EPIDEMIJA KORONA-VIRUSA U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA

Epidemija korona-virusa u Sjedinjenim Američkim Državama

Po zvaničnim statističkim podacima, obrađenim zaključno sa četvrtkom, 26.03.2020^[1]. SAD predstavljaju državu sa najvećim brojem slučajeva zaraze virusom koji izaziva bolest COVID-19. Na području SAD registrovano je 68,440 slučajeva, od čega je preminulih 994^[2]. Od ukupnog broja potvrđenih slučajeva, za 636 se navodi da su uvezeni iz inostranstva, dok je 1,074 slučaja zaraze posledica bliskog kontakta, a 66,730 se još uvek istražuje.

Zvanična statistika navodi i procenu datuma zaraze virusom za potvrđene slučajeve, uz napomenu da slučajevi zaraze nakon 16.03.2020. još uvek nisu registrovani u punom obimu:

Specijaliovani centar pri Johns Hopkins University daje, međutim, nešto drugačije podatke, navodeći 85,991 slučaj u SAD, među kojima 1,296 preminulih, dok su 753 osobe izlečene^[3], a poslednji unosi u bazu podataka su učinjeni u prepodnevnim satima 27.02.2020. Imajući u vidu kredibilnosti i ažurnost, sve dalji derivirani podaci koje budemo navodili, odnosiće se na prezentaciju navedenog univerziteta.

Najveće žarište novog korona-virusa u SAD svakako predstavlja Država Njujork, odnosno grad Njujork unutar nje. U Državi Njujork registrovano je 39,140 slučajeva zaraze i 457 mrtvih, od čega u samom gradu Njujorku 23,112 slučajeva i 365 preminulih. Do sad su slučajevi zaraze registrovani u svim američkim saveznim državama. Nakon Njujorka, gradovi sa najviše (preko hiljadu) potvrđenih slučajeva u SAD su Čikago, Sijetl, Nju Džersi, Ditroit i Los Anđeles. Stopa smrtnosti, imajući u vidu oba predočena seta podataka, u SAD iznosi oko 1.5%.

Zdravstvene mere

Prvi slučaj zaraze novim korona-virusom zabeležen je 20.01.2020. i radilo se o muškarcu starom 35 godina, koji se pet dana ranije vratio u SAD iz kineskog Vuhana. Bela kuća je 29.01.2020. formirala posebnu Radnu grupu za bornu protiv korona-virusa, na čelu sa sekretarom (ministrom) za zdravstvo Aleksom Azarom, da bi na čelo tog tela 26.02.2020. došao vicepredsednik Majk Pens. Istog dana je, naime, potvrđen prvi slučaj osobe zaražene u SAD za koji nije bilo moguće utvrditi izvor zaraze.

Za koordinaciju stručnih poslova iz oblasti epidemiologije u SAD je zadužen Centar za kontrolu i prevenciju bolesti iz Atlante (Centers for Disease Control and Prevention, CDC), institucija u rangu federalne agencije, koja i objavljuje zvanične statističke podatke o toku epidemije.

Upravo se CDC našao na udaru kritika zbog problema sa proizvodnjom testova na korona-virus, zbog čega su SAD kasnile sa primenom masovnijeg testiranja potencijalnih nosilaca u ranim fazama epidemije. Naime, zbog greške u proizvodnom procesu, prve serije testova nisu davale precizne rezultate i time su izgubile svoju upotebnu vrednosti, pa je od 160,000 testova koji su distribuirani širom SAD do kraja prve sedmice februara, iskorišteno svega 200. Američka vlada će tek 29.02.2020. dozvoliti proizvodnju testova drugim privatnim i univerzitetskim laboratorijama pored CDC, što će doprineti povećanju broja testiranih građana^[4]. Osim toga, uputstva CDC su bila veoma restriktivna i nalagala su isključivo testiranje lica koja su doputovala u SAD iz Kine ili lica sa izraženim simptomima bolesti, a tek 07.03.2020. je dopušteno lekarima na terenu da diskreciono utvrde potrebu za testiranjem. Rezultat takvih mera i propusta CDC bilo je manje od 14,000 testiranih do 13.03.2020^[5]. Broj testiranih je počeo značajno da raste od polovine marta, da bi do jutarnjih sati 27.03.2020. prešao 540,000^[6] čime su SAD postale država sa najvećim brojem testiranih lica u apsolutnim kategorijama, ali relativno broju stanovnika još uvek značajno zaostaju za Južnom Korejom.

Prve restrikcije za ulazak u SAD zavedene su 31.01.2020. za putnike iz Kine, dan nakon što je Svetska zdravstvena organizacije (SZO) proglasila novi korona-virus globalnom zdravstvenom pretnjom. Te mere će u narednim sedmicama biti pooštravane, da bi 13.03.2020. bila uvedena zabrana ulaza u SAD svima koji dolaze iz država Šengenskog prostora, a svega dan kasnije ta mera je proširena i na Veliku Britaniju i Republiku Irsku. Građani SAD i lica sa stalnim boravištem mogu ući na teritoriju SAD preko jednog od 13 za to određenih aerodroma, ali su podložni obaveznom karantinu u trajanju do 14 dana.

Što se tiče restrikcija na unutrašnjem planu, mere se sprovode na nivou saveznih država i one variraju u intenzitetu, a svode se na ograničavanje kretanja i rada, uz brojne izuzetke koji se tiču distribucije lekova i osnovnih životnih namirnica, ali i proizvodnje u određenim sektorima. Na saveznim državama je i nadležnost za zatvaranja školskih ustanova i zabranu održavanja sportskih događaja. Savezna vlada je ponudila najpogođenijim državama pomoć u vidu raspoređivanja poljskih bolnica velikog kapaciteta, a za podizanje smeštajnih kapaciteta je zadužena agencija Ministarstva odbrane ze inžinjeriju (US Army Corps of Engineers). Savezna vlada je 17.03.2020. preporučila svim građanima da izbegavaju okupljanja u grupama većim od 10 ljudi i posete ugostiteljskim objektima.

Brojne zdravstvene ustanove širom SAD se suočavaju sa nedostatkom osnovne opreme poput maski, rukavica i reagenasa za tesitaranje na korona-virus, koji nastaje usled poremećaja u snabdevanju^[7]. Predsednik Tramp je umirio javnost saopštenjem da je savezna vlada sprovela nabavku 500 miliona zaštitnih maski tipa N-95, te da je izdao nalog proizvođačima automobila da se uključe u proizvodnju medicinskih respiratora, mada su ubrzo potom prijavljeni problemi u obezbeđivanju određenih delova za iste^[8]. Visoki zvaničnik u oblasti zdravstva Entoni Fauči saopštio je 15.03.2020. da zdravstvo u SAD raspolaže sa 12,700 respiratora, što bi se moglo pokazati nedovoljnim^[9], da bi četiri dana kasnije potpredsednik Pens izjavio da je savezna vlada „identifikovala bukvalno desetine hiljada respiratora“, ali nije pružio detaljnije informacije o tome^[10].

Predsednik Tramp je u više navrata menjao ton svojih obraćanja u vezi sa epidemijom korona-virusa. Može se reći da je sve do polovine marta umanjivao značaj epidemije i pretnju koju ona predstavlja, verovatno i u želji da spreči nemir na berzama i finansijskom tržištu. Američki predsednik je tek 16. marta saopštio da virus „nije pod kontrolom“ i da je situacija po tom pitanju loša, izloživši pritom plan nazvan „15 dana da usporimo širenje“, baziran na preporukama CDC koje predviđaju fizičko distanciranje i pojačanu brigu o higijeni^[11]. Međutim, svega nedelju dana kasnije, dolazi do zaokreta,u kojem će američki predsednik najaviti odstupanje od striktnih mera fizičkog distanciranja, kako se ne bi ugrozila ekonomija. „Moramo da vratimo našu zemlju poslu. Naša zemlja želi da se vrati poslu. Ovaj lek je gori od problema. Ponavljam, ljudi, mnogo ljudi, po mom mišljenju više ljudi će izgubiti život ako dozvolimo da se ovo nastavi“, izjavio je Tramp 24.03.2020. gostujući na Fox News kanalu^[12], i time izazvao lavinu kritika dela javnosti koja ga optužuje da interese privrede stavlja ispred života građana. Jedan od najvokalnijih kritičara Trampovog pristupa rešavanju aktuelne krize javnog zdravlja, bivši direktor Medicare-a u vreme Obamine administracije Endi Slavit, je još 13.03.2020. upozorio javnost da bi broj smrtnih slučajeva u SAD usled infekcije korona-virusom mogao premašiti milion^[13].

Ekonomske mere

Na dan 27.03.2020. čak 3.28 miliona američkih radnika se prijavilo kao novonezaposleno, po podacima državnih agencija. Strahovit skok u apsolutnim brojevima i procentima je bio očekivan, s obzirom na uvedeno vanredno stanje, ograničenje kretanja, ograničenja rada uslužnog sektora, zabranu putovanja iz Kine, UK i EU u SAD i iz SAD u ove države i entitete. Procene konačnog postotka broja nezaposlenih nakon okončanja uvedenih mera zbog borbe protiv koronavirusa su vrlo nezahvalne. Kreću se od 9.5% do čak 20% što je pesimistička procena člana Trampove administracije zaduženog za finansije Stiva Mnučina. Korona-virus je pogodio SAD u momentu kada je nezaposlenost pala na najniži nivo u poslednjih 60 godina i kada je u kontinuitetu duže od dve godine bila ispod 4%, što je po procenama američkih stručnjaka ravno privrednom čudu, budući da se postotak od 4% u visokoliberalnoj ekonomiji kakva je američka smatra više nego prihvatljivim.

Poređenja radi, negativni rekord u ovom pogledu zabeležen je oktobra 1982. godine, kada se gotovo 700,000 građana prijavilo na listu za nezaposlene u SAD i gotovo je 5 puta više nego na vrhuncu svetske ekonomske krize 2009. godine.^[14]

Procene vodećih banaka i finansijskih analitičara u SAD su da je recesija u ovoj godini neizbežna^[15] i to baš u vreme kada je snažan ekonomski rast u SAD dosezao svoj vrhunac i približavao se stopi od 5% na godišnjem nivou, što je za najveću ekonomiju sveta rezultat iznad gornjih granica očekivanja. Procene su različite i kada je reč o drugom kvartalu i kreću se od konzervativnih 5% do JPMorgan-ovih 24%. Predviđa se i ozbiljan rast u završnom kvartalu ove godine, nakon što budu ukinute mere ograničenja, ali sa umanjenom osnovicom.

Svakako, prvi i najveći udar pretrpeli su uslužni sektor i u okviru njega poslovi transporta, ne samo zbog ograničenja kada je reč o putovanjima u inostranstvo, već i zbog putovanja unutar samih SAD, koje je višestruko umanjeno poslednjih nedelja. Čitave linije su suspendovane, a zaposleni u aviokompanijama odlaze na prinudne odmore ili gube posao. Lobi grupa koja se bori za prava aviokompanija A4A, pozvala je državne organe 16. marta 2020. da pomognu ovom sektoru sa 50 milijardi dolara subsidija, uključujući i kargo usluge. Sa druge strane, udruženje preko 1,500 kompanija koje se bave javnim prevozom APTA, podnelo je zahtev federalnim vlastima za uplatu 13 milijardi dolara, kako bi se ublažile posledice zbog suspenzije putovanja i ograničenja kretanja u SAD.

Posledice u finansijskom sektoru su očigledne i devastirajuće. Dana 27. februara 2020. berzanski industrijski DOW prosek je doživeo najveći pad u istoriji u jednom danu. Do 18. marta DOW je pao na niži nivo od onog na kom je bio 20. januara 2017. godine, kada je Donald Tramp preuzeo dužnost predsednika. Sa padom se nastavilo uprkos odluci federalnih vlasti da ubrizga 1,500 milijardi dolara iz federalnih rezervi radi stabilizacije finansijskih tržišta. Dana 13. marta proglašeno je vanredno stanje na federalnom nivou u SAD.

Države koje su uvele potpunu ili delimičnu zabranu kretanja

Predsednik Tramp je mišljenja kako ekonomija suviše trpi i da se Amerikanci što pre moraju vratiti na posao, kao i da je država opstajala i u mnogo težim okolnostima, te da se svet suočavao i sa većim pošastima poput španske groznice pre jednog veka. Zato je u ekskluzivnom intervjuu Šonu Henitiju na Foksu 26. marta istakao kako će predložiti da se u narednih nekoliko nedelja načini asimetričan pristup borbi protiv korona-virusa, koji će federalne vlasti predložiti a lokalne primenjivati u skladu sa svojom procenom i nadležnostima. Tako, bile bi uvedene tri kategorije: ekstremni uslovi, restriktivni uslovi i blagi uslovi. U blagim uslovima bi važile preporuke o pojačanim higijenskim merama i o što manje kontakta među građanima ali bez restrikcija u smislu javnih okupljanja, transporta ili rada različitih privrednih subjekata, dok bi u prve dve kategorije važile restrikcije kretanja, sa različitim stepenima ograničenja.

I dok se ovaj predlog različito kritikuje širom SAD, od pozitivnih do negativnih opaski, predsednik Tramp je dobio malo očekivanu, doduše ograničenu podršku za svoj predlog od strane demokratskog guvernera države Njujork Endrju Kuoma, koji je mišljenja da mere karantina zapravo ne daju rezultate jer osuđuju mlađe i starije na više zajedničkog vremena u zatvorenim prostorijama, što naročito može ugroziti ranjivu kategoriju od 65+. U pomenutom intervjuu Šonu Henitiju, predsednik Tramp je napomenuo da bi prve države koje bi mogle biti povlašćene najblažim režimom Teksas, Nebraska, Ajova i Ajdaho, čija rukovodstva je pohvalio zbog pravovremene reakcije, za razliku od Mičigena, čija je guvernerka Grečen Vitmer konstantna meta Trampovih napada.

Nakon višednevnih napornih i varničnih pregovora postignut je sporazum na nivou oba doma Kongresa između demokrata i republikanaca, koji treba da stupi na snagu poslednjeg dana marta, a koji podrazumeva odobrenje izvšrnoj vlasti da uloži u američku privredu paket pomoći vredan preko 2,000 milijardi dolara.

Zbog neizdrživih troškova sa kojima se suočava kompletan sektor usluga i velikog pada vrednosti u okviru finansijskog sektora, Vašington je posegnuo za merama koje se mogu oceniti kao klasičan državni intervencionizam sa primesama kontrolisanja privrednih tokova od strane države, što je potpuno nesvojstveno u redovnim okolnostima američkom društvu, a naročito republikanskoj administraciji.

Političke implikacije

Epidemija korona-virusa i njene ekonomske posledice će svakako imati i svoje političke implikacije. Kako je 2020. izborna godina u SAD, korona-virus je postao jedna od vodećih tema kako na unutarpartijskim izborima u Demokratskoj partiji, tako i u izbornoj borbi između predsednika Trampa i bivšeg vicepredsednika Bajdena koji je izvesni kandidat „plavih“ na novembarskim izborima.

Upravo je održavanje izbora jedna od tema koje se same nameću, jer bi u slučaju produžetka ovakvog stanja bilo teško okončati proces unutarpartijskih izbora u obe partije (iako se oni kod republikanaca održavaju više forme radi), a potom bi i same izborne radnje pred novembarske izbore bile otežane, a neke i onemogućene. Ustav pak ne poznaje mogućnost odlaganja ili otkazivanja izbora.

Naprotiv, on je vrlo rezolutan. Izbori za predsednika SAD se održavaju svake prestupne godine, prvog utorka, nakon prvog ponedeljka u novembru. I izbori su se održavali i u vreme drugih epidemija, u vreme oba svetska rata, u vreme Američkog građanskog rata. Nikada do sada nisu bili pomereni, niti otkazani, tako da su male šanse da će se nešto slično desiti i sada, pogotovo što za takav potez ne postoji raspoloženje ni kod demokrata, ni kod republikanaca.

Ipak, političke posledice se već osete. Pred poslednje izbore održane unutar Demokratske partije u Arizoni, Floridi i Ilinojisu, na kojima je Bajden odneo ubedljive pobede nad svojim ključnim i nakon tih izbora jedinim preostalim protivkandidatom Bernijem Sendersom, održana je debata dva kandidata.

Umesto u Finiksu u Arizoni, debata koju je organizovao CNN je održana u Vašingtonu D.K. Umesto tradicionalnog rukovanja, došlo je do „laktovanja“ dva kandidata, debata je započeta i okončana porukama koje se tiču borbe protiv korona-virusa. Senders je pokušao da poentira ističući ponovo svoj plan o zdravstvenom osiguranju za sve regulisanom od strane države, naglašavajući kako u ovakvim uslovima milioni Amerikanaca ne mogu da se leče.

Bajden je istakao kako većina država u EU ima upravo takav sistem, koji je gotovo kolabirao tokom pandemije i umesto toga ponudio unapređenje sistema Obamakera, koji će biti potpomognut od strane federalnih vlasti tako što bi testovi, bolnički smeštaj, lekovi i vakcina za korona-virus, kada se pronađe, bili besplatni i dostupni svima. Zbog pandemije su već odloženi izbori u Luizijani, Portoriku, Džordžiji, Merilendu, Ohaju.

Zanimljivo, za razliku od Ilinojisa gde je izlaznost bila manja, na već tokom trajanja pandemije održanim unutar-partijskim izborima u Arizoni i na Floridi je zabeležena veća izlaznost kod demokrata nego 2016. godine.

Bajden je odlučio da svoju kampanju u potpunosti preusmeri na Trampa i pokuša da se ponaša kao „predsednik iz senke“, budući da je jedino pitanje koje mu mediji poslednjih dana postavljaju – „šta biste vi radili da ste predsednik danas“? U posebnom odeljku na svom sajtu Bajden sumira sve svoje izjave tokom pandemije i iznosi sopstvene predloge, ali i kritike na račun rada predsednika Trampa.

Upravo tokom pandemije najviše dolazi do izražaja strateški sukob demokrata i republikanaca. Dok demokrate kontinuirano zagovaraju kolektivistički pristup zdravstvenoj zaštiti, republikanci ističu kako je pravo svakog pojedinca da sam vodi računa o sopstvenom zdravlju, te da to nije obaveza društva.

Bajden smatra da je Tramp neozbiljno shvatio opasnost od pandemije, budući da ju je u januaru 2020. poredio sa običnim gripom i isticao kako je u SAD sve pod kontrolom, te da Amerikancima ne preti nikakva opasnost. Bajden takođe kritikuje Trampa jer virus naziva kineskim i azijskim, ističući kako to ne samo da pojačava ksenofobiju kod Amerikanaca, već pospešuje i negativna osećanja među samim Amerikancima prema svojim sugrađanima kineskog ili azijskog porekla.

Tramp sa druge strane ističe kako je Americi u ovom momentu potrebno snažno liderstvo, da su demokrate danima svojim protivljenjem merama njegove administracije odlagale upumpavanje preko 2,000 milijardi dolara stimulansa u američku ekonomiju, kako je Obama-Bajden administracija presporo reagovala tokom pandemije ebole pre šest godina, ali i da je sam Bajden kritikovao rane Trampove mere o zabrani ulaska kineskih građana u SAD kao ksenofobične.

Bajden od prvog dana gaji uzdržan stav kada je reč o kritici Kine zbog izbijanja pandemije. On zamera Pekingu na predugom skrivanju važnih informacija o širenju virusa, ali takođe ne želi da učestvuje u direktnom ili indirektnom optuživanju Pekinga za kreiranje ovog virusa, sve vreme ga nazivajući isključivo COVID-19 ili korona-virus.

Bajden takođe zahteva od predsednika Trampa da se više konsultuje sa strukom i kada je reč o zdravstvenoj zaštiti i kada je reč o ekonomiji, a da manje koristi ovu situaciju za obračun sa političkim protivnicima. Tramp naglašava kako je formirao odličan tim od 21 eksperta, među kojima su i lekari koji su radili i u Obama-Bajden administraciji, te da čvrsto veruje kako će SAD zahvaljujući svojoj otpornosti, ali i merama koje je njegova administracija uvela, nadvladati ovaj virus i naposletku pobediti.

Trampova popularnost je u blagom porastu poslednjih nedelja, kao i gotovo svih svetskih lidera koji se bore protiv ove pošasti. Sindrom „okupljanja oko zastave“ tako nije zaobišao ni SAD. Ipak, dok u proseku 60% građana smatra da se Tramp dobro nosi sa ovom krizom i u proseku svih istraživanja koja objedinjuje portal RCP-a preko 64% Amerikanaca ne oseća zabrinutost zbog pandemije, Trampova politička podrška nije drastično skočila što može da ga zabrine pogotovo kada budu počele da se drastičnije detektuju posledice ekonomske krize koja će tek uslediti i to baš pred same novembarske izbore. U proseku, Trampov rad pozitivno prema proseku sa navedenog portala, ocenjuje 46% građana što jeste porast u odnosu na prethodnih 43%, ali će pravi izazovi za 45. POTUS-a tek uslediti.

Epidemija korona-virusa je donela posebnu dinamiku u odnosima Vašingtona i Pekinga, koja će tek biti razmatrana u mesecima koji dolaze. Evidentno je to da je američki predsednik Tramp isprva u svojim obraćanjima uporno korona-virus nazivao „kineskim virusom“, prebacujući time implicitno odgovornost za sve postojeće i potencijalne nedaće u očima domaće javnosti na rivala sa druge strane Pacifika. U istom ključu valja tumačiti i insistiranje američkog državnog sekretara Majka Pompea tokom video-konferencije ministara spoljnih poslova G-7 25.03.2020. da se korona-virus nazove „Vuhan virusom“, zbog čega je i izostalo zajedničko saopštenje za javnost^[16]. Međutim, već dobro poznati modus operandi aktuelnog američkog predsednika je došao do izražaja u vidu obrta koji je usledio svega dva dana kasnije, nakon telefonskog razgovora sa predsednikom NR Kine Si Đinpingom i Trampove objave u kojoj iskazuje poštovanje prema velikom geoekonomskom rivalu i najavljuje zajednički rad na suzbijanju pandemije^[17].

Predrag Rajić i Nemanja Starović

1. Obrađeni su podaci priustigli do 16:00 (EST) 25.03.2020. ↑
2. https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/cases-updates/cases-in-us.html ↑
3. https://www.arcgis.com/apps/opsdashboard/index.html#/bda7594740fd40299423467b48e9ecf6 ↑
4. https://www.washingtonpost.com/business/2020/03/16/cdc-who-coronavirus-tests/ ↑
5. https://www.theatlantic.com/health/archive/2020/03/why-coronavirus-testing-us-so-delayed/607954/ ↑
6. https://covidtracking.com/data/ ↑
7. https://www.politico.com/news/2020/03/21/short-term-thinking-trump-coronavirus-response-140883 ↑
8. https://www.bloomberg.com/news/articles/2020-03-24/ventilator-makers-can-speed-up-but-they-face-shortages-of-parts ↑
9. https://www.axios.com/fauci-coronavirus-overreaction-decc88f5-ab25-4c27-86d2-aff3acea583c.html ↑
10. https://nymag.com/intelligencer/2020/03/car-manufacturers-alone-cant-solve-the-ventilator-crisis.html ↑
11. https://www.whitehouse.gov/articles/15-days-slow-spread/ ↑
12. https://www.reuters.com/article/us-health-coronavirus-trump-restrictions/trump-says-restrictions-will-lead-to-thousands-of-deaths-cites-no-evidence-idUSKBN21B34A ↑
13. https://twitter.com/ASlavitt/status/1238303395448008704 ↑
14. https://www.cnbc.com/2020/03/26/weekly-jobless-claims.html ↑
15. https://www.reuters.com/article/us-health-coronavirus-jpmorgan-usa/jp-morgan-slashes-forecast-for-u-s-gdp-sees-14-second-quarter-drop-idUSKBN2153HU?il=0 ↑
16. https://www.politico.com/news/2020/03/25/mike-pompeo-g7-coronavirus-149425 ↑
17. https://twitter.com/realDonaldTrump/status/1243407157321560071 ↑