Нордијске земље - преглед 30.09.-06.10. - Центар за друштвену стабилност

Нордијске земље – преглед 30.09.-06.10.

ДАНСКА

Данска Социјалдемократска парија, која је у опозицији, подржаће предлог владајуће коалиције да се не прихвате квоте одређене од стране УН за пријем избеглица у 2018. години за Данску. УН квота за прихватање избеглица постоји као програм у оквиру УНХЦР-а, и представља пројекат релокације регистрованих избеглица у „сигурне“ државе, међу коју спада и Данска. На основу потписаног протокола са УНХЦР-ом, Данска треба годишње да прими 500 избеглица. Овај број избеглих лица који би Данска требало да се „прими“ није повезан са одлуком ЕУ о пријему броја избеглих лица.

Мете Фредериксен, председница Социјалдемократске партије, подржава одлуку министра за имиграцију и интеграцију Ингера Стојберга (из владајуће, Леве партије) да Данска неће прихватити избеглице из квота УН које су дефинисане за 2018. годину. Мете Фредериксен се међутим залаже да се приме оне избеглице које су здравствено најугроженије, а налазе се у квотама.

У четвртак 4. октобра започела је редовна седница Парламента Данске. Прва седница је увек резервисана за изјаве партија о темама којима ће се бавити у наредних годину дана. Приликом првог излагања Мете Фредериксен је јасно ставила до знања да се Социјалдемократија слаже са владом да је изазов интеграције и даље превелик да би поново примили велики број избеглих. Ово није први пут да опозициона Социјалдемократска партија подржава владајућу већину када су у одлуке у вези са имиграционом политиком (погледати претходне прегледе Нордијских земаља).

Прим. аут.: Од 1978. године Данска влада и парламент издвајају средства која ће служити за збрињавање избеглица које долазе из УНХЦР квоте. Од 1989. до 2005. квота је износила 500 избеглица годишње.

У 2005. години, шема је постала флексибилнија, и предложено је да у наредне три године Данска укупно прими 1.500 избеглица из УНХЦР квоте, али не нужно 500 на годину. Данска није примала избеглице из УНХЦР квоте током 2016. и 2017. године – и зато је одређено да треба да прими 1.500 избеглица из УНХЦР квоте ове године. Дански парламент је променио закон крајем 2017. године, и сада искључиво министар иностраних послова може да одлучи колико избеглих из УНХЦР квоте ће бити примљено у Данској, сваке године. Процена министра, на основу новог Закона, мора бити заснована на „друштвеним и економским могућностима друштва, а узимајући у обзир свеукупни број тражилаца азила који су дошли у Данску“.

Прошле године, 25 европских земаља је примило скоро 39.000 избеглица из УНХЦР квоте.

Најновије истраживање јавног мњења спроведено од 20 септембра ове године, даје врло малу предност партијама које нису у власти. Истраживање је рађено са 1,537 испитаника, који су старији од 18. година, а истраживање је спроведено у периоду од 11. до 18. септембра. Истраживање је рађено само за политичке партије које се тренутно налазе у Парламенту Данске.

Поређење је у односу на резултате постигнуте на изборима 2015. године. Истраживање је за ДНК урадио „Epnion“

Наредни избори у Данској ће се одржати по плану 17. јуна 2019. године (прим.аут.: уколико не буде превремених избора – за ову опцију не постоји видљива могућност). У Парламент се бира 175 посланика који ће представљати становнике континенталног дела Данске Краљевине, два посланика се бирају у Парламент са Фарских острва и два посланика која ће представљати становнике Гренланда.

Владајућа Лева либерална партија је наставила да благо „пада“ и сада је са 19.5 пала на 19.1%. Конзервативна партија, која је претходног месеца имала скок од једног процентног поена, сада се опет вратила на 3.4% (освојено 2015. год. 3.1%), али је зато Либерални савез, који је такође у Влади Данске пао са 7.5% на 5,4%. Владу у парламенту подржава Данска народна партија која по најновијим мерењима има пад на 18.2% (са освојених 21.1% 2015 године). Социјалдемократска партија, која је у опозицији, бележи изузетно мали скок са 26.3% освојених 2015. године, на 26.6% у септембру 2018. године (али је скок велик ако се узме у обзир да су после избора 2015. године изгубили подршку од 2-5% зависно од месеца и године када је мерена подршка).

ШВЕДСКА

Гласање које је одржано 9. септембра 2018. године, за локалне самоуправе, регионе и Парламент Шведске, донело је највећу неизвесност у политичком животу Краљевине Шведске још од 1921.године, која се рачуна као почетак увођења демократија у Шведској. На изборима су црвена (владајућа коалиција, Социјалдемократе и Зелена партија, потпомогнуте подршком Леве партијије у Парламенту) и плава коалиција (која се назива „Алијанса“, коју предводе Модерати, а чине је и Хришћанске демократе, Либерали и Централна партија) готово изједначене; црвена коалиција је освојила 144 посланичка места, плава коалиција 143 места, а Шведске демократе, екстремно десна партија, чији програм, између осталог, заговара и излазак Шведске из ЕУ и строже законе за мигранте, су освојили 62 посланичка места.

Формално, Шведска је уставна монархија у којој је краљ Карл Густав XVI шеф државе. Монарх у Шведској, по Уставу има веома симболичку функцију шефа државе која се најчешће практикује приликом церемонијалних функција.

Када су у питању општи избори, на сви нивоима, који се по правилу одржавају на сваке 4 године, око седам и по милиона бирача (тачан број: 7 495 936) има право гласа да изабере 349 посланика у Парламент Шведске. Након избора, председник Парламента (talman) даје предлог за особу која би могла бити нови премијер. У уторак 2. октобра, новоименовани председник Парламента Шведске Андреас Норлен (Andreas Norlén) из политичке партије Модерата, поверио је формирање нове Владе Шведске председнику своје партије Улфу Кристерсону. (прим. аут: пре додељивања мандата Кристерсону, 25. септембра, Парламент Шведске је изгласао неповерење досадашње председнику Владе Стефану Ловену, из Социјалдемократске партије, са 204 гласа против. Процедура за избор новог мандатара састоји се у томе да Парламент, одмах након објаве званичних резултата, и именовања новог председника Парламента, гласа да ли досадашњи премијер има подршку да поново предводи Владу. Уколико му/јој се изгласа неповерење, што је био случај 25. септембра, онда председник парламента треба да предложи другог мандатара, што се и догодило 2. октобра.). Влада на челу са премијером Владе управља Шведском.

Званични резултати избора за Парламент Шведске 2018.:(прим.аут.: боја означава припадност коалицији)

Као што се види из приложених табела, Алијанса (плава коалиција) има тежак посао, јер уколико желе да формирају Владу, треба да „укључе“ Шведске демократе и формирају већину. Нажалост, партије које чине Алијансу су разједињене у погледу укључивања Шведских демократа. Централна партија, коју предводи Ани Ловен, као и Либерална партија коју предводи Јан Бјорклунд су против подршке Шведских демократа, и никако не би желели да политика Шведске буде обликована на основу жеља овог партнера. Њихово одбијање је до сада било изузетно јако, и за сада се не види могућност изналажења компромиса. Модерати и Хришћанске демократе су спремни да започну сарадњу са Шведским демократама.

Такође, Социјалдемократе Стефана Ловена никако не могу да формирају владу без бар још две мање партије из Алијансе. Централна партија и Либерали су јасно рекли да не желе да „цепају“ Алијансу и да неће помоћи Социјалдемократама да формирају владу.

Шта ће се десити у наредним данима, јако је важно за Шведску, јер уколико се формира Влада Алијансе уз подршку Шведских демократа (без њиховог уласка у Владу) биће то прва Влада од другог светског рата која ће бити подржана од стране екстремно десне партије која се, између осталог, залаже и за „враћање беле шведске расе“. Или, како сада ствари стоје, уз непомирљиве разлике у Алијанси, и немоћ Социјалдемократа да добију подршку дела партија из Алијансе, – мораће се одржати нови избори.

Прим.аут.: Социјалдемократе, иако су изгубиле више од 100.000 гласова у односу на резултате из 2014. године, остају најјача и најбројнија партија, са највише освојених места у Парламенту. Модерати су такође значајно „пали“ изгубивши 168000 гласова. Партије које су освојиле више гласова него на прошлим изборима су: Лева партија која је освојила 162000 гласова више, Централна партија која је освојила 176000 гласова више, и Хришћанске демократе са освојених 124000 гласова више. Либерали су освојили тек 17700 гласова више, док је највећи „победник“, по броју освојених нових бирача, најмлађа партија – Шведске демократе са 344449 нових бирача. На основу увида у табелу Röstfördelning може се извести закључак да је један део бирача Модерата одлучио да своје поверење да Шведским демократама. (прим.аут.: новоформирана екстремно десна Алтернатива за Шведску, настала цепањем из Шведских демократа, незадовољна њиховим „благим“ односом према мигрантима и инклузији у Шведској, по први пут се појавила на изборима и освојила 20290 гласова).

Прим аут.: Избори у Шведској:

Ко има право гласа?

Како бисте имали право гласа у Шведској, потребно је да сте напунили 18 година најкасније на дан избора. То важи за све изборе. Право гласа се утврђује уз помоћ података о пребивалишту код Пореске управе. Такође уколико је особа држављанин једне од земаља чланица Европске уније, или нордијских земаља Исланда или Норвешке и има регистровано пребивалиште у Шведској, има право гласања. Као и ако је особа джављанин неке друге земље и има регистровано пребивалиште у Шведској три године заредом пре дана избора, имат право гласа.

Лица с правом гласа добијају позив за гласање, тзв. гласачку картицу, путем поште око три недеље пре избора. На гласачкој картици пише за које изборе имате право гласа, којој изборној јединици припадате, као и назив, адреса и радно време гласачког места. На гласачкој картици су и подаци о местима за превремено гласање – гласање пре дана одређеног за гласање. Превремено гласања може се обавити поштом или у конзуларном представништву Шведске у иностранству.

Гласачки листићи су жуте боје за изборе у парламент, бели за избор локалних скупштина, а плаве боје за избор регионалних скупштина. Гласачки листићи постоје на свим местима где ће се гласати

Да би особа могла да гласа, мора се потврдити идентитет тако што ће особа приказати неки од идентификационих докумената, као што су возачка дозвола или пасош. – Ако особа нема идентификациони документ, друго лице може потврдити њен идентитет, али ће то лице морати да покаже идентификациони документ.

На дан избора гласа се на изборном месту

Може се гласати само у изборном месту наведеном на гласачкој картици. Изборно место је отворено само на дан избора. Када се гласа, на изборном месту се обележи особа у такозвану изборну књигу, а глас се ставља у изборну кутију.

НОРВЕШКА

Криза у владајућој коалицији? У норвешким медијима, последњих дана највише се полемисало у вези са заокретом који чине Хришћанске демократе (КрФ) које у парламенту подржавају мањинску владу Ерне Солберг. Наиме, након последњих избора 2017. године, ова партија коју и даље предводи Кнут Арилд Хареиде (Knut Arild Hareide) освојила је свега 4,2% гласова (8 места у парламенту), а на претходним изборима 2013. године имали су 10 места у парламенту и 5,2% подршке. И тада, 2013. године, као и данас, Хришћанске демократе, заједно са Левом партијом, у парламенту подржавају Владу Ерне Солберг коју су чиниле њена Конзервативна партија и партија Прогреса. Лева партија је 2018. године ушла у нову Владу, док су Хришћанске демократе одлучиле да дају подршку у парламенту, али не улазе у Владу.

На изборима 2017. „кажњени“ су од стране бирача, који нису могли да разумеју скретање у „десно“ хришћанске партије, која би требало да заступа хришћанске вредности, као што су пружање помоћи људима у невољи, а не изгласавање оштријих закона и уредби у вези са мигрантима који долазе у Норвешку. Да би донекле ублажио пад популарности партије, председник Хереиде је 28. септембра изнео предлог да би Хришћанске демократе могле да формирају владу са Радничком партијом (прим.аут.: на последњим изборима 2017. године освојили су највише места у парламенту – 49 од укупно 169 места у парламенту, и 27,4% подршке гласача, што је за око 3% мање у односу на изборе из 2013. године– 30,8% и тада освојених 55 места у парламенту) и Централном партијом (прим.аут.: чији гласачи су углавном становници руралних подручја Норвешке, а на последњим изборима 2017. године освојили су 10,3% подршке грађана, то јест 19 места у парламенту. На изборима 2013. године имали су свега 5,5% подршке бирача). Овај заокрет, могао би да буде кобан за садашњу Владу Норвешке, јер би могла да изгуби већину у парламенту. Хришћанске демократе већ годину дана акценат у свом раду дају на питања из области пољопривреде – што је до сада традиционално „покривала“ Централна партија, и на питање заштите угрожених група миграната – болесних и младих. Хришћанске демократе које су у претходном мандату доста оштро нападале Радничку партију због „меког“ односа према питањима миграната, а Централну партију оптуживали да „има уцењивачку политику“ сада су спремни да се удруже и „реформишу“ Норвешку. Уколико би Хришћанске демократе подржале Радничку партију, то би било први пут у историји те партије.

С обзиром на идеју коју је изнео председник, партијско руководство је донело одлуку да стави на „пробу“ идеју о формирању нове већине са Радничком и Централном партијом, и да се од 2. октобра до 2, новембра обиђу сви одбори у Норвешкој и сазна мишљење људи на терену. Остаје да се види у наредним данима како ће иницијатива председника Хереидеа проћи, с обзиром на то да и у свој партији има доста препрека за реализацију ове идеје.

Током 2014-2015 године, број младих из Шведске који је долазио на рад у Норвешку мерио се хиљадама. Наиме, тада је због економског бума у Норвешкој, велики број Швеђана одлучио да посао потражи у Норвешкој, јер се за исти рад добијала много већа плата (Шведски и Норвешки језик су веома блиски). Ових дана, бележи се пад од 60% у доласку младих из Шведске на рад у Норвешку, а то се објашњава бољим условима за рад у Шведској, као и смањеној разлици у нивоу зарада.

Норвешка влада је најавила да ће пооштрити правила за добијање социјалне помоћи за странце, изјавила је министарка финансија Сив Јенсен (прим.аут.: и председница партије Прогреса). Министарка је рекла да „придошлице“ морају да покажу жељу за учењем језика и да изговори као што су „недовољно владање језиком“ више не могу да буду оправдање за не тражење посла.

Јенсен која предводи анти-мигрантску партију Прогреса рекла је да ова партија захтева да се уведе процена знања језика након одслушаних 600 часова које обезбеђује (финансира) држава. У извештају из 2017. године који је објавило радно тело Владе које се бави питањима рада и социјалне заштите истиче се да 67.000 особа које у Норвешкој примају социјалну помоћ имају мигрантско порекло, што је отприлике половина од 140000 особа које примају социјалну помоћ у Норвешкој. У извештају се наводи да су послодавци из Норвешке одлучили да радну снагу потраже у Русији, Литванији, Пољској и Мађарској, како би надокнадили одлазак радне снаге из Шведске, која је пре неколико година у великом броју долазила на рад у Норвешку.

ФИНСКА

Истраживање:

Социјалдемократска партија (СДП) успела је благо да повећа своје водство над осталим странкама у Финској. Ова странка је на последњим изборима освојила 16.5% подршке, то јест 35 од 200 посланика у Парламенту. Партији Центра која има и премијера и Национална Коалициона партија која има представнике у влади су у веома благом паду, показује истраживање које је спровео Талоустуткимус. Испитивање је обухватило 2.415 људи у периоду од 10. септембра до 2. октобра и има маргину грешке од +/- 2,1 процентних поена.

Директор истраживања Туомо Турја из Талоустуткимуса изјавио је да је предлог закона Владе о лакшем отпуштању радника у мањим фирмама очигледно користило Социјалдемократској партији и партијама које су на левој страни политичког спектра. Такође тренутно је Влада Финске „у рату“ са највећим синдикалним удружењима (прим. аут.: у последњих неколико недеља организован је велики број 24-часовних штрајкова разних синдикалних удружења, што је једним делом паралисало и саобраћај у Финској), а то све погодује партијама лево од центра.

Највећи пад популарности од 9,3% имала је Финска партија (прим.аут.: укупан пад , избора до данас, погледати претходне прегледе). Овај пад је уследио „због великог броја афера са посланицима и неправилног коришћења буџетских средстава, као и сталног понављања поруке о миграцијама које нису наишле на добар пријем код њихових присталица јер су заинтересоване и за друге ствари осим миграција“, мишљења је директор истраживања.

Плава реформа (прим.аут.: партија која је настала одвајањем од Финске партије у јуну 2017. године) забележила пад рејтинга гласача од 1,6 одсто на 1,1 одсто и због контроверзних изјава против абортуса Министра спољних послова Финске Тимо Соинија (из Плаве реформе).

Image: Yle

ИСЛАНД

Уколико дође до велике ерупције у Орефајокул-у (Öræfajökull), могло би доћи до паралисања ваздушног саобраћаја широм Европе наводи се у истраживању Универзитета у Исланду, које је водио др Ута Реикхардт.

Када је 2010. године вулкан Еујафјалајокул (Eyjafjallajökull) експлодирао, 20 држава у Европи је затворило свој ваздушни простор, што је утицало на преко 10 милиона путника. Економски утицај ерупције вулкана је огроман.

За сада нема јасних знакова непосредне ерупције, али је пре десет месеци откривен „немир“ у Орефајокулу. Повећана је сеизмичка активност, а развила се и такозвана депресија на леденој површини врха вулкана у калдери, а уочено је и повећано присуство геотермалних гасова из глацијалне реке. Геотермална активност испод Орефајокул-а је тада оцењена као висока у односу на претходне деценије.

Орефајокул је ледом покривен вулкан на југоистоку Исланда и налази се унутар националног парка Ватнајокул. Орефајокул је еруптирао два пута – 1362. и 1728. године. Ерупција 1362. године довела је до затварања регије за живот, облак вулканског пепела налазио се изнад западне Европе, а више од 40 година након ерупције људи нису насељавали ово подручје- реч Орефи значи пустош на исландском.

Према последњим подацима Метеоролошке службе Исланда ниво активности земљотреса у Орефајокул-у је стабилан у последњих неколико месеци, са назнаком да су земљотреси временом постали мањи. Хидролошка и геохемијска мерења показују стабилне вредности.

Због велике активности пре 10 месеци, Исландска управа за цивилну заштиту и хитне случајеве подигла је ниво приправности, који и данас остаје на снази, али се процењује да вулкан Офефајокул тренутно не поседује непосредну опасност за авијацију.

Преглед сачинила : Сања Шифлиш