Nordijske zemlje - pregled 30.09.-06.10. - Centar za društvenu stabilnost

Nordijske zemlje – pregled 30.09.-06.10.

DANSKA

Danska Socijaldemokratska parija, koja je u opoziciji, podržaće predlog vladajuće koalicije da se ne prihvate kvote određene od strane UN za prijem izbeglica u 2018. godini za Dansku. UN kvota za prihvatanje izbeglica postoji kao program u okviru UNHCR-a, i predstavlja projekat relokacije registrovanih izbeglica u „sigurne“ države, među koju spada i Danska. Na osnovu potpisanog protokola sa UNHCR-om, Danska treba godišnje da primi 500 izbeglica. Ovaj broj izbeglih lica koji bi Danska trebalo da se „primi“ nije povezan sa odlukom EU o prijemu broja izbeglih lica.

Mete Frederiksen, predsednica Socijaldemokratske partije, podržava odluku ministra za imigraciju i integraciju Ingera Stojberga (iz vladajuće, Leve partije) da Danska neće prihvatiti izbeglice iz kvota UN koje su definisane za 2018. godinu. Mete Frederiksen se međutim zalaže da se prime one izbeglice koje su zdravstveno najugroženije, a nalaze se u kvotama.

U četvrtak 4. oktobra započela je redovna sednica Parlamenta Danske. Prva sednica je uvek rezervisana za izjave partija o temama kojima će se baviti u narednih godinu dana. Prilikom prvog izlaganja Mete Frederiksen je jasno stavila do znanja da se Socijaldemokratija slaže sa vladom da je izazov integracije i dalje prevelik da bi ponovo primili veliki broj izbeglih. Ovo nije prvi put da opoziciona Socijaldemokratska partija podržava vladajuću većinu kada su u odluke u vezi sa imigracionom politikom (pogledati prethodne preglede Nordijskih zemalja).

Prim. aut.: Od 1978. godine Danska vlada i parlament izdvajaju sredstva koja će služiti za zbrinjavanje izbeglica koje dolaze iz UNHCR kvote. Od 1989. do 2005. kvota je iznosila 500 izbeglica godišnje.

U 2005. godini, šema je postala fleksibilnija, i predloženo je da u naredne tri godine Danska ukupno primi 1.500 izbeglica iz UNHCR kvote, ali ne nužno 500 na godinu. Danska nije primala izbeglice iz UNHCR kvote tokom 2016. i 2017. godine – i zato je određeno da treba da primi 1.500 izbeglica iz UNHCR kvote ove godine. Danski parlament je promenio zakon krajem 2017. godine, i sada isključivo ministar inostranih poslova može da odluči koliko izbeglih iz UNHCR kvote će biti primljeno u Danskoj, svake godine. Procena ministra, na osnovu novog Zakona, mora biti zasnovana na „društvenim i ekonomskim mogućnostima društva, a uzimajući u obzir sveukupni broj tražilaca azila koji su došli u Dansku“.

Prošle godine, 25 evropskih zemalja je primilo skoro 39.000 izbeglica iz UNHCR kvote.

Najnovije istraživanje javnog mnjenja sprovedeno od 20 septembra ove godine, daje vrlo malu prednost partijama koje nisu u vlasti. Istraživanje je rađeno sa 1,537 ispitanika, koji su stariji od 18. godina, a istraživanje je sprovedeno u periodu od 11. do 18. septembra. Istraživanje je rađeno samo za političke partije koje se trenutno nalaze u Parlamentu Danske.

Poređenje je u odnosu na rezultate postignute na izborima 2015. godine. Istraživanje je za DNK uradio „Epnion“

Naredni izbori u Danskoj će se održati po planu 17. juna 2019. godine (prim.aut.: ukoliko ne bude prevremenih izbora – za ovu opciju ne postoji vidljiva mogućnost). U Parlament se bira 175 poslanika koji će predstavljati stanovnike kontinentalnog dela Danske Kraljevine, dva poslanika se biraju u Parlament sa Farskih ostrva i dva poslanika koja će predstavljati stanovnike Grenlanda.

Vladajuća Leva liberalna partija je nastavila da blago „pada“ i sada je sa 19.5 pala na 19.1%. Konzervativna partija, koja je prethodnog meseca imala skok od jednog procentnog poena, sada se opet vratila na 3.4% (osvojeno 2015. god. 3.1%), ali je zato Liberalni savez, koji je takođe u Vladi Danske pao sa 7.5% na 5,4%. Vladu u parlamentu podržava Danska narodna partija koja po najnovijim merenjima ima pad na 18.2% (sa osvojenih 21.1% 2015 godine). Socijaldemokratska partija, koja je u opoziciji, beleži izuzetno mali skok sa 26.3% osvojenih 2015. godine, na 26.6% u septembru 2018. godine (ali je skok velik ako se uzme u obzir da su posle izbora 2015. godine izgubili podršku od 2-5% zavisno od meseca i godine kada je merena podrška).

ŠVEDSKA

Glasanje koje je održano 9. septembra 2018. godine, za lokalne samouprave, regione i Parlament Švedske, donelo je najveću neizvesnost u političkom životu Kraljevine Švedske još od 1921.godine, koja se računa kao početak uvođenja demokratija u Švedskoj. Na izborima su crvena (vladajuća koalicija, Socijaldemokrate i Zelena partija, potpomognute podrškom Leve partijije u Parlamentu) i plava koalicija (koja se naziva „Alijansa“, koju predvode Moderati, a čine je i Hrišćanske demokrate, Liberali i Centralna partija) gotovo izjednačene; crvena koalicija je osvojila 144 poslanička mesta, plava koalicija 143 mesta, a Švedske demokrate, ekstremno desna partija, čiji program, između ostalog, zagovara i izlazak Švedske iz EU i strože zakone za migrante, su osvojili 62 poslanička mesta.

Formalno, Švedska je ustavna monarhija u kojoj je kralj Karl Gustav XVI šef države. Monarh u Švedskoj, po Ustavu ima veoma simboličku funkciju šefa države koja se najčešće praktikuje prilikom ceremonijalnih funkcija.

Kada su u pitanju opšti izbori, na svi nivoima, koji se po pravilu održavaju na svake 4 godine, oko sedam i po miliona birača (tačan broj: 7 495 936) ima pravo glasa da izabere 349 poslanika u Parlament Švedske. Nakon izbora, predsednik Parlamenta (talman) daje predlog za osobu koja bi mogla biti novi premijer. U utorak 2. oktobra, novoimenovani predsednik Parlamenta Švedske Andreas Norlen (Andreas Norlén) iz političke partije Moderata, poverio je formiranje nove Vlade Švedske predsedniku svoje partije Ulfu Kristersonu. (prim. aut: pre dodeljivanja mandata Kristersonu, 25. septembra, Parlament Švedske je izglasao nepoverenje dosadašnje predsedniku Vlade Stefanu Lovenu, iz Socijaldemokratske partije, sa 204 glasa protiv. Procedura za izbor novog mandatara sastoji se u tome da Parlament, odmah nakon objave zvaničnih rezultata, i imenovanja novog predsednika Parlamenta, glasa da li dosadašnji premijer ima podršku da ponovo predvodi Vladu. Ukoliko mu/joj se izglasa nepoverenje, što je bio slučaj 25. septembra, onda predsednik parlamenta treba da predloži drugog mandatara, što se i dogodilo 2. oktobra.). Vlada na čelu sa premijerom Vlade upravlja Švedskom.

Zvanični rezultati izbora za Parlament Švedske 2018.:(prim.aut.: boja označava pripadnost koaliciji)

Kao što se vidi iz priloženih tabela, Alijansa (plava koalicija) ima težak posao, jer ukoliko žele da formiraju Vladu, treba da „uključe“ Švedske demokrate i formiraju većinu. Nažalost, partije koje čine Alijansu su razjedinjene u pogledu uključivanja Švedskih demokrata. Centralna partija, koju predvodi Ani Loven, kao i Liberalna partija koju predvodi Jan Bjorklund su protiv podrške Švedskih demokrata, i nikako ne bi želeli da politika Švedske bude oblikovana na osnovu želja ovog partnera. Njihovo odbijanje je do sada bilo izuzetno jako, i za sada se ne vidi mogućnost iznalaženja kompromisa. Moderati i Hrišćanske demokrate su spremni da započnu saradnju sa Švedskim demokratama.

Takođe, Socijaldemokrate Stefana Lovena nikako ne mogu da formiraju vladu bez bar još dve manje partije iz Alijanse. Centralna partija i Liberali su jasno rekli da ne žele da „cepaju“ Alijansu i da neće pomoći Socijaldemokratama da formiraju vladu.

Šta će se desiti u narednim danima, jako je važno za Švedsku, jer ukoliko se formira Vlada Alijanse uz podršku Švedskih demokrata (bez njihovog ulaska u Vladu) biće to prva Vlada od drugog svetskog rata koja će biti podržana od strane ekstremno desne partije koja se, između ostalog, zalaže i za „vraćanje bele švedske rase“. Ili, kako sada stvari stoje, uz nepomirljive razlike u Alijansi, i nemoć Socijaldemokrata da dobiju podršku dela partija iz Alijanse, – moraće se održati novi izbori.

Prim.aut.: Socijaldemokrate, iako su izgubile više od 100.000 glasova u odnosu na rezultate iz 2014. godine, ostaju najjača i najbrojnija partija, sa najviše osvojenih mesta u Parlamentu. Moderati su takođe značajno „pali“ izgubivši 168000 glasova. Partije koje su osvojile više glasova nego na prošlim izborima su: Leva partija koja je osvojila 162000 glasova više, Centralna partija koja je osvojila 176000 glasova više, i Hrišćanske demokrate sa osvojenih 124000 glasova više. Liberali su osvojili tek 17700 glasova više, dok je najveći „pobednik“, po broju osvojenih novih birača, najmlađa partija – Švedske demokrate sa 344449 novih birača. Na osnovu uvida u tabelu Röstfördelning može se izvesti zaključak da je jedan deo birača Moderata odlučio da svoje poverenje da Švedskim demokratama. (prim.aut.: novoformirana ekstremno desna Alternativa za Švedsku, nastala cepanjem iz Švedskih demokrata, nezadovoljna njihovim „blagim“ odnosom prema migrantima i inkluziji u Švedskoj, po prvi put se pojavila na izborima i osvojila 20290 glasova).

Prim aut.: Izbori u Švedskoj:

Ko ima pravo glasa?

Kako biste imali pravo glasa u Švedskoj, potrebno je da ste napunili 18 godina najkasnije na dan izbora. To važi za sve izbore. Pravo glasa se utvrđuje uz pomoć podataka o prebivalištu kod Poreske uprave. Takođe ukoliko je osoba državljanin jedne od zemalja članica Evropske unije, ili nordijskih zemalja Islanda ili Norveške i ima registrovano prebivalište u Švedskoj, ima pravo glasanja. Kao i ako je osoba džavljanin neke druge zemlje i ima registrovano prebivalište u Švedskoj tri godine zaredom pre dana izbora, imat pravo glasa.

Lica s pravom glasa dobijaju poziv za glasanje, tzv. glasačku karticu, putem pošte oko tri nedelje pre izbora. Na glasačkoj kartici piše za koje izbore imate pravo glasa, kojoj izbornoj jedinici pripadate, kao i naziv, adresa i radno vreme glasačkog mesta. Na glasačkoj kartici su i podaci o mestima za prevremeno glasanje – glasanje pre dana određenog za glasanje. Prevremeno glasanja može se obaviti poštom ili u konzularnom predstavništvu Švedske u inostranstvu.

Glasački listići su žute boje za izbore u parlament, beli za izbor lokalnih skupština, a plave boje za izbor regionalnih skupština. Glasački listići postoje na svim mestima gde će se glasati

Da bi osoba mogla da glasa, mora se potvrditi identitet tako što će osoba prikazati neki od identifikacionih dokumenata, kao što su vozačka dozvola ili pasoš. – Ako osoba nema identifikacioni dokument, drugo lice može potvrditi njen identitet, ali će to lice morati da pokaže identifikacioni dokument.

Na dan izbora glasa se na izbornom mestu

Može se glasati samo u izbornom mestu navedenom na glasačkoj kartici. Izborno mesto je otvoreno samo na dan izbora. Kada se glasa, na izbornom mestu se obeleži osoba u takozvanu izbornu knjigu, a glas se stavlja u izbornu kutiju.

NORVEŠKA

Kriza u vladajućoj koaliciji? U norveškim medijima, poslednjih dana najviše se polemisalo u vezi sa zaokretom koji čine Hrišćanske demokrate (KrF) koje u parlamentu podržavaju manjinsku vladu Erne Solberg. Naime, nakon poslednjih izbora 2017. godine, ova partija koju i dalje predvodi Knut Arild Hareide (Knut Arild Hareide) osvojila je svega 4,2% glasova (8 mesta u parlamentu), a na prethodnim izborima 2013. godine imali su 10 mesta u parlamentu i 5,2% podrške. I tada, 2013. godine, kao i danas, Hrišćanske demokrate, zajedno sa Levom partijom, u parlamentu podržavaju Vladu Erne Solberg koju su činile njena Konzervativna partija i partija Progresa. Leva partija je 2018. godine ušla u novu Vladu, dok su Hrišćanske demokrate odlučile da daju podršku u parlamentu, ali ne ulaze u Vladu.

Na izborima 2017. „kažnjeni“ su od strane birača, koji nisu mogli da razumeju skretanje u „desno“ hrišćanske partije, koja bi trebalo da zastupa hrišćanske vrednosti, kao što su pružanje pomoći ljudima u nevolji, a ne izglasavanje oštrijih zakona i uredbi u vezi sa migrantima koji dolaze u Norvešku. Da bi donekle ublažio pad popularnosti partije, predsednik Hereide je 28. septembra izneo predlog da bi Hrišćanske demokrate mogle da formiraju vladu sa Radničkom partijom (prim.aut.: na poslednjim izborima 2017. godine osvojili su najviše mesta u parlamentu – 49 od ukupno 169 mesta u parlamentu, i 27,4% podrške glasača, što je za oko 3% manje u odnosu na izbore iz 2013. godine– 30,8% i tada osvojenih 55 mesta u parlamentu) i Centralnom partijom (prim.aut.: čiji glasači su uglavnom stanovnici ruralnih područja Norveške, a na poslednjim izborima 2017. godine osvojili su 10,3% podrške građana, to jest 19 mesta u parlamentu. Na izborima 2013. godine imali su svega 5,5% podrške birača). Ovaj zaokret, mogao bi da bude koban za sadašnju Vladu Norveške, jer bi mogla da izgubi većinu u parlamentu. Hrišćanske demokrate već godinu dana akcenat u svom radu daju na pitanja iz oblasti poljoprivrede – što je do sada tradicionalno „pokrivala“ Centralna partija, i na pitanje zaštite ugroženih grupa migranata – bolesnih i mladih. Hrišćanske demokrate koje su u prethodnom mandatu dosta oštro napadale Radničku partiju zbog „mekog“ odnosa prema pitanjima migranata, a Centralnu partiju optuživali da „ima ucenjivačku politiku“ sada su spremni da se udruže i „reformišu“ Norvešku. Ukoliko bi Hrišćanske demokrate podržale Radničku partiju, to bi bilo prvi put u istoriji te partije.

S obzirom na ideju koju je izneo predsednik, partijsko rukovodstvo je donelo odluku da stavi na „probu“ ideju o formiranju nove većine sa Radničkom i Centralnom partijom, i da se od 2. oktobra do 2, novembra obiđu svi odbori u Norveškoj i sazna mišljenje ljudi na terenu. Ostaje da se vidi u narednim danima kako će inicijativa predsednika Hereidea proći, s obzirom na to da i u svoj partiji ima dosta prepreka za realizaciju ove ideje.

Tokom 2014-2015 godine, broj mladih iz Švedske koji je dolazio na rad u Norvešku merio se hiljadama. Naime, tada je zbog ekonomskog buma u Norveškoj, veliki broj Šveđana odlučio da posao potraži u Norveškoj, jer se za isti rad dobijala mnogo veća plata (Švedski i Norveški jezik su veoma bliski). Ovih dana, beleži se pad od 60% u dolasku mladih iz Švedske na rad u Norvešku, a to se objašnjava boljim uslovima za rad u Švedskoj, kao i smanjenoj razlici u nivou zarada.

Norveška vlada je najavila da će pooštriti pravila za dobijanje socijalne pomoći za strance, izjavila je ministarka finansija Siv Jensen (prim.aut.: i predsednica partije Progresa). Ministarka je rekla da „pridošlice“ moraju da pokažu želju za učenjem jezika i da izgovori kao što su „nedovoljno vladanje jezikom“ više ne mogu da budu opravdanje za ne traženje posla.

Jensen koja predvodi anti-migrantsku partiju Progresa rekla je da ova partija zahteva da se uvede procena znanja jezika nakon odslušanih 600 časova koje obezbeđuje (finansira) država. U izveštaju iz 2017. godine koji je objavilo radno telo Vlade koje se bavi pitanjima rada i socijalne zaštite ističe se da 67.000 osoba koje u Norveškoj primaju socijalnu pomoć imaju migrantsko poreklo, što je otprilike polovina od 140000 osoba koje primaju socijalnu pomoć u Norveškoj. U izveštaju se navodi da su poslodavci iz Norveške odlučili da radnu snagu potraže u Rusiji, Litvaniji, Poljskoj i Mađarskoj, kako bi nadoknadili odlazak radne snage iz Švedske, koja je pre nekoliko godina u velikom broju dolazila na rad u Norvešku.

FINSKA

Istraživanje:

Socijaldemokratska partija (SDP) uspela je blago da poveća svoje vodstvo nad ostalim strankama u Finskoj. Ova stranka je na poslednjim izborima osvojila 16.5% podrške, to jest 35 od 200 poslanika u Parlamentu. Partiji Centra koja ima i premijera i Nacionalna Koaliciona partija koja ima predstavnike u vladi su u veoma blagom padu, pokazuje istraživanje koje je sproveo Taloustutkimus. Ispitivanje je obuhvatilo 2.415 ljudi u periodu od 10. septembra do 2. oktobra i ima marginu greške od +/- 2,1 procentnih poena.

Direktor istraživanja Tuomo Turja iz Taloustutkimusa izjavio je da je predlog zakona Vlade o lakšem otpuštanju radnika u manjim firmama očigledno koristilo Socijaldemokratskoj partiji i partijama koje su na levoj strani političkog spektra. Takođe trenutno je Vlada Finske „u ratu“ sa najvećim sindikalnim udruženjima (prim. aut.: u poslednjih nekoliko nedelja organizovan je veliki broj 24-časovnih štrajkova raznih sindikalnih udruženja, što je jednim delom paralisalo i saobraćaj u Finskoj), a to sve pogoduje partijama levo od centra.

Najveći pad popularnosti od 9,3% imala je Finska partija (prim.aut.: ukupan pad , izbora do danas, pogledati prethodne preglede). Ovaj pad je usledio „zbog velikog broja afera sa poslanicima i nepravilnog korišćenja budžetskih sredstava, kao i stalnog ponavljanja poruke o migracijama koje nisu naišle na dobar prijem kod njihovih pristalica jer su zainteresovane i za druge stvari osim migracija“, mišljenja je direktor istraživanja.

Plava reforma (prim.aut.: partija koja je nastala odvajanjem od Finske partije u junu 2017. godine) zabeležila pad rejtinga glasača od 1,6 odsto na 1,1 odsto i zbog kontroverznih izjava protiv abortusa Ministra spoljnih poslova Finske Timo Soinija (iz Plave reforme).

Image: Yle

ISLAND

Ukoliko dođe do velike erupcije u Orefajokul-u (Öræfajökull), moglo bi doći do paralisanja vazdušnog saobraćaja širom Evrope navodi se u istraživanju Univerziteta u Islandu, koje je vodio dr Uta Reikhardt.

Kada je 2010. godine vulkan Eujafjalajokul (Eyjafjallajökull) eksplodirao, 20 država u Evropi je zatvorilo svoj vazdušni prostor, što je uticalo na preko 10 miliona putnika. Ekonomski uticaj erupcije vulkana je ogroman.

Za sada nema jasnih znakova neposredne erupcije, ali je pre deset meseci otkriven „nemir“ u Orefajokulu. Povećana je seizmička aktivnost, a razvila se i takozvana depresija na ledenoj površini vrha vulkana u kalderi, a uočeno je i povećano prisustvo geotermalnih gasova iz glacijalne reke. Geotermalna aktivnost ispod Orefajokul-a je tada ocenjena kao visoka u odnosu na prethodne decenije.

Orefajokul je ledom pokriven vulkan na jugoistoku Islanda i nalazi se unutar nacionalnog parka Vatnajokul. Orefajokul je eruptirao dva puta – 1362. i 1728. godine. Erupcija 1362. godine dovela je do zatvaranja regije za život, oblak vulkanskog pepela nalazio se iznad zapadne Evrope, a više od 40 godina nakon erupcije ljudi nisu naseljavali ovo područje- reč Orefi znači pustoš na islandskom.

Prema poslednjim podacima Meteorološke službe Islanda nivo aktivnosti zemljotresa u Orefajokul-u je stabilan u poslednjih nekoliko meseci, sa naznakom da su zemljotresi vremenom postali manji. Hidrološka i geohemijska merenja pokazuju stabilne vrednosti.

Zbog velike aktivnosti pre 10 meseci, Islandska uprava za civilnu zaštitu i hitne slučajeve podigla je nivo pripravnosti, koji i danas ostaje na snazi, ali se procenjuje da vulkan Ofefajokul trenutno ne poseduje neposrednu opasnost za avijaciju.

Pregled sačinila : Sanja Šifliš