fbpx

ЕПИДЕМИЈА КОРОНА-ВИРУСА У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА

29/03/2020
Аутор :
Анализе/Геополитика

Епидемија корона-вируса у Сједињеним Америчким Државама

По званичним статистичким подацима, обрађеним закључно са четвртком, 26.03.2020[1]. САД представљају државу са највећим бројем случајева заразе вирусом који изазива болест COVID-19. На подручју САД регистровано је 68,440 случајева, од чега је преминулих 994[2]. Од укупног броја потврђених случајева, за 636 се наводи да су увезени из иностранства, док је 1,074 случаја заразе последица блиског контакта, а 66,730 се још увек истражује.

Званична статистика наводи и процену датума заразе вирусом за потврђене случајеве, уз напомену да случајеви заразе након 16.03.2020. још увек нису регистровани у пуном обиму:

Специјалиовани центар при Johns Hopkins University даје, међутим, нешто другачије податке, наводећи 85,991 случај у САД, међу којима 1,296 преминулих, док су 753 особе излечене[3], а последњи уноси у базу података су учињени у преподневним сатима 27.02.2020. Имајући у виду кредибилности и ажурност, све даљи деривирани подаци које будемо наводили, односиће се на презентацију наведеног универзитета.

Највеће жариште новог корона-вируса у САД свакако представља Држава Њујорк, односно град Њујорк унутар ње. У Држави Њујорк регистровано је 39,140 случајева заразе и 457 мртвих, од чега у самом граду Њујорку 23,112 случајева и 365 преминулих. До сад су случајеви заразе регистровани у свим америчким савезним државама. Након Њујорка, градови са највише (преко хиљаду) потврђених случајева у САД су Чикаго, Сијетл, Њу Џерси, Дитроит и Лос Анђелес. Стопа смртности, имајући у виду оба предочена сета података, у САД износи око 1.5%.

Здравствене мере

Први случај заразе новим корона-вирусом забележен је 20.01.2020. и радило се о мушкарцу старом 35 година, који се пет дана раније вратио у САД из кинеског Вухана. Бела кућа је 29.01.2020. формирала посебну Радну групу за борну против корона-вируса, на челу са секретаром (министром) за здравство Алексом Азаром, да би на чело тог тела 26.02.2020. дошао вицепредседник Мајк Пенс. Истог дана је, наиме, потврђен први случај особе заражене у САД за који није било могуће утврдити извор заразе.

За координацију стручних послова из области епидемиологије у САД је задужен Центар за контролу и превенцију болести из Атланте (Centers for Disease Control and Prevention, CDC), институција у рангу федералне агенције, која и објављује званичне статистичке податке о току епидемије.

Управо се CDC нашао на удару критика због проблема са производњом тестова на корона-вирус, због чега су САД касниле са применом масовнијег тестирања потенцијалних носилаца у раним фазама епидемије. Наиме, због грешке у производном процесу, прве серије тестова нису давале прецизне резултате и тиме су изгубиле своју употебну вредности, па је од 160,000 тестова који су дистрибуирани широм САД до краја прве седмице фебруара, искориштено свега 200. Америчка влада ће тек 29.02.2020. дозволити производњу тестова другим приватним и универзитетским лабораторијама поред CDC, што ће допринети повећању броја тестираних грађана[4]. Осим тога, упутства CDC су била веома рестриктивна и налагала су искључиво тестирање лица која су допутовала у САД из Кине или лица са израженим симптомима болести, а тек 07.03.2020. је допуштено лекарима на терену да дискреционо утврде потребу за тестирањем. Резултат таквих мера и пропуста CDC било је мање од 14,000 тестираних до 13.03.2020[5]. Број тестираних је почео значајно да расте од половине марта, да би до јутарњих сати 27.03.2020. прешао 540,000[6] чиме су САД постале држава са највећим бројем тестираних лица у апсолутним категоријама, али релативно броју становника још увек значајно заостају за Јужном Корејом.

Прве рестрикције за улазак у САД заведене су 31.01.2020. за путнике из Кине, дан након што је Светска здравствена организације (СЗО) прогласила нови корона-вирус глобалном здравственом претњом. Те мере ће у наредним седмицама бити пооштраване, да би 13.03.2020. била уведена забрана улаза у САД свима који долазе из држава Шенгенског простора, а свега дан касније та мера је проширена и на Велику Британију и Републику Ирску. Грађани САД и лица са сталним боравиштем могу ући на територију САД преко једног од 13 за то одређених аеродрома, али су подложни обавезном карантину у трајању до 14 дана.

Што се тиче рестрикција на унутрашњем плану, мере се спроводе на нивоу савезних држава и оне варирају у интензитету, а своде се на ограничавање кретања и рада, уз бројне изузетке који се тичу дистрибуције лекова и основних животних намирница, али и производње у одређеним секторима. На савезним државама је и надлежност за затварања школских установа и забрану одржавања спортских догађаја. Савезна влада је понудила најпогођенијим државама помоћ у виду распоређивања пољских болница великог капацитета, а за подизање смештајних капацитета је задужена агенција Министарства одбране зе инжињерију (US Army Corps of Engineers). Савезна влада је 17.03.2020. препоручила свим грађанима да избегавају окупљања у групама већим од 10 људи и посете угоститељским објектима.

Бројне здравствене установе широм САД се суочавају са недостатком основне опреме попут маски, рукавица и реагенаса за теситарање на корона-вирус, који настаје услед поремећаја у снабдевању[7]. Председник Трамп је умирио јавност саопштењем да је савезна влада спровела набавку 500 милиона заштитних маски типа N-95, те да је издао налог произвођачима аутомобила да се укључе у производњу медицинских респиратора, мада су убрзо потом пријављени проблеми у обезбеђивању одређених делова за исте[8]. Високи званичник у области здравства Ентони Фаучи саопштио је 15.03.2020. да здравство у САД располаже са 12,700 респиратора, што би се могло показати недовољним[9], да би четири дана касније потпредседник Пенс изјавио да је савезна влада „идентификовала буквално десетине хиљада респиратора“, али није пружио детаљније информације о томе[10].

Председник Трамп је у више наврата мењао тон својих обраћања у вези са епидемијом корона-вируса. Може се рећи да је све до половине марта умањивао значај епидемије и претњу коју она представља, вероватно и у жељи да спречи немир на берзама и финансијском тржишту. Амерички председник је тек 16. марта саопштио да вирус „није под контролом“ и да је ситуација по том питању лоша, изложивши притом план назван „15 дана да успоримо ширење“, базиран на препорукама CDC које предвиђају физичко дистанцирање и појачану бригу о хигијени[11]. Међутим, свега недељу дана касније, долази до заокрета,у којем ће амерички председник најавити одступање од стриктних мера физичког дистанцирања, како се не би угрозила економија. „Морамо да вратимо нашу земљу послу. Наша земља жели да се врати послу. Овај лек је гори од проблема. Понављам, људи, много људи, по мом мишљењу више људи ће изгубити живот ако дозволимо да се ово настави“, изјавио је Трамп 24.03.2020. гостујући на Fox News каналу[12], и тиме изазвао лавину критика дела јавности која га оптужује да интересе привреде ставља испред живота грађана. Један од највокалнијих критичара Трамповог приступа решавању актуелне кризе јавног здравља, бивши директор Medicare-а у време Обамине администрације Енди Славит, је још 13.03.2020. упозорио јавност да би број смртних случајева у САД услед инфекције корона-вирусом могао премашити милион[13].

Економске мере

На дан 27.03.2020. чак 3.28 милиона америчких радника се пријавило као новонезапослено, по подацима државних агенција. Страховит скок у апсолутним бројевима и процентима је био очекиван, с обзиром на уведено ванредно стање, ограничење кретања, ограничења рада услужног сектора, забрану путовања из Кине, УК и ЕУ у САД и из САД у ове државе и ентитете. Процене коначног постотка броја незапослених након окончања уведених мера због борбе против коронавируса су врло незахвалне. Крећу се од 9.5% до чак 20% што је песимистичка процена члана Трампове администрације задуженог за финансије Стива Мнучина. Корона-вирус је погодио САД у моменту када је незапосленост пала на најнижи ниво у последњих 60 година и када је у континуитету дуже од две године била испод 4%, што је по проценама америчких стручњака равно привредном чуду, будући да се постотак од 4% у високолибералној економији каква је америчка сматра више него прихватљивим.

Поређења ради, негативни рекорд у овом погледу забележен је октобра 1982. године, када се готово 700,000 грађана пријавило на листу за незапослене у САД и готово је 5 пута више него на врхунцу светске економске кризе 2009. године.[14]

Процене водећих банака и финансијских аналитичара у САД су да је рецесија у овој години неизбежна[15] и то баш у време када је снажан економски раст у САД досезао свој врхунац и приближавао се стопи од 5% на годишњем нивоу, што је за највећу економију света резултат изнад горњих граница очекивања. Процене су различите и када је реч о другом кварталу и крећу се од конзервативних 5% до JPMorgan-ових 24%. Предвиђа се и озбиљан раст у завршном кварталу ове године, након што буду укинуте мере ограничења, али са умањеном основицом.

Свакако, први и највећи удар претрпели су услужни сектор и у оквиру њега послови транспорта, не само због ограничења када је реч о путовањима у иностранство, већ и због путовања унутар самих САД, које је вишеструко умањено последњих недеља. Читаве линије су суспендоване, а запослени у авиокомпанијама одлазе на принудне одморе или губе посао. Лоби група која се бори за права авиокомпанија А4А, позвала је државне органе 16. марта 2020. да помогну овом сектору са 50 милијарди долара субсидија, укључујући и карго услуге. Са друге стране, удружење преко 1,500 компанија које се баве јавним превозом APTA, поднело је захтев федералним властима за уплату 13 милијарди долара, како би се ублажиле последице због суспензије путовања и ограничења кретања у САД.

Последице у финансијском сектору су очигледне и девастирајуће. Дана 27. фебруара 2020. берзански индустријски DOW просек је доживео највећи пад у историји у једном дану. До 18. марта DOW је пао на нижи ниво од оног на ком је био 20. јануара 2017. године, када је Доналд Трамп преузео дужност председника. Са падом се наставило упркос одлуци федералних власти да убризга 1,500 милијарди долара из федералних резерви ради стабилизације финансијских тржишта. Дана 13. марта проглашено је ванредно стање на федералном нивоу у САД.

1024px-COVID-19_outbreak_USA_stay-at-home_order_county_map.svg.png

Државе које су увеле потпуну или делимичну забрану кретања

Председник Трамп је мишљења како економија сувише трпи и да се Американци што пре морају вратити на посао, као и да је држава опстајала и у много тежим околностима, те да се свет суочавао и са већим пошастима попут шпанске грознице пре једног века. Зато је у ексклузивном интервјуу Шону Хенитију на Фоксу 26. марта истакао како ће предложити да се у наредних неколико недеља начини асиметричан приступ борби против корона-вируса, који ће федералне власти предложити а локалне примењивати у складу са својом проценом и надлежностима. Тако, биле би уведене три категорије: екстремни услови, рестриктивни услови и благи услови. У благим условима би важиле препоруке о појачаним хигијенским мерама и о што мање контакта међу грађанима али без рестрикција у смислу јавних окупљања, транспорта или рада различитих привредних субјеката, док би у прве две категорије важиле рестрикције кретања, са различитим степенима ограничења.

И док се овај предлог различито критикује широм САД, од позитивних до негативних опаски, председник Трамп је добио мало очекивану, додуше ограничену подршку за свој предлог од стране демократског гувернера државе Њујорк Ендрју Куома, који је мишљења да мере карантина заправо не дају резултате јер осуђују млађе и старије на више заједничког времена у затвореним просторијама, што нарочито може угрозити рањиву категорију од 65+. У поменутом интервјуу Шону Хенитију, председник Трамп је напоменуо да би прве државе које би могле бити повлашћене најблажим режимом Тексас, Небраска, Ајова и Ајдахо, чија руководства је похвалио због правовремене реакције, за разлику од Мичигена, чија је гувернерка Гречен Витмер константна мета Трампових напада.

Након вишедневних напорних и варничних преговора постигнут је споразум на нивоу оба дома Конгреса између демократа и републиканаца, који треба да ступи на снагу последњег дана марта, а који подразумева одобрење извшрној власти да уложи у америчку привреду пакет помоћи вредан преко 2,000 милијарди долара.

Због неиздрживих трошкова са којима се суочава комплетан сектор услуга и великог пада вредности у оквиру финансијског сектора, Вашингтон је посегнуо за мерама које се могу оценити као класичан државни интервенционизам са примесама контролисања привредних токова од стране државе, што је потпуно несвојствено у редовним околностима америчком друштву, а нарочито републиканској администрацији.

Политичке импликације

Епидемија корона-вируса и њене економске последице ће свакако имати и своје политичке импликације. Како је 2020. изборна година у САД, корона-вирус је постао једна од водећих тема како на унутарпартијским изборима у Демократској партији, тако и у изборној борби између председника Трампа и бившег вицепредседника Бајдена који је извесни кандидат „плавих“ на новембарским изборима.

Управо је одржавање избора једна од тема које се саме намећу, јер би у случају продужетка оваквог стања било тешко окончати процес унутарпартијских избора у обе партије (иако се они код републиканаца одржавају више форме ради), а потом би и саме изборне радње пред новембарске изборе биле отежане, а неке и онемогућене. Устав пак не познаје могућност одлагања или отказивања избора.

Напротив, он је врло резолутан. Избори за председника САД се одржавају сваке преступне године, првог уторка, након првог понедељка у новембру. И избори су се одржавали и у време других епидемија, у време оба светска рата, у време Америчког грађанског рата. Никада до сада нису били померени, нити отказани, тако да су мале шансе да ће се нешто слично десити и сада, поготово што за такав потез не постоји расположење ни код демократа, ни код републиканаца.

Ипак, политичке последице се већ осете. Пред последње изборе одржане унутар Демократске партије у Аризони, Флориди и Илинојису, на којима је Бајден однео убедљиве победе над својим кључним и након тих избора јединим преосталим противкандидатом Бернијем Сендерсом, одржана је дебата два кандидата.

Уместо у Финиксу у Аризони, дебата коју је организовао CNN је одржана у Вашингтону Д.К. Уместо традиционалног руковања, дошло је до „лактовања“ два кандидата, дебата је започета и окончана порукама које се тичу борбе против корона-вируса. Сендерс је покушао да поентира истичући поново свој план о здравственом осигурању за све регулисаном од стране државе, наглашавајући како у оваквим условима милиони Американаца не могу да се лече.

Бајден је истакао како већина држава у ЕУ има управо такав систем, који је готово колабирао током пандемије и уместо тога понудио унапређење система Обамакера, који ће бити потпомогнут од стране федералних власти тако што би тестови, болнички смештај, лекови и вакцина за корона-вирус, када се пронађе, били бесплатни и доступни свима. Због пандемије су већ одложени избори у Луизијани, Порторику, Џорџији, Мериленду, Охају.

Занимљиво, за разлику од Илинојиса где је излазност била мања, на већ током трајања пандемије одржаним унутар-партијским изборима у Аризони и на Флориди је забележена већа излазност код демократа него 2016. године.

Бајден је одлучио да своју кампању у потпуности преусмери на Трампа и покуша да се понаша као „председник из сенке“, будући да је једино питање које му медији последњих дана постављају – „шта бисте ви радили да сте председник данас“? У посебном одељку на свом сајту Бајден сумира све своје изјаве током пандемије и износи сопствене предлоге, али и критике на рачун рада председника Трампа.

Управо током пандемије највише долази до изражаја стратешки сукоб демократа и републиканаца. Док демократе континуирано заговарају колективистички приступ здравственој заштити, републиканци истичу како је право сваког појединца да сам води рачуна о сопственом здрављу, те да то није обавеза друштва.

Бајден сматра да је Трамп неозбиљно схватио опасност од пандемије, будући да ју је у јануару 2020. поредио са обичним грипом и истицао како је у САД све под контролом, те да Американцима не прети никаква опасност. Бајден такође критикује Трампа јер вирус назива кинеским и азијским, истичући како то не само да појачава ксенофобију код Американаца, већ поспешује и негативна осећања међу самим Американцима према својим суграђанима кинеског или азијског порекла.

Трамп са друге стране истиче како је Америци у овом моменту потребно снажно лидерство, да су демократе данима својим противљењем мерама његове администрације одлагале упумпавање преко 2,000 милијарди долара стимуланса у америчку економију, како је Обама-Бајден администрација преспоро реаговала током пандемије еболе пре шест година, али и да је сам Бајден критиковао ране Трампове мере о забрани уласка кинеских грађана у САД као ксенофобичне.

Бајден од првог дана гаји уздржан став када је реч о критици Кине због избијања пандемије. Он замера Пекингу на предугом скривању важних информација о ширењу вируса, али такође не жели да учествује у директном или индиректном оптуживању Пекинга за креирање овог вируса, све време га називајући искључиво COVID-19 или корона-вирус.

Бајден такође захтева од председника Трампа да се више консултује са струком и када је реч о здравственој заштити и када је реч о економији, а да мање користи ову ситуацију за обрачун са политичким противницима. Трамп наглашава како је формирао одличан тим од 21 експерта, међу којима су и лекари који су радили и у Обама-Бајден администрацији, те да чврсто верује како ће САД захваљујући својој отпорности, али и мерама које је његова администрација увела, надвладати овај вирус и напослетку победити.

Трампова популарност је у благом порасту последњих недеља, као и готово свих светских лидера који се боре против ове пошасти. Синдром „окупљања око заставе“ тако није заобишао ни САД. Ипак, док у просеку 60% грађана сматра да се Трамп добро носи са овом кризом и у просеку свих истраживања која обједињује портал RCP-а преко 64% Американаца не осећа забринутост због пандемије, Трампова политичка подршка није драстично скочила што може да га забрине поготово када буду почеле да се драстичније детектују последице економске кризе која ће тек уследити и то баш пред саме новембарске изборе. У просеку, Трампов рад позитивно према просеку са наведеног портала, оцењује 46% грађана што јесте пораст у односу на претходних 43%, али ће прави изазови за 45. POTUS-а тек уследити.

Епидемија корона-вируса је донела посебну динамику у односима Вашингтона и Пекинга, која ће тек бити разматрана у месецима који долазе. Евидентно је то да је амерички председник Трамп испрва у својим обраћањима упорно корона-вирус називао „кинеским вирусом“, пребацујући тиме имплицитно одговорност за све постојеће и потенцијалне недаће у очима домаће јавности на ривала са друге стране Пацифика. У истом кључу ваља тумачити и инсистирање америчког државног секретара Мајка Помпеа током видео-конференције министара спољних послова Г-7 25.03.2020. да се корона-вирус назове „Вухан вирусом“, због чега је и изостало заједничко саопштење за јавност[16]. Међутим, већ добро познати modus operandi актуелног америчког председника је дошао до изражаја у виду обрта који је уследио свега два дана касније, након телефонског разговора са председником НР Кине Си Ђинпингом и Трампове објаве у којој исказује поштовање према великом геоекономском ривалу и најављује заједнички рад на сузбијању пандемије[17].

Предраг Рајић и Немања Старовић

  1. Обрађени су подаци приустигли до 16:00 (EST) 25.03.2020.
  2. https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/cases-updates/cases-in-us.html
  3. https://www.arcgis.com/apps/opsdashboard/index.html#/bda7594740fd40299423467b48e9ecf6
  4. https://www.washingtonpost.com/business/2020/03/16/cdc-who-coronavirus-tests/
  5. https://www.theatlantic.com/health/archive/2020/03/why-coronavirus-testing-us-so-delayed/607954/
  6. https://covidtracking.com/data/
  7. https://www.politico.com/news/2020/03/21/short-term-thinking-trump-coronavirus-response-140883
  8. https://www.bloomberg.com/news/articles/2020-03-24/ventilator-makers-can-speed-up-but-they-face-shortages-of-parts
  9. https://www.axios.com/fauci-coronavirus-overreaction-decc88f5-ab25-4c27-86d2-aff3acea583c.html
  10. https://nymag.com/intelligencer/2020/03/car-manufacturers-alone-cant-solve-the-ventilator-crisis.html
  11. https://www.whitehouse.gov/articles/15-days-slow-spread/
  12. https://www.reuters.com/article/us-health-coronavirus-trump-restrictions/trump-says-restrictions-will-lead-to-thousands-of-deaths-cites-no-evidence-idUSKBN21B34A
  13. https://twitter.com/ASlavitt/status/1238303395448008704
  14. https://www.cnbc.com/2020/03/26/weekly-jobless-claims.html
  15. https://www.reuters.com/article/us-health-coronavirus-jpmorgan-usa/jp-morgan-slashes-forecast-for-u-s-gdp-sees-14-second-quarter-drop-idUSKBN2153HU?il=0
  16. https://www.politico.com/news/2020/03/25/mike-pompeo-g7-coronavirus-149425
  17. https://twitter.com/realDonaldTrump/status/1243407157321560071