IZAZOVI REGIONALNE STABILNOSTI – SEPTEMBAR 2018. GODINE
OD NESTABILNOSTI U HRVATSKOJ DO DEMONSTRACIJA U RUMUNIJI
Hrvatska
REGIONALNI UZROCI POLITIČKE NESTABILNOSTI U HRVATSKOJ
Vlada premijera Andreja Plenkovića, kao i njegova pozicija u okvirima vladajuće Hrvatske demokratske zajednice, krajem avgusta ove godine suočile su se sa ozbiljnim izazovima, koji su u određenim uslovima obezbedili mogućnost kraja političke karijere pomenutog hrvatskog državnika. Slaba i veoma nestabilna podrška poslanika u krugovima vladajuće većine u Hrvatskom saboru, predstavlja dovoljno utemeljen parametar, koji je je već upotrebljen u pokušajima sabotiranja rada predsednika Vlade Republike Hrvatske Andreja Plenkovića i njegovog kabineta. Naime, „Plenkovićeva vlada“ u parlamentu uživa podršku 77 poslanika od ukupno 151 zastupnika, ali svega njih 60 pripadaju političkim strankama i saborskim klubovima poslanika (HDZ, Nrvatski narodni savez-HNS) iz čijih redova su izabrani ministri koji participiraju u radu pomenutog kabineta. Podrška ostalih 17 poslanika potiče iz redova saborskih klubova i stranaka (nacionalne manjine 8, nezavisni poslanici 3, Hrvatska demokršćanska stranka-HDS 2, Stranka rada i solidarnosti BM 365, zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića, 1, Hrvatska socijal-liberalna stranka-HSLS 1, Hrvatski demokratski savez Slavonije i Baranje-HDSSB-1, Reformisti 1), čiji predstavnici ne perticipiraju neposredno u delatnostima vlade Andreja Plenkovića, čime aktuelne nosioce izvršne vlasti u Hrvatskoj možemo da determinišemo u kontekstu postojanja „manjinske vlade“.
Međutim, nestabilnost političkih pozicija Andreja Plenkovića i njegovog kabineta nije izazvana radom podeljene i neuticajne opozicije, koja, makar u kvantitativnom smislu, u parlamentu je zastupljena sa značajnim brojem od 74 mandata (Socijaldemokratska partija-SDP 33, MOST 11, nezavisni poslanici 8, Hrvatska seljačka stranka-HSS 5, GLAS 4, Živi zid 3, Neovisni za Hrvatsku Brune Esih i Zlatka Hasanbegovića, 2, HRAST 1, Hrvatska stranka umirovljenika-HSU 1, Nezavisna lista mladih-NLM 1, Promijenimo Hrvatsku-PM-1, SNAGA 1). Politički napadi na Plenkovića dolaze iz redova vladajuće koalicije, posebno od snažnog dela desnih snaga unutar samog HDZ, zbog čega je u javnosti formiran utisak da se hrvatskom premijeru, „novi frontovi i požari“ otvaraju, gotovo svakodnevno. Nakon što je Darko Milinović, župan Ličko-senjske županije i bivši član Predsedništva HDZ izneo ozbiljne optužbe protiv hrvatskog premijera, okrivljujući ga da je u programsko-ideološkom smislu stranku transformisao u partiju „levog centra“, usledio je poziv vukovarskog gradonačelnika, takođe pripadnika HDZ, upućen institucijama i javnosti da kolektivno stupe u proteste, zbog navodnog neispitivanja ratnih zločina počinjenih nad hrvatskim narodom u toku Ratova za jugoslovensko nasleđe. Potom su se oglasila i udruženja veterana iz pomenutog rata.
Protesti i nemiri nezadovoljnih radnika u brodogradilištu „Uljanik“ u Rijeci dodatno vrše uticaj na političku nestabilnost Plenkovićeve vlade. Vrhu HDZ apsolutno je jasno koje bi konsekvence mogle nastati iz nekih novih protesta nezadovoljnih „braniteljskih“ udruženja. Pojavio se utisak da se „ponavlja 2015. godina“, te da je i „Plenković, poput Milanovića dobio svoj šator“. Ni datum protesta zakazan za 13. oktobar nije slučajno odabran. Naime, od 12. do 14. oktobra u Vukovaru se održavaju sportske igre „Hvidre“ pod pokroviteljstvom predsednice Republike Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović. U pitanju je manifestacija koja se tradicionalno održava svake godine, pa je, npr. prethodne godine u Makarskoj na pomenutom događaju bilo okupljeno 1500 ratnih invalida. U skladu sa programom sportskih igara predviđen je nastup kontroverznog muzičkog interpretatora, neoustaških i neonacističkih opredeljenja, Marka Perkovića Tompsona. Nesumnjivo, opisani i predviđeni događaj mogao bi postati osnova za podsticanje nemira i bunta u koje bi bio uključen široki dijapazon nezadovoljnih slojeva hrvatskog društva.
Podsetimo se, „erupcija“ nezadovoljstva politikom premijera, unutar vladajućih krugova na hrvatskoj političkoj sceni nastupila je od vremena kada je Plenković uložio i svoj ličnni autoritet kako bi usvojena Istanbulska konvenicija dobila i ratifikacionu potvrdu u Hrvatskom saboru, što je lidera HDZ uvela u neposredan sukob sa Rimokatoličkom crkvom u Hrvatskoj. Takođe, podrška Miloradu Pupovcu, lideru Samostalne demokratske srpske stranke, koji se našao pred teškim kritikama hrvatskih desničarskih krugova, zbog učešća na manifestaciji Dana sećanja na srpske žrtve u zločinačkoj operaciji Oluja, početkom avgusta ove godine u Bačkoj Palanci, umnogome je antagonizovala ionako kompleksne odnose između uticajnog „desnog krila“ HDZ i kabineta predsednika hrvatske vlade.
Opoziciona SDP nalazi se pred potpunim finansijskim kolapsom, usled gubitka nekoliko imovinsko-obligacionih sporova pred hrvatskim pravosuđem. Uz mogućnost proglašenja bankrota i sa nerešenim sporovima u vezi sa milionskim gubicima koje je, već pretrpela ova stranka, usled velikih dugovanja, sukobi u samoj partijskoj organizaciji predstavljaju predložak za potpuni politički fijasko SDP u sopstvenom biračkom telu, gde su pozicije istog u poslednje vreme u znatnoj meri „oslabile“. U okolnostima kada „sporni“ lider stranke, Davor Bernardić optužuje nekadašnjeg predsednika SDP i premijera hrvatske vlade, Zorana Milanovića, da je isti od pomenute partije „napravio grupaško-interesnu skupinu“, uticajni „socijaldemokrati“ uveliko su pristupili realizaciji planova nastalih u skladu sa zahtevom da aktuelni stranački predsednik odstupi sa izabranog položaja. Na taj način, platforma u vezi sa određenom ozbiljnijom akcijom opozicionih snaga u državi, u velikoj meri je postala izlišna, pa su onda i razumljive anketne procene „raspoloženja“ i opredeljenja hrvatskog biračkog tela, koje ukazuju na nesumnjivi „pad“ podrške SDP, ali i na uspon HDZ, posebno na „rast“ podrške navedenom desnom krilu ove stranke. Registrovano je i blago uvećanje podrške MOST, kao i organzaciji Živi zid.
Bez obzira, na problematične odnose između predsednika Vlade i „tvrdolinijaškog krila“ HDZ, te uprkos uvećanju nepoverenja prema radu Plenkovićeve vlade, izvesno je da je podrška biračkog tela HDZ stabilna i možda nesporna. Međutim, postavljamo pitanje, koji su uzroci uvećanja ugleda i uticaja „desnog krila“ HDZ, ali i ekstremnih nacionalističkih snaga na političkoj sceni hrvatske u tamošnjem biračkom telu? Postoje procene da je postojeća kriza u krugovima opozicione SDP indukovana aktivnostima dela hrvatske službe državne bezbednosti, ali delatnostima diplomatsko-obaveštajnih struktura pojedinih velikih sila, poput Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Prema tim navodima, namere pomenutih „bezbednosno-diplomatskih struktura“ nalaze se u interesima, prema kojima je potrebna geneza „novog profila“ politike hrvatske vlade, u kome će uticaj Andreja Plenkovića biti znatno oslabljen, a samim tim i „pronemačka“ ili „evrofilska“ pozicija ove članice Evropske unije. Pomenutu tezu bilo bi potrebno ozbiljno postaviti u okvire stručno-analitičkih razmatranja, posebno u kontekstu odnosa međunarodne zajednice i pojedinih velikih sila prema projektovanim rezultatima predstojećih izbora u Bosni i Hercegovini, koje i te kako mogu da izvrše uticaj na strukturalnu organizaciju vlasti u ovoj nestabilnoj državi.
Rumunija
DEMONSTRACIJE
Stotine rumunskih demonstranata okupilo se u ponedeljak uveče na protestima protiv korupcije ispred vladinih institucija u Bukureštu, tačno mesec dana nakon što je protest istim povodom tamo prerastao u nasilje, u kome je 450 ljudi povređeno.
Demonstranti su u ponedeljak nosili zastave Rumunije, EU i SAD, uzvikujući „Ostavke!“ i „Nećemo ustuknuti!“. Takođe, u drugim rumunskim gradovima održani su manji protesti.
Demonstranti se redovno okupljaju u znak protesta protiv korupcije otkako je levičarska Socijaldemokratska stranka pobedila na izborima u Rumuniji 2016. godine i pokrenula sprone pravosudne reforme. Kritičari vlade tvrde da će te promene otežati krivično gonjenje za korupciju na visokom nivou.
Crna Gora
NATO
„Mali trošak, a investicije velike“. Na ovaj način crnogorski zvaničnici ocenjuju jednogodišnje iskustvo Crne Gore u članstvu NATO pakta. Premijer Duško Marković ocenjuje da su uveliko vidljive prednosti i koristi od pripadnosti društvu velikih zemalja.Iz Centralne banke CG saopštili su da su do sada NATO članice u Crnu Goru investirale 244 miliona evra, što je, kako procenjuju, 118,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je ukupan priliv stranih direktnih investicija od početka godine do kraja jula iznosio 466,8 miliona evra.
U međuvremenu, Vojska Crne Gore je sa tri američka helikoptera pojačala inventar vazduhoplovstva, dok je 12. septembra iz Nemačke stiglo šest lakooklopnih vozila marke „mercedes“. Reč je o donaciji Ministarstva odbrane Nemačke, vredne oko 2,2 miliona evra, što će značajno unaprediti kapacitete Vojske Crne Gore.
Crnogorsko nebo i more su od juna pod zaštitom vazduhoplovnih snaga NATO. Nekoliko grčkih i dva italijanska presretača, u saradnji sa vazduhoplovstvom Vojske Crne Gore, počeli su redovno patroliranje crnogorskim vazdušnim prostorom, spremni da ga u svakom trenutku, ako zatreba, zaštite. Ministarstvo odbrane je saopštilo da je misija zaštite vazdušnog prostora jedan od najznačajnijih oblika direktne koristi članstva Crne Gore u NATO. Navode da će, imajući u vidu ograničene sopstvene kapacitete, Crna Gora dobiti od saveznika podršku u zaštiti vazdušnog prostora, upravo kroz misiju NATO koja je neborbenog karaktera.
Crna Gora neće imati nikakve dodatne finansijske obaveze osim onih koje su već predviđene za zajednički budžet NATO. Misija zaštite vazdušnog prostora obezbeđuje integritet vazdušnog prostora država saveznica i njihovu zaštitu stalnim patroliranjem u okviru NATO Integrisanog sistema vazdušne i raketne zaštite.
Bosna i Hercegovina
PREDIZBORNA DRŽAVA
Delegati Doma naroda obavili su raspravu o Izveštaju Evropske komisije o Bosni i Hercegovini za 2018. godinu. Ova tačka skinuta je sa dnevnog reda na prošloj sednici Doma, jer delegati nisu hteli raspravljati o ovom dokumentu bez prisustva Denisa Zvizdića, predsedavajućeg Saveta ministara BiH, koji nije bio prisutan na sednici. Delegat iz Kluba hrvatskog naroda Mario Karamatić (HSS) kazao je da vlasti u BiH nisu adekvatno upotrebile mehanizme u sprečavanju migrantske krize, a Karamatić smatra i da je Izvještaj Evropske komisije potvrdio njegove ranije tvrdnje o opasnostima od migranata, ali i terorizma u BiH. Pri tome se Karamatić osvrnuo na delove izvještaja gde su navedeni podaci da su na ratištima u Siriji i Iraku bila 323 državljana BiH, te da su njih 23 osuđena pred pravosuđem u BiH. Međutim, Karamatić je kritički govorio o tome da je takvim osuđenicima bilo omogućeno da zatvorsku kaznu od godinu dana zamene novčanom kaznom.
Delegat iz Kluba srpskog naroda Sredoje Nović (SNSD) citirao je, između ostalog, delove iz izveštaja koji se odnose na Obaveštajno-sigurnosnu agenciju (OSA) BiH i za koje je Nović rekao da nameću pitanje „žele li OSA dati policijska ovlaštenja.“ Denis Zvizdić, predsedavajući Saveta ministara BiH, pokušao je u svom izlaganju amortizovati i odbaciti sve kritike iznesene na njegov i račun Saveta ministara BiH. Reagovao je i Fahrudin Radončić, delegat iz Kluba bošnjačkog naroda i lider SBB, koji je podsetio da je prošli saziv Parlamenta BiH usvojio, na njegovu inicijativu, izmene Krivičnog zakona BiH koji predviđa zabranu i sankcije za odlazak na strana ratišta i da je isti bio prvi zakon takve vrste u regionu. Martin Raguž (HDZ1990), delegat iz Kluba hrvatskog naroda, kazao je da se često čuju različite interpretacije o napretku BiH u sprovođenjeu reformi na njenom „evropskom putu“.
Državni sekretar SAD Majk Pompeo i Ministarstvo spoljnih poslova SAD poseduju verodostojne informacije da je gospodin Nikola Špirić bio uključen u javnu korupciju i ostvario korist od iste, uključujući ostvarivanje nepropisne koristi tokom obavljanja javnih funkcija i ometanje javnih procesa tokom svog mandata kao člana Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Kada državni sekretar poseduje verodostojne informacije da je neki zvaničnik bio uključen u značajne koruptivne aktivnosti, nalaže da taj zvaničnik i članovi njegove neposredne porodice budu označeni kao osobe kojima nije dozvoljen ulazak u SAD, saopštila je u protekloj nedelji Ambasada SAD u Bosni i Hercegovini. Iz ove institucije poručili su i da „govoreći uopšteno, korupcija nanosi značajnu štetu ekonomiji, društvu i bezbednosti, te omogućava postojanje organizovanog kriminala, a takođe potkopava i poverenje u vladavinu prava i vlast“.
SAD su uvele sankcije poslaniku SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Nikoli Špiriću zbog, kako je navedeno iz Stejt departmenta, umešanosti u veliku korupciju. U saopštenju objavljenom na internet-stranici Stejt departmenta navodi se da je Špirić tokom vršenja dužnosti poslanika bio „umešan u javnu korupciju, uključujući prihvatanje neprikladnih beneficija u zamenu za obavljanje javnih funkcija i mešanje u javne procedure“.
Predsednik Republike Srpske i SNSD Milorad Dodik tvrdi da je neverovatno da su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije poslaniku njegove stranke u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Nikoli Špiriću, koji je u opoziciji, te da američki državni sekretar Majk Pompeo, koji je potpisao tu odluku i ne zna ko je Špirić. Dodik smatra da je Špirićeva krivica u tome što nije podržao „antisrpski rad“ Obaveštajno-sigurnosne agencije BiH, jer je podneo ostavku u komisiji koja je trebalo da legalizuje prisluškivanje Aleksandra Vučića, Željke Cvijanović i rukovodilaca iz Republike Srpske i Srbije.
Makedonija
EVROPSKA UNIJA I REFERENDUM
Šefica EU diplomatije Federika Mogerini posetila je zvanično Skoplje 13. septembra gde je sa makedonskim zvaničnicima razgovarala o budućim odnosima i perspektivi pristupanja te države EU. Visoka predstavnica je u toku posete zvaničnom Skoplju pozdravila istorijski dogovor o pitanju imena postignut u junu, a čijem je potpisivanju prisustvovala na Prespanskom jezeru.
Mogerini je ovom prilikom razgovarala sa predsednikom Makedonije Đorđem Ivanovim, premijerom Zoranom Zaevim kao i sa liderom partije VMRO-DPMNE Hristijanom Mickoskim.
Sa druge strane, grčki premijer Aleksis Cipras izrazio je nadu u uspešan predstojeći referendum u Makedoniji, kao i uverenje da će i grčki parlament većinom glasova usvojiti sporazum o imenu postignut sa zvaničnim Skopljem. Grčki premijer je naveo i da će njegova vlada završiti svoj četvorogodišnji mandat uprkos neslaganju sa koalicionim partnerom zbog spornog dogovora o imenu sa Makedonijom. Prema Ciprasovim rečima, njegov koalicioni partner Panos Kamenos, lider partije Nezavisni Grci, „neće ugroziti oporavak i političku stabilnost zemlje“.