Emisije

Čuveni filozof Fridrih Niče govorio je o tome da istoriju stvaraju velike i kreativne ličnosti koje imaju tu snagu da usmeravaju mase, kanališu njihovu energiju i na taj način oformljuju nove istorijske okolnosti. Ukoliko se saglasimo sa ovom tezom onda moramo prihvatiti kao činjenicu i to da kroz biografije značajnih istorijskih ličnost poput velikih monarha, vojskovođa ili političara možemo i pratiti tokove, stanja i procese u istoriji civilizacija. Međutim, ne smemo zanemariti ni činjenicu da su tvorci istorije ponekad bili i ljudi koji po svojoj ulozi u društvu nisu zauzimali najviše pozicije u hijerarhijski utemeljenoj strukturi socijalnih zajednica i država koje su na njima počivale, ali su svojim delima nesporno uticali na sudbine brojnih nacija i njihovih državno-pravnih i teritorijalnih organizacija. Jedna od takvih ličnosti je i pukovnik Apis koji će zasigurno odigrati značajnu ulogu u izrazito turbulentnom periodu na početku XX veka u Kraljevini Srbiji. Dragutinov nadimak Apis, preuzet iz grčko-egipatskih mitoloških predanja, kao da ga je predodredio za jednu čudnovatu životnu sudbinu ispunjenu brojnim mistifikovanim pričama i do dana današnjeg neotkrivenim tajnama. U predstojećoj emisiji pokušaćemo napokon nepobitno da vrednujemo verodostojne povesne činjenice o životu i delatnosti Apisa i da ih odvojimo od „mitskih predanja“ i „legendarnih epova“ koji su pratili ime Dragutina Dimitrijevića, kraljeubice, atentatora, zaverenika, špijuna ili iskrenog patriote i junaka, to nikada do sada nismo pouzdano utvrdili.     

Ko su Finci? U kakvom su odnosu sa susedima? Šta podrazumeva termin „finlandizacija“ u geopolitici? Kojim pravcem će Helsinki? Na ova i druga pitanja odgovaraju Nemanja Starović i Predrag Rajić.

Svima su dobro poznate činjenice da je Aleksandar I Karađorđević (Cetinje, 4/16. decembar 1888 — Marselj, 9. oktobar 1934)  bio regent prestolonaslednik Kraljevine Srbije (1914—1918), regent prestolonaslednik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918—1921), kralj Srba, Hrvata i Slovenaca (1921—1929), kralj Jugoslavije (1929—1934) i da je ubijen je 9. oktobra 1934. u Marseljskom atentatu. Koji su sve faktori uticali na formiranje njegove ličnosti, koliko jebio posvećen ideji oslobođenja u ujedinjenja srpskog naroda možete doznati u ovoj epizodi Srpske čitaonice. 

Zbog čega je izbio sukob u Nagorno Karabahu? Ko su Jermeni? Ko su Azerbejdžanci? Kakve su perspektive južnog Kavkaza?

Opis: Nesumnjivo, život „crnorukaškog gerilca“, po nekima i Staljinovog intimusa i agenta i danas izaziva brojne kontroverze. Nekima od njih potrebno je da poklonimo određenu pažnju, ali znatnijem delu saznanja o Golubiću „mesto“ ipak pripada domenu publicističkih rubrika i tekstova u štampi i književnim publikacijama sumnjivog karaktera i kvaliteta. Naš zadatak je da pružimo jasne, […]