnogorski aerodromi valorizuju putem davanja koncesije, kako bi se u budžet slilo što više novca i kako bi se kapaciteti i usluge aerodroma podigli na viši nivo. Unutar vladajuće koalicije još uvek nema konsenzusa oko ovog pitanja, pošto su Socijaldemokrate izričito protiv ovakvog rešenja. Inače, javnim preduzećem Aerodromi Crne Gore upravlja kadar Socijaldemokrata. Premijer Crne Gore Duško Marković je povodom najavljene valorizacije Aerodroma poručio da se ne planira prodaja Aerodroma, već da je reč o koncesiji koja će biti na 25 ili 30 godina. Marković je naglasio da je neophodno valorizovati aerodrome u Podgorici i Tivtu, jer su oni „usko grlo“ za ubrzani rast u turizmu, kao i u celoj ekonomiji. Socijaldemokrate, koji čine deo vladajuće koalicije u Crnoj Gori, protiv su ovakvog modela. Lider Socijaldemokrata i predsednik Skupštine Crne Gore Ivan Brajović je na konferenciji za novinare kazao da partija na čijem je čelu ima bolje rešenje od predloženog modela. Istakao je da su Socijaldemokrate napravile konkretnu finansijsku analizu alternativnog modela u odnosu na ponuđeni model koncesije, a to je da Aerodromi sami uzmu kredit i investiraju preko 100 miliona eura u unapređenje infrastrukturnih, odnosno poslovnih performansi. Brajović je jasno naglasio da Socijaldemokrate neće izaći iz vlasti, kao i da se ne boje izbora, jer im kako tvrdi konstantno raste podrška. „…Što se tiče ponuđenih koncesionih dokumenata, ona su očigledno nezakonita i neprecizna po više osnova. Ona su nepovoljna, ekonomski neopravdana i sadrže elemente koji ih mogu činiti štetnim po državne interese, odnosno koji u najboljoj mjeri ne štite interese države…“, rekao je Brajović na konferenciji za novinare.
Takođe, Brajović je izneo mišljenje da nije trebalo ni krenuti u proceduru davanja koncesije, a da pritom nije tačno definisano što je predmet koncesije, jer imovinsko-pravni odnosi nad imovinom 
koja se daje u koncesiju nisu rešeni. Poručio je i da su Socijaldemokrate uradile ozbiljnu finansijsku analizu koja kroz devet scenarija pokazuje da Aerodromi Crne Gore mogu sami da uzmu kredit, investiraju 105 miliona eura na oba aerodroma za izgradnju novih terminala i rekonstrukciju i proširenje manevarskih površina, uredno vraćaju kredit i da u narednih 25 godina po osnovu izdvajanja iz neto profita u državni budžet uplate od 300 do 700 miliona. Takođe, naglasio je da Socijaldemokrate neće izaći iz vlasti, ali i da se partija na čijem je čelu ne plaši izbora. Najavio je da će partija na čijem je čelu kroz participaciju na svim nivoima odlučivanja u Vladi i u Skupštini, uraditi sve da u periodu koji predstoji ubedi koalicione partnere, da je njihov predlog daleko bolji po državu od predloženog modela koncesije. Međutim, „Politikon-mreža“, analitička nevladina organizacija u Crnoj Gori, iznela je procenu da Socijaldemokratama ne odgovara održavanje nekih vanrednih parlamentarnih izbora, te da su isti Aerodrome Crne Gore „doživeli“ kao svojevrsni politički plen, te da iz tih razloga ne podržavaju plan vlade o valorizaciji ovog javnog preduzeća.
Makedonija
VIKILIKS I REFERENDUM
Skoplje je još 2008. pristalo da država promeni ime u Republika Severna Makedonija, pod uslovom da to uključuje priznavanje „makedonskog“ jezika i nacionalnosti, navodi se u dokumentu američke ambasade u Skoplju koji je objavio Vikiliks. Poverljivi dokument pod imenom „Šta treba da urade Makedonci da reše spor oko imena“, datiran je na 29. jul 2008. godine, a sastavio ga je tadašnji američki ambasador u Skoplju Žilijen Milovanović. Dokument je pokazao da je se ciljevi Makedonije nisu mnogo promenili u poslednjoj deceniji i da su u određenoj meri postignuti grčko-makedonskim sporazumom od juna ove godine.
U prvom delu dokumenta spominje se da je Milovanović svoje zaključke predstavio nakon razgovora sa tadašnjim predsednikom i premijerom Makedonije Brankom Crvenkovskim i Nikolom Gruevskim, i 
naveo koji bi uslovi bili prihvatljivi za zemlju. „Ambasada SAD u Skoplju ocenjuje da je makedonska vlada spremna da zarad otvaranja puta u NATO i članstvo u EU pristane na ime Republika Severna Makedonija u svim međunarodnim organizacijama“, navodi se u dokumentu američke ambasade u Makedoniji. Takođe, dodaje se i da bi nacionalnost i jezik trebalo da zadrže pridev „makedonski“, ali da s tim treba pažljivo postupati – možda u vidu nekog aneksa ili internog dokumenta UN koji neće biti predmet odobravanja grčke strane. Bivši makedonski premijer Nikola Gruevski se pretvarao da ne želi rešenje spora o imenu, izjavio je šef grčke diplomatije Nikos Kocijas, reagujući na poverljive diplomatske komunikacije Vikiliksa koje ukazuju na to da je Makedonija bila spremna da još 2008. godine prihvati promenu imena.
„…Poznato je da Gruevski nije želeo rešenje o sporu imena. Kako bi se rugao međunarodnim igračima, pretvarao se da je prisiljen na kompromis. Niko mu nije verovao. Sem, ako se prisetimo, gospodin Micotakis…“, rekao je Kocijas. Oglasio se i Micotakis koji je objavu Vikiliksa, koju je preneo Katimerini, nazvao tragičnom: „…Danas saznajemo od Vikiliksa da je Skoplje od 2008. godine tražilo da se država preimenuje u Severnu Makedoniju, a da njihove ljude naziva Makedoncima, koji navodno pričaju makedonskim jezikom i to na najtragičnijji način potvrđuje ono što ja već mesecima pričam – Da su premijer Cipras, ministar odbrane (Panos) Kamenos i Kocijas želeli da predstave svoj izuzetno štetan sporazum po Grčku uspehom, a koji je zadovoljio ono što Skoplje traži godinama i koji je odbila svaka prethodna vlada…“.
Sa druge strane, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je, prilikom posete Skoplju da Makedonija ne može postati član te alijanse ako ne sprovede Dogovor sa Grčkom i ne promeni ime. Stoltenberg je tako odgovorio na pitanje šta je rekao u susretima sa predsednikom Makedonije Đordem Ivanovim i liderom opzicione VMRO DPMNE Hristijanom Mickoskim, koji ospravaju dogovor s Grčkom o rešavanju dvoipodecensijskog spora oko imena Makdonije. Šef NATO je rekao da su ti sastanci sa predsednikom države i liderom opzicicije bili dobri, dodajući da misli da je važno da se sretne i sa vladinim predstavnicima i sa opozicijom, jer je opozicija deo snažne demokratije. Stoltenberg je dodao da je Ivanovu i Mickoskom rekao da je ovo istorijska i neponovljiva mogućnost da ova zemlja postane član najmoćnijeg saveza, a da bi to napravila mora da se saglasi sa postignutim sporazumom.
Premijer Makedonije Zoran Zaev je rekao da makedonska vlada preuzima niz aktivnosti za ulazak u NATO i istakao da je ubeđen da će na predstojećem referedumu o imenu biti postignut potreban izlazni census i da veruje da će biti uspešan. Istraživanja o afinitetima makedonskih birača umnogome korespondiraju sa izjavama premijera Zaeva. Više od 40 odsto građana Makedonije glasaće „za“ sporazum sa Grčkom o novom imenu Makedonije na referendumu 30. septembra, pokazuje najnovije istraživanje koji su za TV Telma uradili Institut za demokratiju „Societas Civilis“ i Makedonski centar za međunarodnu saradnju. Protiv će glasati 8,6 odsto ispitanika, neopredeljenih je 6,3 procenata, dok je dva odsto anketiranih odbilo da odgovori. Bez odgovora je bilo 42,2 procenta ispitanika.
Na referendum će izaći 57,8 odsto ispitanika, dok će njih 28,8 procenta ostati kod kuće, a 11,2 odsto još ne zna da li će iskoristiti svoje pravo glasa. Anketa je sprovedena između 7. i 25. avgusta a obuhvatila je 1.000 ispitanika. Da li će stav makedonskog predsednika Đorđa Ivanova da „…ulazak BJRM u EU i NATO ne treba ni na koji način da budu alibi za loš sporazum“, uticati na opredeljenje birača, teško je predvideti. U razgovoru sa Stoltenbergom, Ivanov je naglasio da je Makedonija ispunila kriterijume za članstvo u NATO 2008. godine i da je zemlja aktivno doprinosila međunarodnim misijama od tada, zaslužujući mesto u NATO bez dodatnih uslova. Prema njegovim rečima, Makedonija je snažno usmerena promovisanju mira i stabilnosti, doprinoseći bezebednosti u regionu i širem području, demonstrirajući da je kredibilni i strateški partner i saveznik NATO. Ivanov je dodao da održavanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta u regionu treba da bude kolektivni interes.
Hrvatska
POLITIČKO RASULO OPOZICIONE LEVICE U HRVATSKOJ
Neformalna grupa od 81 člana Socijaldemokratske partije (SDP) zatražila je 7. septembra 2018. godine u Kamanju „trenutni“ odlazak Davora Bernardića sa dužnosti predsednika SDP zbog „katastrofalng vođenja stranke i rušenja njezina rejtinga među građanima“, zatim održavanje izbora za sva stranačka tela do kraja godine, ali i poništavanje svih sankcija protiv članova koji su kritički upozoravali na loše stanje u SDP. Od Glavnog odbora SDP zatraženo je da na prvoj sledećoj sednici donese potrebne odluke kako bi se ti zahtevi mogli realizovati, pri čemu je istaknuto da je Glavni odbor „odgovoran za budućnost SDP i Hrvatske“. Takođe, na osnovu posebnog zaključka pozivani su svi članovi SDP da „kroz sve organizacione oblike“ i tela stranke otvoreno iznesu svoja stanovišta i podrže pomenute zahteve. Osim četvorice suspendovanih članova Predsedništva SDP-, Siniše Hajdaša Dončića, Peđe Grbina, Mihaela Zmajlovića i Vedrana Babića, u Kamanju su bili i Igor Dragovan, Nenad Stazić, Željko Jovanović, evroparlamentarka Biljana Borzan, Arsen Bauk, te drugi viđeniji članovi stranke iz svih krajeva Hrvatske.
Siniša Hajdaš Dončić novinarima je nakon sastanka zatvorenog za javnost izrazio zadovoljstvo što su se potpisnicima zahteva za odlazak Davora Bernardića pridružili mnogi načelnici i 
gradonačelnici, ali i župani iz SDP. Istakao je kako veruje da uz promenu rukovodstva, SDP opet može postati hrvatska avangardna stranka te da će se menjanjem SDP menjati i hrvatsko društvo. Pozvao je sve članove, Glavni odbor, Predsedništvo i sva druga stranačka tela, da učine SDP boljim i „jedinom pravom opozicijom u Hrvatskoj“, ističući da je njihova „moralna obaveza da ubrzo shvate da su SDP zaista brzo potrebni izbori“. Istakao je uverenje da će skup na kome je bilo prisutno osamdesetak ljudi pokazati svima, pa i Davoru Bernardiću, da postoji kritična masa za njegov momentalni odlazak. Evroparlamentarka Biljana Borzan, članica Predsedništva SDP, rekla je u izjavi novinarima kako je dobro što su se okupili jer je SDP „potreban reset“.
Nakon razgovora od 8. septembra sa predstavnicima svih grupacija koji su u bili u Kamanju, gde je 81 funkcioner SDP (članovi Predsedništva, Glavnog odbora, saborskih poslanika, gradonačelnika…) od šefa stranke Davora Bernardića zatražilo neopozivu ostavku, te najkasnije do kraja godine raspisivanje novih unutarstranačkih izbora, došli smo do zaključka da stvari u SDP trenutno stoje ovako: predstavnici svih struja traže Bernardićevu ostavku, većina njih traži da šefa stranke na ostavku nateraju članovi Predsedništva na čelu sa Zlatkom Komadinom, ali zasad niko ne zna šta će Komadina zaista i učiniti. U svakom slučaju, rasplet višemesečne krize u najvećoj opozicionoj stranci trebao bi se dogoditi vrlo brzo. Naime, pre jesenjeg zasedanja Sabora koje počinje za deset dana biće organizovana sednica Predsedništva stranke i saborskog Kluba poslanika SDP na kojoj bi se trebalo odlučivati o stavu Predsedništva da Davor Bernardić zameni Arsena Bauka na mestu predsednika Kluba. Zahtevima „pobunjenika“ koji su se okupili u Kamanju priključio se i Ranko Ostojić, predsednik splitsko-dalmatinskog SDP, nakon završetka izbornog procesa u toj županijskoj organizaciji SDP. Od tri izabrana potpredsednika, samo je jedan bio Ostojićev kandidat, dok su druga dvojica bili kandidati splitskog SDP na čelu sa Goranom Koturom.
Zaključci sastanka nezadovoljnih rukovodilaca SDP u Kamanju bili su objavljeni i pre pomenutog sastanka i to pod naslovom „Prijedlog za Kamanje“. U istima stoji sledeće:
- Tražimo trenutni odlazak Davora Bernardića sa mesta predsednika SDP zbog katastrofalnog vođenja stranke i rušenja njenog rejtinga među građanima, nedemokratskog obračunavanja sa neistomišljenicima u stranci, te sve očiglednijeg približavanja SDP političkim opcijama sa kojima SDP ne može deliti politički prostor, a istovremeno udaljavanja od naših prirodnih partnera.
- Tražimo poništavanje svih postupaka i izrečenih sankacija protiv člnaova SDP pokrenutih zbog toga što su kritički ukazivali na trenutno loše stanje u SDP i u njegovom vođstvu, a koje nažalost realno pokazuje sadašnje stanje u Stranci.
- U svrhu stabilizovanja stranke tražimo što hitnije, a najkasnije do kraja godine, sprovođenje izbora za sva stranačka tela, kako bi stranačko članstvo odredilo smer u kojem želi da SDP ide – prema jakoj, modernoj i verodostojnoj socijaldemokratskoj stranci koja je spremna smeniti lošu, kompromitovanu i nesposobnu vlast HDZ i njegovih partnera.
- U tom smislu, pozivamo Glavni odbor SDP-a, posebno apelujući na odgovornost svih njegovih članova za budućnost i SDP i Hrvatske, da na prvoj sledećoj sednici donese potrebne odluke kako bi se gore navedeni zahtevi realizovali.
- Takođe, pozivamo sve članove SDP da kroz sve organizacijske oblike i organe unutar SDP, na svim nivoima organizovanja, otvoreno iznesu svoje stavove i podrže ove zahteve kako bi se pokazala svest o potrebi hitnih promena i odgovornost za budućnost naše stranke.
Bosna i Hercegovina
AKADEMIK MUHAMED FILIPOVIĆ NA STRANI FAHRUDINA RADONČIĆA
U velikoj sali Opštine Stari Grad u Sarajevu 3. septembra 2018. godine održana je unutarstranačka tribina Saveza za bolju budućnost (SBB), a članovima i simpatizerima ove stranke obratio se akademik Muhamed Filipović, koji je dao snažnu podršku kandidaturi Fahrudina Radončića, lidera SBB, za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda bošnjačkog naroda. Filipović je u svom govoru između ostalog kazao da je politiku lidera SBB prepoznao još pre osam godina, kada je Radončić osnovao stranku, te je istakao da su Radončić i SBB jedina šansa za BiH, jer vode politiku razvoja, a ne sukoba. U svom govoru akademik Filipović dalje je istakao: „Mi se danas nalazimo pred velikom odlukom. Ili ćemo biti slobodni, da živimo u svojoj zemlji kao autentičan narod i da njeni građani budu jednaki na svakom pedlju zemlje, ili nas neće ni biti. Država se nalazi pred propašću i ako ne dođe do radikalnih promjena, a prije svega u načinu mišljenja i načinu ponašanja i djelovanja, od nas neće biti ništa. Mnogi danas puno obećavaju, ali realnih planova nema. Imajući u vidi sve to, ja sam kao čovjek koji 75 godina javno djeluje, vidio i shvatio da se pojavio čovjek, da se pojavila ideja koja je ponudila jedan obrat na političkoj sceni. To je bila ideja Radončića kada je prije osam godina osnovao stranku…“.
Sa druge strane, Šefik Džaferović, kandidat SDA za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine nastavio je svoju kampanju. Činjenica da je kandidat SDA za člana Predsedništva iz reda bošnjačkog naroda, u maju 2018. godine izabran sa samo 40% podrške članstva ove partije, ukazuje na mogućnost da je odavno prisutan sukob uticajnih, zeničkog i tuzlanskog odbora u SDA, ali i „sudara džamijske strukture i obavještajno-bezbednosnog podzemlja nastalog u ratu“, doživeo svoj obrt i prerastao u surovu „
borbu“ za presudan uticaj u stranci između njene dve, navedene, velike frakcije. Ukazuje se na mogućnost da je Bakir Izetbegović bio siguran da može obezbediti kandidaturu Safeta Softića i time učvrstiti stranačko liderstvo i saradnju sa reis-ul-ulemom Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, Huseinom Kavazovićem, ali „operacija“ koju je vodio, izgleda da je doživela potpuni krah. Dobio je podeljenu stranku i kandidata koji pripada moćnom „Gatačkom klanu“ koga podržavaju ratni lideri, Hasan Čengić i Šemsudin Mehmedović. „Hladni odnosi“ sa nekadašnjim Bakirovim ličnim poverenikom, Džaferovićem, dobili su nove okvire kada su odbačena Izetbegovićeva nastojanja da kao kandidata SDA za člana Predsedništva BiH predloži svoju suprugu, Sebiju Izetbegović. Sa druge strane, postoje tvrdnje da je Bakir Izetbegović na kraju podržao kandidaturu Džaferovića kako bi u strukturama SDA marginalizovao uticaj Denisa Zvizdića, koji je do maja ove godine imao najsnažniju podršku članstva partije u vezi sa kandidaturom za člana Predsedništva BiH.