ОД ПОЛИТИЧКЕ КРИЗЕ У ХРВАТСКОЈ ДО РЕФЕРЕНДУМА У МАКЕДОНИЈИ
АНАЛИЗА ПОЛИТИЧКОГ СТАЊА У ЗЕМЉАМА РЕГИОНА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ СЕПТЕМБРА 2018. ГОДИНЕ
Бугарска
БОЈКОВА „ЕНЕРГЕТСКА ИНИЦИЈАТИВА“
Премијер Бугарске Бојко Борисов, који се налази у посети Црној Гори, предложио је да се формира мешовита компанија те две земље и Србије, како би се изградила нуклеарна електрана. Поменути предлог, Борисов је изнео после разговора са црногорским колегом Душаном Марковићем. Такође је нагласио да без потребне инфраструктуре, разговори о економском повезивању и зближавању земаља у региону, немају много упоришта у реалности. Изразио је и занимање за пројекат трансфера струје између Црне Горе и Италије, пошто Бугарска поседује два нуклеарна реактора и довољно припремљену логистичку подршку на терену за изградњу нуклеарне електране.
Председник Црне Горе Мило Ђукановић сусрео се 3. септембра 2018. године са председником Владе Бугарске Бојком Борисовим који је боравио у званичној посети Црној Гори. Том приликом, председник Ђукановић премијеру Борисову уручио је високо државно одликовање – Орден Црне Горе на ленти, при чему је истакао важност очувања квалитета односа две државе, посебно од периода проглашења црногорске независности и од времена бугарског председавања Европским саветом.
Црна Гора
РАСКОЛИ У ВЛАДАЈУЋОЈ ПАРТИЈИ И КОАЛИЦИЈИ
Незадовољни функционери Демократске партије социјалиста (ДПС) разговарају о формирању нове политичке групације под називом „Приморска“. Иницијатори формирања „Приморске“, према појединим тврдњама, почели су да делују на терену, а политичка групација би требало да функционише као група грађана. „Приморска“ би требало да убрзо буде и званично регистрована и крене са кампањом. Групу грађана углавном чине људи који су у бившој градској власти у Будви имали значајне функције, те су представљали јаке оперативце. Међу њима су и они који су такве позиције изгубили због блискости са бившим потпредседником партије Светозаром Маровићем или бившим челницима Општине. Након разлаза Маровића са Ђукановићем, бројне будванске породице остале су на маргинама политичких збивања у граду, иако су њихови представници некада веома успешно водили ДПС. Поменути иницијатори очекују да би „Приморска“ могла да обезбеди подршку и до хиљаду гласача, што би им на локалним изборима донело три одборничка мандата.
Након директиве страначке централе за председника будванског ДПС недавно је именован Предраг Јелушић и поред противљења појединих утицајних чланова. Будвански ДПС изгубио је власт у престоници црногорског туризма у октобру 2016. године, након што су некадашњи функционери на челу са Маровићем осуђени на затворске казне због криминалне афере „Завала“. Познаваоци политичких прилика у Будви тврде да у том граду постоји „критична маса од хиљаду гласача, који увек гласају за нешто ново“. Исти тврде да се то десило на локалним изборима 2012. године, када је поверење од више од хиљаду гласача добила некадашња Позитивна Црна Гора, да би толико гласова на изборима 2016. освојила Црногорска. Група грађана би несумњиво преузела гласове не само незадовољних присталица ДПС него и Црногорске. Поменута политичка снага рачуна и на такозване „прелетаче“ који су на прошлим локалним изборима гласали за, пре свега, Демократску Црну Гору, иако су пре тога били верни гласачи ДПС. На мети су и гласачи партија које поштују Црну Гору и НАТО интеграције.
Према поузданим најавама „Приморска“ ће, поред залагања за владавину права и децентрализацију власти, тражити да Будва добије статус Града са градским општинама Петровац и Свети Стефан. 
Залагаће се за смањење незапослености, умањењу броја радника у локалној управи и повећању њихове стручности. Централни органи ДПС за сада мирно посматрају најаву формирања нове политичке групе. Активности око формирања нове политичке групације би могле бити убрзане уколико дође до политичке кризе у Будви. Иако је уласком Црногорске оснажена владајућа коалција у Будви, према неким мишљењима из будванске власти до јаких размимоилажења могло би доћи већ у новембру када се обележава сто година од „ослобођења Будве“ и присаједињења Црне Горе Србији. Демократски фронт (ДФ) не одустаје од идеје да се 8. новембар, Митровдан, прослави као дан када је српска војска ослободила Будву. То не подржавају у Црногорској, због чега би локална власт могла ући у нову кризу.
У Црној Гори у току је јавна расправа о предлогу да се црногорски аеродроми валоризују путем давања концесије, како би се у буџет слило што више новца и како би се капацитети и услуге аеродрома подигли на виши ниво. Унутар владајуће коалиције још увек нема консензуса око овог питања, пошто су Социјалдемократе изричито против оваквог решења. Иначе, јавним предузећем Аеродроми Црне Горе управља кадар Социјалдемократа. Премијер Црне Горе Душко Марковић је поводом најављене валоризације Аеродрома поручио да се не планира продаја Аеродрома, већ да је реч о концесији која ће бити на 25 или 30 година. Марковић је нагласио да је неопходно валоризовати аеродроме у Подгорици и Тивту, јер су они „уско грло“ за убрзани раст у туризму, као и у целој економији. Социјалдемократе, који чине део владајуће коалиције у Црној Гори, против су оваквог модела. Лидер Социјалдемократа и председник Скупштине Црне Горе Иван Брајовић је на конференцији за новинаре казао да партија на чијем је челу има боље решење од предложеног модела. Истакао је да су Социјалдемократе направиле конкретну финансијску анализу алтернативног модела у односу на понуђени модел концесије, а то је да Аеродроми сами узму кредит и инвестирају преко 100 милиона еура у унапређење инфраструктурних, односно пословних перформанси. Брајовић је јасно нагласио да Социјалдемократе неће изаћи из власти, као и да се не боје избора, јер им како тврди константно расте подршка. „…Што се тиче понуђених концесионих докумената, она су очигледно незаконита и непрецизна по више основа. Она су неповољна, економски неоправдана и садрже елементе који их могу чинити штетним по државне интересе, односно који у најбољој мјери не штите интересе државе…“, рекао је Брајовић на конференцији за новинаре.
Такође, Брајовић је изнео мишљење да није требало ни кренути у процедуру давања концесије, а да притом није тачно дефинисано што је предмет концесије, јер имовинско-правни односи над имовином 
која се даје у концесију нису решени. Поручио је и да су Социјалдемократе урадиле озбиљну финансијску анализу која кроз девет сценарија показује да Аеродроми Црне Горе могу сами да узму кредит, инвестирају 105 милиона еура на оба аеродрома за изградњу нових терминала и реконструкцију и проширење маневарских површина, уредно враћају кредит и да у наредних 25 година по основу издвајања из нето профита у државни буџет уплате од 300 до 700 милиона. Такође, нагласио је да Социјалдемократе неће изаћи из власти, али и да се партија на чијем је челу не плаши избора. Најавио је да ће партија на чијем је челу кроз партиципацију на свим нивоима одлучивања у Влади и у Скупштини, урадити све да у периоду који предстоји убеди коалиционе партнере, да је њихов предлог далеко бољи по државу од предложеног модела концесије. Међутим, „Политикон-мрежа“, аналитичка невладина организација у Црној Гори, изнела је процену да Социјалдемократама не одговара одржавање неких ванредних парламентарних избора, те да су исти Аеродроме Црне Горе „доживели“ као својеврсни политички плен, те да из тих разлога не подржавају план владе о валоризацији овог јавног предузећа.
Македонија
ВИКИЛИКС И РЕФЕРЕНДУМ
Скопље је још 2008. пристало да држава промени име у Република Северна Македонија, под условом да то укључује признавање „македонског“ језика и националности, наводи се у документу америчке амбасаде у Скопљу који је објавио Викиликс. Поверљиви документ под именом „Шта треба да ураде Македонци да реше спор око имена“, датиран је на 29. јул 2008. године, а саставио га је тадашњи амерички амбасадор у Скопљу Жилијен Миловановић. Документ је показао да је се циљеви Македоније нису много променили у последњој деценији и да су у одређеној мери постигнути грчко-македонским споразумом од јуна ове године.
У првом делу документа спомиње се да је Миловановић своје закључке представио након разговора са тадашњим председником и премијером Македоније Бранком Црвенковским и Николом Груевским, и 
навео који би услови били прихватљиви за земљу. „Амбасада САД у Скопљу оцењује да је македонска влада спремна да зарад отварања пута у НАТО и чланство у ЕУ пристане на име Република Северна Македонија у свим међународним организацијама“, наводи се у документу америчке амбасаде у Македонији. Такође, додаје се и да би националност и језик требало да задрже придев „македонски“, али да с тим треба пажљиво поступати – можда у виду неког анекса или интерног документа УН који неће бити предмет одобравања грчке стране. Бивши македонски премијер Никола Груевски се претварао да не жели решење спора о имену, изјавио је шеф грчке дипломатије Никос Коцијас, реагујући на поверљиве дипломатске комуникације Викиликса које указују на то да је Македонија била спремна да још 2008. године прихвати промену имена.
„…Познато је да Груевски није желео решење о спору имена. Како би се ругао међународним играчима, претварао се да је присиљен на компромис. Нико му није веровао. Сем, ако се присетимо, господин Мицотакис…“, рекао је Коцијас. Огласио се и Мицотакис који је објаву Викиликса, коју је пренео Катимерини, назвао трагичном: „…Данас сазнајемо од Викиликса да је Скопље од 2008. године тражило да се држава преименује у Северну Македонију, а да њихове људе назива Македонцима, који наводно причају македонским језиком и то на најтрагичнијји начин потврђује оно што ја већ месецима причам – Да су премијер Ципрас, министар одбране (Панос) Каменос и Коцијас желели да представе свој изузетно штетан споразум по Грчку успехом, а који је задовољио оно што Скопље тражи годинама и који је одбила свака претходна влада…“.
Са друге стране, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је, приликом посете Скопљу да Македонија не може постати члан те алијансе ако не спроведе Договор са Грчком и не промени име. Столтенберг је тако одговорио на питање шта је рекао у сусретима са председником Македоније Ђордем Ивановим и лидером опзиционе ВМРО ДПМНЕ Христијаном Мицкоским, који осправају договор с Грчком о решавању двоиподеценсијског спора око имена Макдоније. Шеф НАТО је рекао да су ти састанци са председником државе и лидером опзициције били добри, додајући да мисли да је важно да се сретне и са владиним представницима и са опозицијом, јер је опозиција део снажне демократије. Столтенберг је додао да је Иванову и Мицкоском рекао да је ово историјска и непоновљива могућност да ова земља постане члан најмоћнијег савеза, а да би то направила мора да се сагласи са постигнутим споразумом.
Премијер Македоније Зоран Заев је рекао да македонска влада преузима низ активности за улазак у НАТО и истакао да је убеђен да ће на предстојећем рефередуму о имену бити постигнут потребан излазни ценсус и да верује да ће бити успешан. Истраживања о афинитетима македонских бирача умногоме кореспондирају са изјавама премијера Заева. Више од 40 одсто грађана Македоније гласаће „за“ споразум са Грчком о новом имену Македоније на референдуму 30. септембра, показује најновије истраживање који су за ТВ Телма урадили Институт за демократију „Социетас Цивилис“ и Македонски центар за међународну сарадњу. Против ће гласати 8,6 одсто испитаника, неопредељених је 6,3 процената, док је два одсто анкетираних одбило да одговори. Без одговора је било 42,2 процента испитаника.
На референдум ће изаћи 57,8 одсто испитаника, док ће њих 28,8 процента остати код куће, а 11,2 одсто још не зна да ли ће искористити своје право гласа. Анкета је спроведена између 7. и 25. августа а обухватила је 1.000 испитаника. Да ли ће став македонског председника Ђорђа Иванова да „…улазак БЈРМ у ЕУ и НАТО не треба ни на који начин да буду алиби за лош споразум“, утицати на опредељење бирача, тешко је предвидети. У разговору са Столтенбергом, Иванов је нагласио да је Македонија испунила критеријуме за чланство у НАТО 2008. године и да је земља активно доприносила међународним мисијама од тада, заслужујући место у НАТО без додатних услова. Према његовим речима, Македонија је снажно усмерена промовисању мира и стабилности, доприносећи безебедности у региону и ширем подручју, демонстрирајући да је кредибилни и стратешки партнер и савезник НАТО. Иванов је додао да одржавање безбедности, стабилности и просперитета у региону треба да буде колективни интерес.
Хрватска
ПОЛИТИЧКО РАСУЛО ОПОЗИЦИОНЕ ЛЕВИЦЕ У ХРВАТСКОЈ
Неформална група од 81 члана Социјалдемократске партије (СДП) затражила је 7. септембра 2018. године у Камању „тренутни“ одлазак Давора Бернардића са дужности председника СДП због „катастрофалнг вођења странке и рушења њезина рејтинга међу грађанима“, затим одржавање избора за сва страначка тела до краја године, али и поништавање свих санкција против чланова који су критички упозоравали на лоше стање у СДП. Од Главног одбора СДП затражено је да на првој следећој седници донесе потребне одлуке како би се ти захтеви могли реализовати, при чему је истакнуто да је Главни одбор „одговоран за будућност СДП и Хрватске“. Такође, на основу посебног закључка позивани су сви чланови СДП да „кроз све организационе облике“ и тела странке отворено изнесу своја становишта и подрже поменуте захтеве. Осим четворице суспендованих чланова Председништва СДП-, Синише Хајдаша Дончића, Пеђе Грбина, Михаела Змајловића и Ведрана Бабића, у Камању су били и Игор Драгован, Ненад Стазић, Жељко Јовановић, европарламентарка Биљана Борзан, Арсен Баук, те други виђенији чланови странке из свих крајева Хрватске.
Синиша Хајдаш Дончић новинарима је након састанка затвореног за јавност изразио задовољство што су се потписницима захтева за одлазак Давора Бернардића придружили многи начелници и 
градоначелници, али и жупани из СДП. Истакао је како верује да уз промену руководства, СДП опет може постати хрватска авангардна странка те да ће се мењањем СДП мењати и хрватско друштво. Позвао је све чланове, Главни одбор, Председништво и сва друга страначка тела, да учине СДП бољим и „једином правом опозицијом у Хрватској“, истичући да је њихова „морална обавеза да убрзо схвате да су СДП заиста брзо потребни избори“. Истакао је уверење да ће скуп на коме је било присутно осамдесетак људи показати свима, па и Давору Бернардићу, да постоји критична маса за његов моментални одлазак. Европарламентарка Биљана Борзан, чланица Председништва СДП, рекла је у изјави новинарима како је добро што су се окупили јер је СДП „потребан ресет“.
Након разговора од 8. септембра са представницима свих групација који су у били у Камању, где је 81 функционер СДП (чланови Председништва, Главног одбора, саборских посланика, градоначелника…) од шефа странке Давора Бернардића затражило неопозиву оставку, те најкасније до краја године расписивање нових унутарстраначких избора, дошли смо до закључка да ствари у СДП тренутно стоје овако: представници свих струја траже Бернардићеву оставку, већина њих тражи да шефа странке на оставку натерају чланови Председништва на челу са Златком Комадином, али засад нико не зна шта ће Комадина заиста и учинити. У сваком случају, расплет вишемесечне кризе у највећој опозиционој странци требао би се догодити врло брзо. Наиме, пре јесењег заседања Сабора које почиње за десет дана биће организована седница Председништва странке и саборског Клуба посланика СДП на којој би се требало одлучивати о ставу Председништва да Давор Бернардић замени Арсена Баука на месту председника Клуба. Захтевима „побуњеника“ који су се окупили у Камању прикључио се и Ранко Остојић, председник сплитско-далматинског СДП, након завршетка изборног процеса у тој жупанијској организацији СДП. Од три изабрана потпредседника, само је један био Остојићев кандидат, док су друга двојица били кандидати сплитског СДП на челу са Гораном Котуром.
Закључци састанка незадовољних руководилаца СДП у Камању били су објављени и пре поменутог састанка и то под насловом „Приједлог за Камање“. У истима стоји следеће:
- Тражимо тренутни одлазак Давора Бернардића са места председника СДП због катастрофалног вођења странке и рушења њеног рејтинга међу грађанима, недемократског обрачунавања са неистомишљеницима у странци, те све очигледнијег приближавања СДП политичким опцијама са којима СДП не може делити политички простор, а истовремено удаљавања од наших природних партнера.
- Тражимо поништавање свих поступака и изречених санкација против члнаова СДП покренутих због тога што су критички указивали на тренутно лоше стање у СДП и у његовом вођству, а које нажалост реално показује садашње стање у Странци.
- У сврху стабилизовања странке тражимо што хитније, а најкасније до краја године, спровођење избора за сва страначка тела, како би страначко чланство одредило смер у којем жели да СДП иде – према јакој, модерној и веродостојној социјалдемократској странци која је спремна сменити лошу, компромитовану и неспособну власт ХДЗ и његових партнера.
- У том смислу, позивамо Главни одбор СДП-а, посебно апелујући на одговорност свих његових чланова за будућност и СДП и Хрватске, да на првој следећој седници донесе потребне одлуке како би се горе наведени захтеви реализовали.
- Такође, позивамо све чланове СДП да кроз све организацијске облике и органе унутар СДП, на свим нивоима организовања, отворено изнесу своје ставове и подрже ове захтеве како би се показала свест о потреби хитних промена и одговорност за будућност наше странке.
Босна и Херцеговина
АКАДЕМИК МУХАМЕД ФИЛИПОВИЋ НА СТРАНИ ФАХРУДИНА РАДОНЧИЋА
У великој сали Општине Стари Град у Сарајеву 3. септембра 2018. године одржана је унутарстраначка трибина Савеза за бољу будућност (СББ), а члановима и симпатизерима ове странке обратио се академик Мухамед Филиповић, који је дао снажну подршку кандидатури Фахрудина Радончића, лидера СББ, за члана Председништва Босне и Херцеговине из реда бошњачког народа. Филиповић је у свом говору између осталог казао да је политику лидера СББ препознао још пре осам година, када је Радончић основао странку, те је истакао да су Радончић и СББ једина шанса за БиХ, јер воде политику развоја, а не сукоба. У свом говору академик Филиповић даље је истакао: „Ми се данас налазимо пред великом одлуком. Или ћемо бити слободни, да живимо у својој земљи као аутентичан народ и да њени грађани буду једнаки на сваком педљу земље, или нас неће ни бити. Држава се налази пред пропашћу и ако не дође до радикалних промјена, а прије свега у начину мишљења и начину понашања и дјеловања, од нас неће бити ништа. Многи данас пуно обећавају, али реалних планова нема. Имајући у види све то, ја сам као човјек који 75 година јавно дјелује, видио и схватио да се појавио човјек, да се појавила идеја која је понудила један обрат на политичкој сцени. То је била идеја Радончића када је прије осам година основао странку…“.
Са друге стране, Шефик Џаферовић, кандидат СДА за члана Председништва Босне и Херцеговине наставио је своју кампању. Чињеница да је кандидат СДА за члана Председништва из реда бошњачког народа, у мају 2018. године изабран са само 40% подршке чланства ове партије, указује на могућност да је одавно присутан сукоб утицајних, зеничког и тузланског одбора у СДА, али и „судара џамијске структуре и обавјештајно-безбедносног подземља насталог у рату“, доживео свој обрт и прерастао у сурову „
борбу“ за пресудан утицај у странци између њене две, наведене, велике фракције. Указује се на могућност да је Бакир Изетбеговић био сигуран да може обезбедити кандидатуру Сафета Софтића и тиме учврстити страначко лидерство и сарадњу са реис-ул-улемом Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, Хусеином Кавазовићем, али „операција“ коју је водио, изгледа да је доживела потпуни крах. Добио је подељену странку и кандидата који припада моћном „Гатачком клану“ кога подржавају ратни лидери, Хасан Ченгић и Шемсудин Мехмедовић. „Хладни односи“ са некадашњим Бакировим личним повереником, Џаферовићем, добили су нове оквире када су одбачена Изетбеговићева настојања да као кандидата СДА за члана Председништва БиХ предложи своју супругу, Себију Изетбеговић. Са друге стране, постоје тврдње да је Бакир Изетбеговић на крају подржао кандидатуру Џаферовића како би у структурама СДА маргинализовао утицај Дениса Звиздића, који је до маја ове године имао најснажнију подршку чланства партије у вези са кандидатуром за члана Председништва БиХ.