fbpx

ИЗАЗОВИ РЕГИОНАЛНЕ СТАБИЛНОСТИ – СЕПТЕМБАР 2018. ГОДИНЕ ОД НЕСТАБИЛНОСТИ У ХРВАТСКОЈ ДО ДЕМОНСТРАЦИЈА У РУМУНИЈИ

17/09/2018
Аутор :
Анализе/Геополитика

ИЗАЗОВИ РЕГИОНАЛНЕ СТАБИЛНОСТИ – СЕПТЕМБАР 2018. ГОДИНЕ

ОД НЕСТАБИЛНОСТИ У ХРВАТСКОЈ ДО ДЕМОНСТРАЦИЈА У РУМУНИЈИ

 

Хрватска

РЕГИОНАЛНИ УЗРОЦИ ПОЛИТИЧКЕ НЕСТАБИЛНОСТИ У ХРВАТСКОЈ

 

Влада премијера Андреја Пленковића, као и његова позиција у оквирима владајуће Хрватске демократске заједнице, крајем августа ове године суочиле су се са озбиљним изазовима, који су у одређеним условима обезбедили могућност краја политичке каријере поменутог хрватског државника. Слаба и веома нестабилна подршка посланика у круговима владајуће већине у Хрватском сабору, представља довољно утемељен параметар, који је је већ употребљен у покушајима саботирања рада председника Владе Републике Хрватске Андреја Пленковића и његовог кабинета. Наиме, „Пленковићева влада“ у парламенту ужива подршку 77 посланика од укупно 151 заступника, али свега њих 60 припадају политичким странкама и саборским клубовима посланика (ХДЗ, Нрватски народни савез-ХНС) из чијих редова су изабрани министри који партиципирају у раду поменутог кабинета. Подршка осталих 17 посланика потиче из редова саборских клубова и странака (националне мањине 8, независни посланици 3, Хрватска демокршћанска странка-ХДС 2, Странка рада и солидарности БМ 365, загребачког градоначелника Милана Бандића, 1, Хрватска социјал-либерална странка-ХСЛС 1, Хрватски демократски савез Славоније и Барање-ХДССБ-1, Реформисти 1), чији представници не пертиципирају непосредно у делатностима владе Андреја Пленковића, чиме актуелне носиоце извршне власти у Хрватској можемо да детерминишемо у контексту постојања „мањинске владе“.
Међутим, нестабилност политичких позиција Андреја Пленковића и његовог кабинета није изазвана радом подељене и неутицајне опозиције, која, макар у квантитативном смислу, у парламенту је заступљена са значајним бројем од 74 мандата (Социјалдемократска партија-СДП 33, МОСТ 11, независни посланици 8, Хрватска сељачка странка-ХСС 5, ГЛАС 4, Живи зид 3, Неовисни за Хрватску Бруне Есих и Златка Хасанбеговића, 2, ХРАСТ 1, Хрватска странка умировљеника-ХСУ 1, Независна листа младих-НЛМ 1, Промијенимо Хрватску-ПМ-1, СНАГА 1). Политички напади на Пленковића долазе из редова владајуће коалиције, посебно од снажног дела десних снага унутар самог ХДЗ, због чега је у јавности формиран утисак да се хрватском премијеру, „нови фронтови и пожари“ отварају, готово свакодневно. Након што је Дарко Милиновић, жупан Личко-сењске жупаније и бивши члан Председништва ХДЗ изнео озбиљне оптужбе против хрватског премијера, окривљујући га да је у програмско-идеолошком смислу странку трансформисао у партију „левог центра“, уследио је позив вуковарског градоначелника, такође припадника ХДЗ, упућен институцијама и јавности да колективно ступе у протесте, због наводног неиспитивања ратних злочина почињених над хрватским народом у току Ратова за југословенско наслеђе. Потом су се огласила и удружења ветерана из поменутог рата.
Протести и немири незадовољних радника у бродоградилишту „Уљаник“ у Ријеци додатно врше утицај на политичку нестабилност Пленковићеве владе. Врху ХДЗ апсолутно је јасно које би консеквенце могле настати из неких нових протеста незадовољних „бранитељских“ удружења. Појавио се утисак да се „понавља 2015. година“, те да је и „Пленковић, попут Милановића добио свој шатор“. Ни датум протеста заказан за 13. октобар није случајно одабран. Наиме, од 12. до 14. октобра у Вуковару се одржавају спортске игре „Хвидре“ под покровитељством председнице Републике Хрватске Колинде Грабар Китаровић. У питању је манифестација која се традиционално одржава сваке године, па је, нпр. претходне године у Макарској на поменутом догађају било окупљено 1500 ратних инвалида. У складу са програмом спортских игара предвиђен је наступ контроверзног музичког интерпретатора, неоусташких и неонацистичких опредељења, Марка Перковића Томпсона. Несумњиво, описани и предвиђени догађај могао би постати основа за подстицање немира и бунта у које би био укључен широки дијапазон незадовољних слојева хрватског друштва.
Подсетимо се, „ерупција“ незадовољства политиком премијера, унутар владајућих кругова на хрватској политичкој сцени наступила је од времена када је Пленковић уложио и свој личнни ауторитет како би усвојена Истанбулска конвениција добила и ратификациону потврду у Хрватском сабору, што је лидера ХДЗ увела у непосредан сукоб са Римокатоличком црквом у Хрватској. Такође, подршка Милораду Пуповцу, лидеру Самосталне демократске српске странке, који се нашао пред тешким критикама хрватских десничарских кругова, због учешћа на манифестацији Дана сећања на српске жртве у злочиначкој операцији Олуја, почетком августа ове године у Бачкој Паланци, умногоме је антагонизовала ионако комплексне односе између утицајног „десног крила“ ХДЗ и кабинета председника хрватске владе.
Опозициона СДП налази се пред потпуним финансијским колапсом, услед губитка неколико имовинско-облигационих спорова пред хрватским правосуђем. Уз могућност проглашења банкрота и са нерешеним споровима у вези са милионским губицима које је, већ претрпела ова странка, услед великих дуговања, сукоби у самој партијској организацији представљају предложак за потпуни политички фијаско СДП у сопственом бирачком телу, где су позиције истог у последње време у знатној мери „ослабиле“. У околностима када „спорни“ лидер странке, Давор Бернардић оптужује некадашњег председника СДП и премијера хрватске владе, Зорана Милановића, да је исти од поменуте партије „направио групашко-интересну скупину“, утицајни „социјалдемократи“ увелико су приступили реализацији планова насталих у складу са захтевом да актуелни страначки председник одступи са изабраног положаја. На тај начин, платформа у вези са одређеном озбиљнијом акцијом опозиционих снага у држави, у великој мери је постала излишна, па су онда и разумљиве анкетне процене „расположења“ и опредељења хрватског бирачког тела, које указују на несумњиви „пад“ подршке СДП, али и на успон ХДЗ, посебно на „раст“ подршке наведеном десном крилу ове странке. Регистровано је и благо увећање подршке МОСТ, као и органзацији Живи зид.

Без обзира, на проблематичне односе између председника Владе и „тврдолинијашког крила“ ХДЗ, те упркос увећању неповерења према раду Пленковићеве владе, извесно је да је подршка бирачког тела ХДЗ стабилна и можда неспорна. Међутим, постављамо питање, који су узроци увећања угледа и утицаја „десног крила“ ХДЗ, али и екстремних националистичких снага на политичкој сцени хрватске у тамошњем бирачком телу? Постоје процене да је постојећа криза у круговима опозиционе СДП индукована активностима дела хрватске службе државне безбедности, али делатностима дипломатско-обавештајних структура појединих великих сила, попут Сједињених Америчких Држава и Русије. Према тим наводима, намере поменутих „безбедносно-дипломатских структура“ налазе се у интересима, према којима је потребна генеза „новог профила“ политике хрватске владе, у коме ће утицај Андреја Пленковића бити знатно ослабљен, а самим тим и „пронемачка“ или „еврофилска“ позиција ове чланице Европске уније. Поменуту тезу било би потребно озбиљно поставити у оквире стручно-аналитичких разматрања, посебно у контексту односа међународне заједнице и појединих великих сила према пројектованим резултатима предстојећих избора у Босни и Херцеговини, које и те како могу да изврше утицај на структуралну организацију власти у овој нестабилној држави.

Румунија

ДЕМОНСТРАЦИЈЕ

 

Стотине румунских демонстраната окупило се у понедељак увече на протестима против корупције испред владиних институција у Букурешту, тачно месец дана након што је протест истим поводом тамо прерастао у насиље, у коме је 450 људи повређено.

Демонстранти су у понедељак носили заставе Румуније, ЕУ и САД, узвикујући „Оставке!“ и „Нећемо устукнути!“. Такође, у другим румунским градовима одржани су мањи протести.

Демонстранти се редовно окупљају у знак протеста против корупције откако је левичарска Социјалдемократска странка победила на изборима у Румунији 2016. године и покренула спроне правосудне реформе. Критичари владе тврде да ће те промене отежати кривично гоњење за корупцију на високом нивоу.

Црна Гора

НАТО

 

„Мали трошак, а инвестиције велике“. На овај начин црногорски званичници оцењују једногодишње искуство Црне Горе у чланству НАТО пакта. Премијер Душко Марковић оцењује да су увелико видљиве предности и користи од припадности друштву великих земаља.Из Централне банке ЦГ саопштили су да су до сада НАТО чланице у Црну Гору инвестирале 244 милиона евра, што је, како процењују, 118,8 одсто више него у истом периоду прошле године, док је укупан прилив страних директних инвестиција од почетка године до краја јула износио 466,8 милиона евра.

У међувремену, Војска Црне Горе је са три америчка хеликоптера појачала инвентар ваздухопловства, док је 12. септембра из Немачке стигло шест лакооклопних возила марке „мерцедес“. Реч је о донацији Министарства одбране Немачке, вредне око 2,2 милиона евра, што ће значајно унапредити капацитете Војске Црне Горе.

Црногорско небо и море су од јуна под заштитом ваздухопловних снага НАТО. Неколико грчких и два италијанска пресретача, у сарадњи са ваздухопловством Војске Црне Горе, почели су редовно патролирање црногорским ваздушним простором, спремни да га у сваком тренутку, ако затреба, заштите. Министарство одбране је саопштило да је мисија заштите ваздушног простора један од најзначајнијих облика директне користи чланства Црне Горе у НАТО. Наводе да ће, имајући у виду ограничене сопствене капацитете, Црна Гора добити од савезника подршку у заштити ваздушног простора, управо кроз мисију НАТО која је неборбеног карактера.

Црна Гора неће имати никакве додатне финансијске обавезе осим оних које су већ предвиђене за заједнички буџет НАТО. Мисија заштите ваздушног простора обезбеђује интегритет ваздушног простора држава савезница и њихову заштиту сталним патролирањем у оквиру НАТО Интегрисаног система ваздушне и ракетне заштите.

Босна и Херцеговина

ПРЕДИЗБОРНА ДРЖАВА

 

Делегати Дома народа обавили су расправу о Извештају Европске комисије о Босни и Херцеговини за 2018. годину. Ова тачка скинута је са дневног реда на прошлој седници Дома, јер делегати нису хтели расправљати о овом документу без присуства Дениса Звиздића, председавајућег Савета министара БиХ, који није био присутан на седници. Делегат из Клуба хрватског народа Марио Караматић (ХСС) казао је да власти у БиХ нису адекватно употребиле механизме у спречавању мигрантске кризе, а Караматић сматра и да је Извјештај Европске комисије потврдио његове раније тврдње о опасностима од миграната, али и тероризма у БиХ. При томе се Караматић осврнуо на делове извјештаја где су наведени подаци да су на ратиштима у Сирији и Ираку била 323 држављана БиХ, те да су њих 23 осуђена пред правосуђем у БиХ. Међутим, Караматић је критички говорио о томе да је таквим осуђеницима било омогућено да затворску казну од годину дана замене новчаном казном.

Делегат из Клуба српског народа Средоје Новић (СНСД) цитирао је, између осталог, делове из извештаја који се односе на Обавештајно-сигурносну агенцију (ОСА) БиХ и за које је Новић рекао да намећу питање „желе ли ОСА  дати полицијска овлаштења.“ Денис Звиздић, председавајући Савета министара БиХ, покушао је у свом излагању амортизовати и одбацити све критике изнесене на његов и рачун Савета министара БиХ. Реаговао је и Фахрудин Радончић, делегат из Клуба бошњачког народа и лидер СББ, који је подсетио да је прошли сазив Парламента БиХ усвојио, на његову иницијативу,  измене Кривичног закона БиХ који предвиђа забрану и санкције за одлазак на страна ратишта и да је исти био први закон такве врсте у региону. Мартин Рагуж (ХДЗ1990), делегат из Клуба хрватског народа, казао је да се често чују различите интерпретације о напретку БиХ у спровођењеу реформи на њеном „европском путу“.

Државни секретар САД Мајк Помпео и Министарство спољних послова САД поседују веродостојне информације да је господин Никола Шпирић био укључен у јавну корупцију и остварио корист од исте, укључујући остваривање непрописне користи током обављања јавних функција и ометање јавних процеса током свог мандата као члана Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Када државни секретар поседује веродостојне информације да је неки званичник био укључен у значајне коруптивне активности, налаже да тај званичник и чланови његове непосредне породице буду означени као особе којима није дозвољен улазак у САД, саопштила је у протеклој недељи Амбасада САД у Босни и Херцеговини. Из ове институције поручили су и да „говорећи уопштено, корупција наноси значајну штету економији, друштву и безбедности, те омогућава постојање организованог криминала, а такође поткопава и поверење у владавину права и власт“.

САД су увеле санкције посланику СНСД у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Николи Шпирићу због, како је наведено из Стејт департмента, умешаности у велику корупцију. У саопштењу објављеном на интернет-страници Стејт департмента наводи се да је Шпирић током вршења дужности посланика био „умешан у јавну корупцију, укључујући прихватање неприкладних бенефиција у замену за обављање јавних функција и мешање у јавне процедуре“.

Председник Републике Српске и СНСД Милорад Додик тврди да је невероватно да су Сједињене Америчке Државе увеле санкције посланику његове странке у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Николи Шпирићу, који је у опозицији, те да амерички државни секретар Мајк Помпео, који је потписао ту одлуку и не зна ко је Шпирић. Додик сматра да је Шпирићева кривица у томе што није подржао „антисрпски рад“ Обавештајно-сигурносне агенције БиХ, јер је поднео оставку у комисији која је требало да легализује прислушкивање Александра Вучића, Жељке Цвијановић и руководилаца из Републике Српске и Србије.

Македонија

ЕВРОПСКА УНИЈА И РЕФЕРЕНДУМ

 

Шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини посетила је званично Скопље 13. септембра где је са македонским званичницима разговарала о будућим односима и перспективи приступања те државе ЕУ. Висока представница је у току посете званичном Скопљу поздравила историјски договор о питању имена постигнут у јуну, а чијем је потписивању присуствовала на Преспанском језеру.

Могерини је овом приликом разговарала са председником Македоније Ђорђем Ивановим, премијером Зораном Заевим као и са лидером партије ВМРО-ДПМНЕ Христијаном Мицкоским.

Са друге стране, грчки премијер Алексис Ципрас изразио је наду у успешан предстојећи референдум у Македонији, као и уверење да ће и грчки парламент већином гласова усвојити споразум о имену постигнут са званичним Скопљем. Грчки премијер је навео и да ће његова влада завршити свој четворогодишњи мандат упркос неслагању са коалиционим партнером због спорног договора о имену са Македонијом. Према Ципрасовим речима, његов коалициони партнер Панос Каменос, лидер партије Независни Грци, „неће угрозити опоравак и политичку стабилност земље“.

 

 

 

Аутор анализе : Срђан Граовац