Nordijske zemlje - pregled 01.02. - 16.02.2019. - Centar za društvenu stabilnost

ISLAND

Američki državni sekretar Majk Pompeo^[1] ^[2], u petak 15. februara posetio je Island i tom prilikom se sastao sa premijerkom Islanda Katrin Jakobsdotir i ministrom spoljnih poslova Islanda Gudlaugurom Borđarsonom (Guðlaugur Þór Þórðarsson). Nakon poseta Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Belgiji, Majk Pompeo, državni sekretar SAD završio je svoju evropsku turneju na Islandu. Pompeo je na konferenciji za novinare istakao da je došao u posetu državama koje su saveznici SAD, kako bi im ukazao na rast uticaja Rusije i Kine u regionu. Razgovarano je o ekonomskoj saradnji dve države kao i o Arktičkom savetu, čije predsedavanje ove godine preuzima Island od Finske. Razgovarano je i o globalnom zagrevanju, a po rečima premijerke Jakobsdotir: „Po tom pitanju smo se složili da se ne slažemo.“

ARKTIČKI SAVET:

Finska je predsedavala Arktičkima savetom^[3] u priodu od 2017-2019 godine. Island je početkom ove godine preuzeo predsedavanje Arktičkim savetom za period od 2019-2021 godine. Arktički savet formiran je 1996. godine u Otavi (Kanada) i predstavlja međuvladin forum koji promoviše saradnju, koordinaciju i interakciju između arktičkih država, arktičkih autohtonih zajednica i drugih grupa arktičkog stanovništva u vezi sa zajedničkim pitanjima, posebno pitanjima iz oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine na Arktiku. Države članice su: Kanada, Kraljevina Danska koja predstavlja i Grenland i Farska Ostrva, Finska, Island, Kraljevina Norveška, Rusija, Kraljevina Švedska i Sjedinjene Američke Države.

Pored navedenih država, ovaj savet čine i šest organizacija koje predstavljaju arktičke autohtone narode koji takođe imaju status stalnog učesnika. Kategorija stalnog učesnika je stvorena kako bi se omogućilo aktivno učešće i potpune konsultacije sa arktičkim autohtonim narodima u savetu. Među njima su Aleutska međunarodna asocijacija, Arktički Atabaskanski Savet, Gvinč međunarodni savet, Inuitski polarni savet, Ruska asocijacija autohtonih naroda Severa i Savet Sami naroda. Status posmatrača u Arktičkom savetu otvoren je za ne-arktičke države, zajedno s međuvladinim, međuparlamentarnim, globalnim, regionalnim i nevladinim organizacijama za koje savet procenjuje da mogu doprineti njegovom radu. Posmatrači Arktičkog saveta prvenstveno doprinose svojim angažmanom u savetu , na nivou radnih grupa. Stalni Sekretarijat Arktičkog saveta formalno je počeo sa radom 2013. godine u Tromsu, Kraljevina Norveška, gde je i sedište oganizacije. Sekretarijat je osnovan kako bi pružao administrativnu podršku i ostvario bolju komunikaciju i pružanje pomoći prilikom aktivnosti Arktičkog saveta.

Arktički savet redovno proizvodi sveobuhvatne, ekološke i društvene procene kroz rad šest radnih grupa. Savet je takođe obezbedio forum za pregovore o tri važna, pravno obavezujuća sporazuma između osam arktičkih država. Prvi, Sporazum o saradnji u aeronautičkom i pomorskom traganju i spašavanju na Arktiku, potpisan je u Nuuku, na Grenlandu, na Ministarskom sastanku 2011. godine. Drugi, Sporazum o saradnji u oblasti pripravnosti i odgovora na morsko zagađenje nastalo eksploatacijom nafte na Arktiku, potpisan je u Kiruni, Švedska, na ministarskom sastanku 2013. godine. Treći, Sporazum o jačanju međunarodne arktičke naučne saradnje, potpisan je u Feirbanksu na Aljasci na ministarskom sastanku 2017. godine.

Predsedavanje Arktičkim savetom se rotira na svake dve godine među stalnim članicama. Prva zemlja koja je predsedavala Arktičkim savetom bila je Kanada (1996-1998), a sledile su je Sjedinjene Američke Države, Finska, i sada Island. Nakon Islanda, 2021. godine, predsedavanje će preuzeti Rusija, zatim Kraljevina Norveška, Kraljevina Danska i Kraljevina Švedska.

Države posmatrači su: Nemačka (1998); Holandija (1998); Poljska (1998); Velika Britanija (1998); Francuska (2000); Španija (2006); Kina (2013); Indija (2013); Italija (2013); Japan (2013); Južna Koreja (2013); Singapur (2013); Švajcarska (2017).

Arktički savet je forum i kao takav nema programski budžet. Sve projekte ili inicijative sponzoriše jedna ili više arktičkih država. Neki projekti takođe dobijaju podršku od drugih entiteta. Arktički savet ne može da nametne svoje smernice državama članicama, ta odgovornost pripada svakoj pojedinačnoj arktičkoj državi. Mandat Arktičkog saveta, kao što je napisano u Otavskoj deklaraciji, izričito isključuje pitanja u vezi sa vojnom bezbednosti.

Prm.aut: naglim topljenjem Arktičkog leda, otkrivaju se ogromna prostranstva bogata mineralnim sirovinama, najviše prirodnog gasa, ali i nafte i minerala. Kao autor ovog pregleda, želim da ukažem i na ovu činjenicu. Na osnovu trenutne procene Biznis insajdera^[4], na Artiku ^[5]se nalazi 90 miliradi barela nafte (u odnosu na trenutno poznate rezerve nafte na svetu koje iznose 1,525 milijardi barela) ili 5,9% svetskih rezervi, i 1,669 triliona kubnih stopa (ne metara, jer je izvor američki portal) prirodnog gasa, što čini 24.3% ukupno poznatih svetskih rezervi prirodnog gasa.

Poznata su i nalazišta metala i minerala, uključujući zlato, dijamante, bakar, gvožđe, cink i uranijum. Međutim, do njih nije lako doći. Pokretanje rudnika na Arktiku može biti izuzetno skup i težak posao, jer je sezona izuzetno kratka, vremenski uslovi su za ljude na nekim mestima nepodnošljivi, troškovi transporta rude, kao i bušenje ili topljenje permafrosta (geološka formacija) su orgromni, i kao takvi teško isplativi.

Otopljavanje je zapravo omogućilo da se razmišlja više o eksploataciji Severnog pola. Dvehiljadeiosme godine, SAD i Rusija su saopštile da je po prvi put u istoriji „severna polarna (ledena) kapa“ postala ostrvo. Tada je po prvi put otvoren i takozvani Severnozapadni prolaz (koji je još pre 300 godina, na zahtev Velike Britanije, tražio i Džejms Kuk -1776 godine) kao i Severoistočni prolaz, što je omogućilo da se oplovi čitav Severni pol. Procene naučnika su da je Severozapadni prolaz otvoren za plovidbu posle najmanje 125.000 godina! Otvaranje ovih prolaza, omogućava velikim vojnim silama da sa svojim flotama lakše izlaze na geostrateški važna područja.

DANSKA

Danci će za 100 dana izaći na izbore za Evropski parlament, ali još uvek nije odlučeno kada će izaći na birališta za nacionalni parlment. Naime, izbori za Danski parlament moraju da se održe do 17. juna 2019 godine.

Manjinska vlada^[6] ^[7], koju predvodi liberalna Leva partija (naziv Leva partija -„Venstre“ , nastao je pre više od 100 godina, kada su ovu partiju činili zemljoradnici i radnici u fabrikama, a kasnije je prerasla u liberalnu partiju, bliska desnom centru, ali je i dalje zadržala svoj naziv „Leva“), a čine je i Danska narodna partija (DF), Liberalna alijansa (LA) i Konzervativna narodna partija (DKF) ovih dana sumiraju rezultate 4 godine na vlasti i polako ulaze u izbornu trku, ne samo za Evropski parlament, već i za nacionalni.

Istraživanja koja su sprovedena krajem januara pokazuju da stranke vladajuće koalicije gube podršku među građnima. Liberalna, Leva partija, koja ima premijera Lars Luke Rasmusena beleži pad od 2% u odnosu na rezultate sa poslednjih izbora, koalicioni partner Danska narodna partija beleži najviši pad, od 4.5% (u odnosu na rezultete ostvarene na izborima 2015 godine), a Liberalna alijansa ima pad od 3%. Jedino je Konzervativna parija uspela da poraste za 1 procentni poen.

Za Evropske izbore, zbog izlaska Velike Britanije iz EU, napravljena je nova raspodela broja poslanika. Tako je Danska dobila još jedno mesto u Evropskom parlamentu u odnosu na izbore 2014 godine i sada će umesto 13, imati 14 evro-poslanika.

Kako bi povratile svoju popularnost pred evropske, ali i nacionalne izbore, političke partije koje čine vladu, započele su kampanje kojima dominiraju teme zaštite životne sredine, migracija i granična kontrola kao i evropska saradnja.

U danskim medijima, analitičari primećuju da će se u Evropskom parlamentu najverovatnije formirati nove grupe, kao i da su ovo jedni od najznačajnijih izbora za Evropski parlament u poslednjih 40 godina (prvi direktni izbori za EP održani su 1979. godine)

Na poslednjim izborima za EP 2014 godine učestvovalo je 56,3% Danaca, dok je na parlamentarnim izborima za parlament Danske 2015. godine učestvovalo 85,9 posto punoletnih stanovnika Danske.

Nacional-konzervativna, desno orijentisana politička partija Novi građani (Nye Borgerlige) osnovana je kao stranka 2015. godine, od strane dva bivša člana Konzervativne narodne partije. Nakon osnivanja stranke, nekoliko opštinskih odbora Konzervativne narodne partije prešlo je u novu stranku. Na lokalnim izborima 2017 godine osvojili su jedno odborničko mesto u celoj Danskoj. Stranka je poznata po izrazito oštrim stavovima prema migrantima i integraciji. Na njihovom sajtu^[8] stoje osnovni principi stranke: Potpuno zaustavljanje postupka izdavanja azila; strani državljani koji žele da žive u Danskoj moraju imati svoja sredstva za život; integracija je lična odgovornost, a ne odgovornost države; doseljenici koji imaju kriminalnu prošlost, posle prve presude se proteruju iz Danske; dobijanje državljanstva zahteva asimilaciju; zabrane koje određuje konfesija moraju se staviti po strani i verovanja moraju biti u skladu sa danskim vrednostima;

Ministarstvo lokalne samouprave početkom februara izdalo je dozvolu partiji Novih građana da učestvuju na izborima za Evropski parlament, iako se ova partija u svom programu zalaže i za izlazak Danske iz EU. Novi građani sada moraju da skupe 70.380 overenih potpisa građana kako bi mogli da učestvuju na izborima, jer, po Danskim zakonima samo partije koje su već u parlamentu mogu bez overenih potpisa da učestvuju na izborima. S obzirm na to da partija Novih građna nije učestvovala na parlamentarnim izborima 2015. godine, nije u mogućnosti da direktno ide u trku za glasove za Evropski parlament. Međutim, ukoliko se izbori za Danski parlament održe šest nedelja pre izbora za EP, i partija Novih građana uđe u Danski parlament, oni ne moraju da obezbede sedamdeset hiljada glasova.

NORVEŠKA

Ujedinjeno Kraljevstvo, Norveška i Island ^[9]potpisale su sporazum 8. februara o pravima građana, nakon što Britanija napisti EU (Bregzit). Sporazum uglavnom liči na aranžmane koji su pregovarani sa drugim državama članicama EU. Sporazum sa Islandom, Lihtenštajnom i Norveškom sadrži jasno definisana prava građana ako Britanija napusti EU 29. marta, ali i prava i obaveze u slučaju scenaria da Velika Britanija ne napusti EU.

Sporazum štiti prava građana EEA EFTA (Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu) koji žive u Velikoj Britaniji, kao i britanskih državljana koji žive u državama EEA EFTA, osiguravajući da oni mogu da nastave da borave u izabranim državama.

Oko 17.000 državljana velike Britanije živi na Islandu, u Lihtenštajnu ili Norveškoj, dok oko 15.000 državljana EEA EFTA živi u Velikoj Britaniji. Švajcarska, koja je članica EFTA, ali ne i EEA, nije deo sporazuma.

U Norveškoj je u januaru uspostavljena nova parlamentarna većina (videti prethodne preglede), ali će građani Norveške u septembru izađi na lokalne i izbore za regionalne parlamente.

U Norveškoj se od 8. juna 2017 godine, kada je Parlament usvojio najveću administrativnu reformu lokalnih i regionalnih vlasti u Norveškoj, sprovodi reorganiacija i redefinisanje granica i nadležnosti lokalnih samouprava i regija. To znači da je 119^[10] lokalnih samouprava „spojeno“ u „novih“ 47 lokalnih samourava (što ukupno čini 356 lokalnih samouprava u Norveškoj^[11]), a da je 19 regija (18 regija plus glavni grad Oslo koji je i regija i grad) „spojeno“ u „novih“ 11 ^[12] regija.

Tokom 2018 godine sporovedene su sve potrebne administrativne odluke i usvojene su izmene u Izbornom zakonu koje će važiti samo za izbore 2019. godine. Naime, lokalne samouprave i regije još uvek nisu zvanično „spojene“, jer će se odluka parlamenta iz 2017. godine početi primenjivati tek od 1. januara 2020 godine. Međutim zbog izbora za lokalne samouprave i regije, koji su zakazani za 9. setembar 2019. godine parlamenti lokalnih samourava i regija biraće se kao da su već „spojeni“.

Sa novim granicama lokalne samouprave i regije će imati i nove nadležnosti, ali i uvećan budžet. Jedna od nadležnosti koja će zahtevati više novca je i planiranje, izgradnja i održavanje puteva u regiji. Takođe, regije će se u buduće više baviti razvojem privrede, pa i stvaranjem novih radnih mesta, ali i integracijom izbeglica. Regije će imati i nadležnosti iz oblasti životne sredine, poljoprivrede, klimatskih promena, zdravstva, integracije i kulture. Jedan od razloga za pokretanje ove reforme je i osnaživanje severa Norveške, najviše regija Nordland i Troms i Finmark koje se nalaze na krajnjem severu.

FINSKA

14. aprila 2019. godine, šest nedelja pre izbora za Evropski parlament, Finska će izaći na birališta i biraće svoj nacionalni parlament. U drugoj olovini 2019. godine Finska preuzima predsedavanje Evropskom unijom, kada će nova Evropska komisija započeti svoje aktivnosti.

Finska vlada ^[13] uspela je da poveća zaposlenost na zacrtanih 72%, ali su poslednji incidenti sa migrantima u Finskoj (pogledati pretposlednji pregled) ozbiljno uzdrmali vladajuću koaliciju, kao i debata o tome koliko je medicinskih sestara dovoljno da se brinu o starijim sugrađanima. Naime, trenutno je u procesu jedna od najvećih reformi zdravstvenih i socijalnih usluga u Finskoj. Ova reforma snažno dominira medijima, ali i u međupartijskim razgovorima. Želja vladajuće koalicije je da se ova reforma završi do početka izbora u aprilu mesecu. Početkom februara najveća debata u parlamentu Finske bila je u vezi sa potrebnim brojem medicinskih sestara u Domovima za stare, kao i uslugama koje se pružaju najstarijim fincima. Vlada Finske, se nakon debate složila i pristala da poveća izdavanja za Domove za stare, ali je ministarka za porodicu i socijalna pitanja Anika Sariko (Annikka Saarikko) izjavila da je nemoguće do aprila meseca, kada su zakazani izbori, uspostaviti traženih 0.7 medicinskih sestara po starijoj osobi u Domu za stare, jer bi to značilo zapošljavanje novih 4.200 medicinskih sestara i dodatne troškove u budžetu od 200 miliona eura. Na osnovu istraživanja koje je sprovedeno početkom februara – tokom trajanja debate u parlamentu, vladajuća koalicija ima blagi pad popularnosti.

Najveći pad popularnosti ima Nacionalna koliciona partija (Kokoomus), koja zajedno sa Centralnom partijom (Keskusta – koju predvodi premijer Juha Sipila (Juha Sipilä)) i partijom Plava Reforma (Sininen tulevaisuus) čine vladajuću koaliciju.

Poslednji put kada je glasačka podrška za Nacionalnu koalicionu partiju dostigla ovako nizak nivo, bilo je 2016. godine, kada je Peteri Orpo preuzeo mesto predsednika partije od bivšeg premijera Finske Aleksandera Staba.

Premijer Juha Sipila i njegova Centralna partija su na trećem mestu sa 15,6 odsto glasova. Poslednji put kada je ova partija imala ovako nizak rejting bilo je tokom leta 2012 godine, kada je Sipila preuzeo mesto predsednika stranke.

Nepovoljni pokazatelji partija na vlasti sugurno su dobra vest za najveću opozicionu partiju – Socijaldemokratsku partiju (SDP), koja će se verovatno takmičiti za mesto premijera posle izbora u aprilu. Međutim, predsednica partije Anti Rine je na poduženom bolovanju i partija „de fakto“ nema lidera, to jest jasnog kandidata za mesto premijera.

Ekstremno desna partija Finaca (FIN) zbog svog čvrstog stava prema migrantima nastavlja trend blagog rasta i sada ima 12%. Svoj najbolji rezultat imali su na izborima 2015 godine kada su osvojili 15%, ali je 2017 godine došlo do razilaženja u partiji koja se podelila na Plavu reformu (koja je ostala koalicioni partner u Vladi Finske fomirane 2015 godine) i partiju Finaca koji su izašli iz koalicije.

Istraživači koji su sproveli istraživanje smatraju da partija Finaca svoje glasove ne dobija od razočaranih glasača drugih partija, već da oni koji su ih podržavali 2015, a „otišli“ su razočarani raskolom u partiji, sada polako, ponovo prilaze ovoj partiji. Opozicioni Zeleni su porasli za 1%, a istraživači koji tumače rezultate istraživanja kažu da su njihovi birači razočarani glasači SDP i Nacionalne koalicione partije.

Levičarska alijansa takođe je pala za skoro puni postotak na 8,6 posto. Među malim strankama, Švedska narodna partija je na četiri odsto, dok su Hrišćanske demokrate i vladajuća stranka Plava reforma privukle 3,6 odnosno 1,4 odsto podrške birača.

Izlaznost finskih birača na evropskim izborima 2014. bila je 39,1%, što je malo ispod proseka kada se usporedi s drugim zemljama. Izlaznost na našim lokalnim izborima U Finskoj 2017. godine bila je 58,9%, a na predsedničkim izborima 2018. bila je 69,9%.

Finci nisu veoma aktivni na evropskim izborima, ali je podrška prema EU zaista snažna. Istraživanja pokazuju da 81% ljudi uzrasta od 18 do 29 godina misli da je dobro što je Finska deo Evropske unije.

U kampanjama političkih partija trenutno dominiraju pitanja od nacionalnog značaja. Evropska unija se tek polako uvodi kao tema, posebno diskusija oko mesta predsednika Evropske komisije, jer u julu Finska preuzima predsedavanje Evropskom unijom. S obzirom na to da je moguće da se formira drugačija parlamentarn većina u Finskoj, premijer Sipila je tokom januara održao niz sastanaka sa svim polotičkim partijama kako bi se najbolje pripremilo predsedavanje Finske Evropskom unijom. Ono što su ti sastanci pokazali je da će se Finska tokom svog predsedavanja fokusirati na : dalje razvijanje Evropske unije i promovisanje rasta, stabilnosti i sigurnosti u Evropi. Finska kao aktivna, pragmatična i ciljno orijentisana država članica želi da promoviše zajedničke vrednosti, rast, konkurentnost i efikasnost pravuđa. Radiće se i na jačanju spoljne i unutrašnje bezbednosti EU i davanju jasnijih odgovora na pitanja migracija. Snažno će se promovisati rodna ravnopravnost, vladavina prava i demokratija, ali i potreba za stvaranjem novih radnih mesta, ekonomska sigurnost, ravnomerni regionalni razvoj, ravnomerno raspoređivanje ekonomskog rasta i socijalna zaštita. Takođe vodiće se računa i o poljoprivredi, sigurnosti hrane, čiste vode i o energijiji. Ovo su samo smernice koje je ova vlada, zajedno sa političlim partijama zacrtala za drugu polovinu godine za predsedavanje Evropsom unijom, ali će konačni tekst doneti nova vlada koja će biti formirana posle izbor u aprilu.

ŠVEDSKA

U Švedskoj je završeno maratonsko biranje vlade (pogledati poslednji pregled). U maju (u Švedskoj 26. maja) se održavaju izbori za Evropski parlament i partije u Švedskoj su već uveliko u novim kampanjama za izbore.

U Levoj partiji (partiji levog centra), koja je inače evroskeptična, došlo je do ozbiljnog raskola. Rukovodstvo partije, predvođeno predsednikom Jonasom Šostedom (Jonas Sjöstedt) je za pokretanje pitanja izlaska Švedke iz EU pre izlaska na izbore za Evropski parlament. Deo članstva je da se sačeka sa postavljanjem pitanja. Predsednica regionalnog odbora Leve partije za regiju Skone (krajnji jug Švedske) Ana Susten Rubin (Ana Sussner Rubin) izjavila je da Leva partija mora jasno da stavi do znanja gde „stoji“, a to je „ da želimo da izađemo iz nedemokratske Evropske unije“^[14]

I Švedske demokrate, partija desnog centra (po nekima i ekstreno-desna prtija), koja takođe u svom programu ima izlazak Švedske iz EU, učestvovaće na izborima u maju. Za tu priliku izabrali su i novog šefa izbornog štaba, Čarlija Vajmersa (Charlie Weimers) koji je u prethodnom mandatu EP bio u kancelariji poslanika Hrišćanskih demokrata iz Švedske. ^[15]

Liberalna partija, koja u svom programu ima izraženu saradnju sa Evropskom unijom , smatra da su ovi izbori najznačajniji izbori za Švedsku od kako učestvuje na izborima za Evropski parlament. Predsednik Liberalne stranke Jan Bjorklund (Jan Björklund) rekao je da će njegova stranka na izborima za EP učestvovati pod motom „Da za EU“. ^[16]

Na listi Socijaldemokratske partije, koja je u mandatu od 2014 godine imala najviše poslanika iz Švedske u EP, nalaziće se i predstavnici Švedske granske Sindikalne organizacije. Rukovodstvo Socijaldemokrata se odlučilo na ovaj potez kako bi povratio birače koje podržavaju učešće sindikalnih organizacijau u ovoj političkoj partiji.^[17] Lider Socijaldemokrata, premijer Stefan Loven, takođe je istakao da će njegova partija boriti protiv ulaska ekstremno desnih i populističkih partija u Evropski parlament. ^[18]

Na poslednjim izborima za EP 2014 godine u Švedskoj je izašlo 51.07% građana. Na izborima za nacionalni parlament, u septembru prošle godine izašlo je 87,18% punoletnih građana Švedske.

Ove godine, Švedska će dobiti jedno mesto više u Evropskom parlamentu, umesto 20, imaće 21 evropskog poslanika.

Izbori za Evropski parlament održavaju se u periodu od 23 do 26 maja (svaka država članica posebno odlučuje o datumu kada će se izbori sprovesti). Ove godine, umesto 751 (koliko je bilo u mandatnom periodu 2014-2019) biraće se 705 poslanika, jer je urađena preraspodela zbog izlaska Velike Britanije, tačnije njihovih 73 poslanika.

Naslovna fotografija: Vikipedija / Malene Thyssen