Нордијске земље - преглед 01.02. - 16.02.2019. - Центар за друштвену стабилност

ИСЛАНД

Амерички државни секретар Мајк Помпео^[1] ^[2], у петак 15. фебруара посетио је Исланд и том приликом се састао са премијерком Исланда Катрин Јакобсдотир и министром спољних послова Исланда Гудлаугуром Борђарсоном (Guðlaugur Þór Þórðarsson). Након посета Мађарској, Словачкој, Пољској и Белгији, Мајк Помпео, државни секретар САД завршио је своју европску турнеју на Исланду. Помпео је на конференцији за новинаре истакао да је дошао у посету државама које су савезници САД, како би им указао на раст утицаја Русије и Кине у региону. Разговарано је о економској сарадњи две државе као и о Арктичком савету, чије председавање ове године преузима Исланд од Финске. Разговарано је и о глобалном загревању, а по речима премијерке Јакобсдотир: „По том питању смо се сложили да се не слажемо.“

АРКТИЧКИ САВЕТ:

Финска је председавала Арктичкима саветом^[3] у приоду од 2017-2019 године. Исланд је почетком ове године преузео председавање Арктичким саветом за период од 2019-2021 године. Арктички савет формиран је 1996. године у Отави (Канада) и представља међувладин форум који промовише сарадњу, координацију и интеракцију између арктичких држава, арктичких аутохтоних заједница и других група арктичког становништва у вези са заједничким питањима, посебно питањима из области одрживог развоја и заштите животне средине на Арктику. Државе чланице су: Канада, Краљевина Данска која представља и Гренланд и Фарска Острва, Финска, Исланд, Краљевина Норвешка, Русија, Краљевина Шведска и Сједињене Америчке Државе.

Поред наведених држава, овај савет чине и шест организација које представљају арктичке аутохтоне народе који такође имају статус сталног учесника. Категорија сталног учесника је створена како би се омогућило активно учешће и потпуне консултације са арктичким аутохтоним народима у савету. Међу њима су Алеутска међународна асоцијација, Арктички Атабаскански Савет, Гвинч међународни савет, Инуитски поларни савет, Руска асоцијација аутохтоних народа Севера и Савет Сами народа. Статус посматрача у Арктичком савету отворен је за не-арктичке државе, заједно с међувладиним, међупарламентарним, глобалним, регионалним и невладиним организацијама за које савет процењује да могу допринети његовом раду. Посматрачи Арктичког савета првенствено доприносе својим ангажманом у савету , на нивоу радних група. Стални Секретаријат Арктичког савета формално је почео са радом 2013. године у Тромсу, Краљевина Норвешка, где је и седиште оганизације. Секретаријат је основан како би пружао административну подршку и остварио бољу комуникацију и пружање помоћи приликом активности Арктичког савета.

Арктички савет редовно производи свеобухватне, еколошке и друштвене процене кроз рад шест радних група. Савет је такође обезбедио форум за преговоре о три важна, правно обавезујућа споразума између осам арктичких држава. Први, Споразум о сарадњи у аеронаутичком и поморском трагању и спашавању на Арктику, потписан је у Нууку, на Гренланду, на Министарском састанку 2011. године. Други, Споразум о сарадњи у области приправности и одговора на морско загађење настало експлоатацијом нафте на Арктику, потписан је у Кируни, Шведска, на министарском састанку 2013. године. Трећи, Споразум о јачању међународне арктичке научне сарадње, потписан је у Феирбанксу на Аљасци на министарском састанку 2017. године.

Председавање Арктичким саветом се ротира на сваке две године међу сталним чланицама. Прва земља која је председавала Арктичким саветом била је Канада (1996-1998), а следиле су је Сједињене Америчке Државе, Финска, и сада Исланд. Након Исланда, 2021. године, председавање ће преузети Русија, затим Краљевина Норвешка, Краљевина Данска и Краљевина Шведска.

Државе посматрачи су: Немачка (1998); Холандија (1998); Пољска (1998); Велика Британија (1998); Француска (2000); Шпанија (2006); Кина (2013); Индија (2013); Италија (2013); Јапан (2013); Јужна Кореја (2013); Сингапур (2013); Швајцарска (2017).

Арктички савет је форум и као такав нема програмски буџет. Све пројекте или иницијативе спонзорише једна или више арктичких држава. Неки пројекти такође добијају подршку од других ентитета. Арктички савет не може да наметне своје смернице државама чланицама, та одговорност припада свакој појединачној арктичкој држави. Мандат Арктичког савета, као што је написано у Отавској декларацији, изричито искључује питања у вези са војном безбедности.

Прм.аут: наглим топљењем Арктичког леда, откривају се огромна прoстранства богата минералним сировинама, највише природног гаса, али и нафте и минерала. Као аутор овог прегледа, желим да укажем и на ову чињеницу. На основу тренутне процене Бизнис инсајдера^[4], на Артику ^[5]се налази 90 милиради барела нафте (у односу на тренутно познате резерве нафте на свету које износе 1,525 милијарди барела) или 5,9% светских резерви, и 1,669 трилиона кубних стопа (не метара, јер је извор амерички портал) природног гаса, што чини 24.3% укупно познатих светских резерви природног гаса.

Позната су и налазишта метала и минерала, укључујући злато, дијаманте, бакар, гвожђе, цинк и уранијум. Међутим, до њих није лако доћи. Покретање рудника на Арктику може бити изузетно скуп и тежак посао, јер је сезона изузетно кратка, временски услови су за људе на неким местима неподношљиви, трошкови транспорта руде, као и бушење или топљење пермафроста (геолошка формација) су оргромни, и као такви тешко исплативи.

Отопљавање је заправо омогућило да се размишља више о експлоатацији Северног пола. Двехиљадеиосме године, САД и Русија су саопштиле да је по први пут у историји „северна поларна (ледена) капа“ постала острво. Тада је по први пут отворен и такозвани Севернозападни пролаз (који је још пре 300 година, на захтев Велике Британије, тражио и Џејмс Кук -1776 године) као и Североисточни пролаз, што је омогућило да се оплови читав Северни пол. Процене научника су да је Северозападни пролаз отворен за пловидбу после најмање 125.000 година! Отварање ових пролаза, омогућава великим војним силама да са својим флотама лакше излазе на геостратешки важна подручја.

ДАНСКА

Данци ће за 100 дана изаћи на изборе за Европски парламент, али још увек није одлучено када ће изаћи на биралишта за национални парлмент. Наиме, избори за Дански парламент морају да се одрже до 17. јуна 2019 године.

Мањинска влада^[6] ^[7], коју предводи либерална Лева партија (назив Лева партија -„Venstre“ , настао је пре више од 100 година, када су ову партију чинили земљорадници и радници у фабрикама, а касније је прерасла у либералну партију, блиска десном центру, али је и даље задржала свој назив „Лева“), а чине је и Данска народна партија (ДФ), Либерална алијанса (ЛА) и Конзервативна народна партија (ДКФ) ових дана сумирају резултате 4 године на власти и полако улазе у изборну трку, не само за Европски парламент, већ и за национални.

Истраживања која су спроведена крајем јануара показују да странке владајуће коалиције губе подршку међу грађнима. Либерална, Лева партија, која има премијера Ларс Луке Расмусена бележи пад од 2% у односу на резултате са последњих избора, коалициони партнер Данска народна партија бележи највиши пад, од 4.5% (у односу на резултете остварене на изборима 2015 године), а Либерална алијанса има пад од 3%. Једино је Конзервативна парија успела да порасте за 1 процентни поен.

За Европске изборе, због изласка Велике Британије из ЕУ, направљена је нова расподела броја посланика. Тако је Данска добила још једно место у Европском парламенту у односу на изборе 2014 године и сада ће уместо 13, имати 14 евро-посланика.

Како би повратиле своју популарност пред европске, али и националне изборе, политичке партије које чине владу, започеле су кампање којима доминирају теме заштите животне средине, миграција и гранична контрола као и европска сарадња.

У данским медијима, аналитичари примећују да ће се у Европском парламенту највероватније формирати нове групе, као и да су ово једни од најзначајнијих избора за Европски парламент у последњих 40 година (први директни избори за ЕП одржани су 1979. године)

На последњим изборима за ЕП 2014 године учествовало је 56,3% Данаца, док је на парламентарним изборима за парламент Данске 2015. године учествовало 85,9 посто пунолетних становника Данске.

Национал-конзервативна, десно оријентисана политичка партија Нови грађани (Nye Borgerlige) основана је као странка 2015. године, од стране два бивша члана Конзервативне народне партије. Након оснивања странке, неколико општинских одбора Конзервативне народне партије прешло је у нову странку. На локалним изборима 2017 године освојили су једно одборничко место у целој Данској. Странка је позната по изразито оштрим ставовима према мигрантима и интеграцији. На њиховом сајту^[8] стоје основни принципи странке: Потпуно заустављање поступка издавања азила; страни држављани који желе да живе у Данској морају имати своја средства за живот; интеграција је лична одговорност, а не одговорност државе; досељеници који имају криминалну прошлост, после прве пресуде се протерују из Данске; добијање држављанства захтева асимилацију; забране које одређује конфесија морају се ставити по страни и веровања морају бити у складу са данским вредностима;

Министарство локалне самоуправе почетком фебруара издало је дозволу партији Нових грађана да учествују на изборима за Европски парламент, иако се ова партија у свом програму залаже и за излазак Данске из ЕУ. Нови грађани сада морају да скупе 70.380 оверених потписа грађана како би могли да учествују на изборима, јер, по Данским законима само партије које су већ у парламенту могу без оверених потписа да учествују на изборима. С обзирм на то да партија Нових грађна није учествовала на парламентарним изборима 2015. године, није у могућности да директно иде у трку за гласове за Европски парламент. Међутим, уколико се избори за Дански парламент одрже шест недеља пре избора за ЕП, и партија Нових грађана уђе у Дански парламент, они не морају да обезбеде седамдесет хиљада гласова.

НОРВЕШКА

Уједињено Краљевство, Норвешка и Исланд ^[9]потписале су споразум 8. фебруара о правима грађана, након што Британија написти ЕУ (Брегзит). Споразум углавном личи на аранжмане који су преговарани са другим државама чланицама ЕУ. Споразум са Исландом, Лихтенштајном и Норвешком садржи јасно дефинисана права грађана ако Британија напусти ЕУ 29. марта, али и права и обавезе у случају сценариа да Велика Британија не напусти ЕУ.

Споразум штити права грађана ЕЕА ЕФТА (Европског удружења за слободну трговину) који живе у Великој Британији, као и британских држављана који живе у државама ЕЕА ЕФТА, осигуравајући да они могу да наставе да бораве у изабраним државама.

Око 17.000 држављана велике Британије живи на Исланду, у Лихтенштајну или Норвешкој, док око 15.000 држављана ЕЕА ЕФТА живи у Великој Британији. Швајцарска, која је чланица ЕФТА, али не и ЕЕА, није део споразума.

У Норвешкој је у јануару успостављена нова парламентарна већина (видети претходне прегледе), али ће грађани Норвешке у септембру изађи на локалне и изборе за регионалне парламенте.

У Норвешкој се од 8. јуна 2017 године, када је Парламент усвојио највећу административну реформу локалних и регионалних власти у Норвешкој, спроводи реорганиација и редефинисање граница и надлежности локалних самоуправа и регија. То значи да је 119^[10] локалних самоуправа „спојено“ у „нових“ 47 локалних самоурава (што укупно чини 356 локалних самоуправа у Норвешкој^[11]), а да је 19 регија (18 регија плус главни град Осло који је и регија и град) „спојено“ у „нових“ 11 ^[12] регија.

Током 2018 године спороведене су све потребне административне одлуке и усвојене су измене у Изборном закону које ће важити само за изборе 2019. године. Наиме, локалне самоуправе и регије још увек нису званично „спојене“, јер ће се одлука парламента из 2017. године почети примењивати тек од 1. јануара 2020 године. Међутим због избора за локалне самоуправе и регије, који су заказани за 9. сетембар 2019. године парламенти локалних самоурава и регија бираће се као да су већ „спојени“.

Са новим границама локалне самоуправе и регије ће имати и нове надлежности, али и увећан буџет. Једна од надлежности која ће захтевати више новца је и планирање, изградња и одржавање путева у регији. Такође, регије ће се у будуће више бавити развојем привреде, па и стварањем нових радних места, али и интеграцијом избеглица. Регије ће имати и надлежности из области животне средине, пољопривреде, климатских промена, здравства, интеграције и културе. Један од разлога за покретање ове реформе је и оснаживање севера Норвешке, највише регија Нордланд и Тромс и Финмарк које се налазе на крајњем северу.

ФИНСКА

14. априла 2019. године, шест недеља пре избора за Европски парламент, Финска ће изаћи на биралишта и бираће свој национални парламент. У другој оловини 2019. године Финска преузима председавање Европском унијом, када ће нова Европска комисија започети своје активности.

Финска влада ^[13] успела је да повећа запосленост на зацртаних 72%, али су последњи инциденти са мигрантима у Финској (погледати претпоследњи преглед) озбиљно уздрмали владајућу коалицију, као и дебата о томе колико је медицинских сестара довољно да се брину о старијим суграђанима. Наиме, тренутно је у процесу једна од највећих реформи здравствених и социјалних услуга у Финској. Ова реформа снажно доминира медијима, али и у међупартијским разговорима. Жеља владајуће коалиције је да се ова реформа заврши до почетка избора у априлу месецу. Почетком фебруара највећа дебата у парламенту Финске била је у вези са потребним бројем медицинских сестара у Домовима за старе, као и услугама које се пружају најстаријим финцима. Влада Финске, се након дебате сложила и пристала да повећа издавања за Домове за старе, али је министарка за породицу и социјална питања Аника Сарико (Annikka Saarikko) изјавила да је немогуће до априла месеца, када су заказани избори, успоставити тражених 0.7 медицинских сестара по старијој особи у Дому за старе, јер би то значило запошљавање нових 4.200 медицинских сестара и додатне трошкове у буџету од 200 милиона еура. На основу истраживања које је спроведено почетком фебруара – током трајања дебате у парламенту, владајућа коалиција има благи пад популарности.

Највећи пад популарности има Национална колициона партија (Kokoomus), која заједно са Централном партијом (Keskusta – коју предводи премијер Јуха Сипила (Juha Sipilä)) и партијом Плава Реформа (Sininen tulevaisuus) чине владајућу коалицију.

Последњи пут када је гласачка подршка за Националну коалициону партију достигла овако низак ниво, било је 2016. године, када је Петери Орпо преузео место председника партије од бившег премијера Финске Александера Стаба.

Премијер Јуха Сипила и његова Централна партија су на трећем месту са 15,6 одсто гласова. Последњи пут када је ова партија имала овако низак рејтинг било је током лета 2012 године, када је Сипила преузео место председника странке.

Неповољни показатељи партија на власти сугурно су добра вест за највећу опозициону партију – Социјалдемократску партију (СДП), која ће се вероватно такмичити за место премијера после избора у априлу. Међутим, председница партије Анти Рине је на подуженом боловању и партија „де факто“ нема лидера, то јест јасног кандидата за место премијера.

Екстремно десна партија Финаца (ФИН) због свог чврстог става према мигрантима наставља тренд благог раста и сада има 12%. Свој најбољи резултат имали су на изборима 2015 године када су освојили 15%, али је 2017 године дошло до разилажења у партији која се поделила на Плаву реформу (која је остала коалициони партнер у Влади Финске фомиране 2015 године) и партију Финаца који су изашли из коалиције.

Истраживачи који су спровели истраживање сматрају да партија Финаца своје гласове не добија од разочараних гласача других партија, већ да они који су их подржавали 2015, а „отишли“ су разочарани расколом у партији, сада полако, поново прилазе овој партији. Опозициони Зелени су порасли за 1%, а истраживачи који тумаче резултате истраживања кажу да су њихови бирачи разочарани гласачи СДП и Националне коалиционе партије.

Левичарска алијанса такође је пала за скоро пуни постотак на 8,6 посто. Међу малим странкама, Шведска народна партија је на четири одсто, док су Хришћанске демократе и владајућа странка Плава реформа привукле 3,6 односно 1,4 одсто подршке бирача.

Излазност финских бирача на европским изборима 2014. била је 39,1%, што је мало испод просека када се успореди с другим земљама. Излазност на нашим локалним изборима У Финској 2017. године била је 58,9%, а на председничким изборима 2018. била је 69,9%.

Финци нису веома активни на европским изборима, али је подршка према ЕУ заиста снажна. Истраживања показују да 81% људи узраста од 18 до 29 година мисли да је добро што је Финска део Европске уније.

У кампањама политичких партија тренутно доминирају питања од националног значаја. Европска унија се тек полако уводи као тема, посебно дискусија око места председника Европске комисије, јер у јулу Финска преузима председавање Европском унијом. С обзиром на то да је могуће да се формира другачија парламентарн већина у Финској, премијер Сипила је током јануара одржао низ састанака са свим полотичким партијама како би се најбоље припремило председавање Финске Европском унијом. Оно што су ти састанци показали је да ће се Финска током свог председавања фокусирати на : даље развијање Европске уније и промовисање раста, стабилности и сигурности у Европи. Финска као активна, прагматична и циљно оријентисана држава чланица жели да промовише заједничке вредности, раст, конкурентност и ефикасност правуђа. Радиће се и на јачању спољне и унутрашње безбедности ЕУ и давању јаснијих одговора на питања миграција. Снажно ће се промовисати родна равноправност, владавина права и демократија, али и потреба за стварањем нових радних места, економска сигурност, равномерни регионални развој, равномерно распоређивање економског раста и социјална заштита. Такође водиће се рачуна и о пољопривреди, сигурности хране, чисте воде и о енергијији. Ово су само смернице које је ова влада, заједно са политичлим партијама зацртала за другу половину године за председавање Европсом унијом, али ће коначни текст донети нова влада која ће бити формирана после избор у априлу.

ШВЕДСКА

У Шведској је завршено маратонско бирање владе (погледати последњи преглед). У мају (у Шведској 26. маја) се одржавају избори за Европски парламент и партије у Шведској су већ увелико у новим кампањама за изборе.

У Левој партији (партији левог центра), која је иначе евроскептична, дошло је до озбиљног раскола. Руководство партије, предвођено председником Јонасом Шостедом (Jonas Sjöstedt) је за покретање питања изласка Шведке из ЕУ пре изласка на изборе за Европски парламент. Део чланства је да се сачека са постављањем питања. Председница регионалног одбора Леве партије за регију Сконе (крајњи југ Шведске) Ана Сустен Рубин (Ana Sussner Rubin) изјавила је да Лева партија мора јасно да стави до знања где „стоји“, а то је „ да желимо да изађемо из недемократске Европске уније“^[14]

И Шведске демократе, партија десног центра (по некима и екстрено-десна пртија), која такође у свом програму има излазак Шведске из ЕУ, учествоваће на изборима у мају. За ту прилику изабрали су и новог шефа изборног штаба, Чарлија Вајмерса (Charlie Weimers) који је у претходном мандату ЕП био у канцеларији посланика Хришћанских демократа из Шведске. ^[15]

Либерална партија, која у свом програму има изражену сарадњу са Европском унијом , сматра да су ови избори најзначајнији избори за Шведску од како учествује на изборима за Европски парламент. Председник Либералне странке Јан Бјорклунд (Jan Björklund) рекао је да ће његова странка на изборима за ЕП учествовати под мотом „Да за ЕУ“. ^[16]

На листи Социјалдемократске партије, која је у мандату од 2014 године имала највише посланика из Шведске у ЕП, налазиће се и представници Шведске гранске Синдикалне организације. Руководство Социјалдемократа се одлучило на овај потез како би повратио бираче које подржавају учешће синдикалних организацијау у овој политичкој партији.^[17] Лидер Социјалдемократа, премијер Стефан Ловен, такође је истакао да ће његова партија борити против уласка екстремно десних и популистичких партија у Европски парламент. ^[18]

На последњим изборима за ЕП 2014 године у Шведској је изашло 51.07% грађана. На изборима за национални парламент, у септембру прошле године изашло је 87,18% пунолетних грађана Шведске.

Ове године, Шведска ће добити једно место више у Европском парламенту, уместо 20, имаће 21 европског посланика.

Избори за Европски парламент одржавају се у периоду од 23 до 26 маја (свака држава чланица посебно одлучује о датуму када ће се избори спровести). Ове године, уместо 751 (колико је било у мандатном периоду 2014-2019) бираће се 705 посланика, јер је урађена прерасподела због изласка Велике Британије, тачније њихових 73 посланика.

Насловна фотографија: Википедија / Malene Thyssen