Politička previranja
Bugarska
DEMONSTRACIJE U SOFIJI
Protesti nezadovoljnih građana u Bugarskoj od 11. novembra 2018. godine, a zbog previsokih cena goriva, podizanja poreza na vozila i cene osiguranja uzburkali su političku scenu. Predsednik Rumen Radev je stao na stranu demonstranata i odbacio kritike Cvetka Cvetanova, istaknutog funkcionera vladajuće koalicije, da nije postupio kao ujedinitelj nacije. Predsednik je istakao da je on ujedinitelj naroda, a ne političkih stranaka i time jasno pokazao da nije politički naklonjen vladajućuj koaliciji. Radev je inače izabran za predsednika uz podršku opozicionih bugarskih socijalista tako da njegov stav ne predstavlja iznenađenje, već jasnu nameru da u datoj situaciji oteža poziciju bugarske vlade. Inače, poslednja istraživanja javnog mnjenja sprovedena od 2. do 7. novembra 2018. godine u organizaciji agencije AFIS pokazuju da Bugarska Socijalistička Partija ( BSP ) sa 23,7 % ima tesnu prednost u odnosu na partiju Građani za evropski razvoj Bugarske ( GERB ) premijera Bojka Borisova koji su drugi sa 22,2 %. Treća politička snaga je Pokret za prava i slobode ( DPS ) uz podršku od skoro 9 % dok Ujedinjeni patrioti imaju 3,4%.
Oštri sukobi vlasti i opozicije vode se i oko spoljnopolitičkih pitanja, kao što su Istanbulska konvencija i dogovor oko migrantskog pitanja iz Marakeša. Cvetanov je posle razgovora sa koalicionim partnerima jasno istakao da ne podržava globalni sporazum o migrantskom problemu. Bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharieva je takođe istakla da nema sporazuma o migrantima bez predhodne rasprave u parlamentu i podrške poslanika takvom dogovoru. Stav Cvetanova i Zaharieve nam jasno govori da, bar za sada, Bugarska neće podržati taj sporazum. Isto tako Zaharijeva je jasno i nedvosmisleno odbacila Istanbulsku konvenciju uz upozorenje da će Bugarska iskoristiti pravo veta kako bi onemogućila njeno usvajanje u EU institucijama. Decidan stav po ovom pitanju ministarka spoljnih poslova je opravdala time što se konvencija kosi sa Ustavom Republike Bugarske. Zaoštravanjem retorike vladajuća većina je pokazala nameru da ode korak udesno na spektru bugarske političke scene što i ne predstavlja iznenađenje kada se uzme u obzir da se manjinski partneri Bojka Borisova ubrajaju upravo u desničarske ili čak ekstremno – desne političke organizacije. Najavljena konferencija u Sofiji nacionalističkih i populističkih stranaka iz istočne Evrope a, kojoj će prisustvovati i Mari Le Pen, tako je dobila posebnu uvertiru. Liderka Nacionalnog fronta planira da ovaj skup iskoristi kako bi pripremala zajedničku strategiju sa strankama sličnih programa i stavova, a zbog izbora za Evropski parlament u maju naredne godine. Le Penova je najavila da će se u glavnom gradu Bugarske na konferenciji pod nazivom „Evropa nacija i sloboda, novi model za evropske građane“, susresti sa Veselinom Mareškim vođom bugarske stranke Volja. Inače Mareški je u javnosti svoje zemlje, a zbog stavova i razmišljanja prozvan bugarskim Trampom. Na skupu se očekuju i gosti iz Češke, Austrije, Belgije i dr.
Hrvatska
PREDSEDNICA ILI PREMIJER
Previranja u okviru vladajuće Hrvatske demokratske zajednice ne prestaju. Sukob između dva ključna centra moći, na Pantovčaku i Banskim dvorima, ponovo je dospeo u javnost. Povod, ovaj put, predstavljaju rezultati istraživanja javnog mnjenja koji pokazuju da Hrvatskoj demokratskoj zajednici i premijeru Plenkoviću konstantno raste popularnost dok je rejting predsednice Kolinde Grabar-Kitarović zabeležio dramatičan pad. Pojedini članovi HDZ nisu ni skrivali svoje zadovoljstvo takvim razvojem događaja što je dodatno iziritiralo predsednicinu okolinu. Više ni premijer ni predsednica ne kriju da sukob postoji, ali odgovornost se uvek prebacuje na onu drugu stranu. Plenković je zamerio predsednici odluku da ne prisustvuje samitu o pitanju migracija u Maroku, a još više što je stranka za takvu odluku saznala iz medija. Grabar-Kitarović je svoj stav po tom pitanju predstavila javnosti u emisiji „Bujica“, koja je inače poznata po promociji ekstremističkih i profašističkih ideja i čiji autor je svoju netrpeljivost osim prema Srbima iskazivao i prema samom Plenkoviću.
Međutim, sve navedeno su samo povodi, a prave uzroke netrpeljivosti ove dve najuticajnije ličnosti hrvatske političke scene trebalo bi da potražimo u borbi za dominaciju nad strankom. Postoji jasna, verovatano i opravdana, sumnja Andreja Plenkovića u postojanje predsednicine ambicije da kontroliše stranku. Kreiranje afera, konstantna previranja u HDZ nas u to i uveravaju. Jasno je da postoje različite struje zainteresovane za smenu Plenkovića, a među njima neki oslonac traže u Kolindi Grabar Kitarović. Po svim istraživanjima javnog mnjenja i uprkos zabeleženom padu rejtinga predsednica je i dalje najpopularnija politička ličnost u Hrvatskoj. Samim tim ima onih koji je vide na čelu stranke, pa i vlade. Takav razvoj situacije je malo verovatan i rizičan za samu Grabar-Kitarović. Ostvariv je samo uz napuštanje predsedničke fotelje i verovatno raskol u stranci, što nikome ne odgovara. Verovatnija je opcija da predsednica pokuša ostvariti dominaciju na indirektan način sa sadašnjih pozicija. Pošto je Plenković pokazao dovoljno političke odlučnosti da slomi indirektne uticaje i bude onaj koji će samostalno upravljati strankom i ta opcija je malo verovatna. Naročito kad se uzme u obzir da uz sve probleme, kako u stranci tako i u samoj državi, HDZ beleži konstantan rast i po trenutnim pokazateljima je usamljen na vrhu lestvice stranačke popularnosti.
U takvim okolnostima predsednica mora računati na drugi predsednički mandat, kao najrealniju opciju njenog daljeg političkog delovanja. Međutim, posle konstantnih međusobnih sukoba postavlja se pitanje podrške Plenkovića kao šefa HDZ Kitarovićkinom drugom mandatu. Ukoliko bi ta podrška bila slaba ili čak izostala, pitanje je kakvi bi bili razultati. Upravo, zato Kolinda Grabar-Kitarović gostuje u ekstremno-desničarskim medijima i zato se koleba oko podrške Marakeškoj deklaraciji. Jednostavno mora ojačati svoj rejting kako bi i bez eventualne podrške stranke ostvarila pobedu. Predsednica i njen tim prate svetske tokove, vide nedvosmisleno jačanje desnih i nacionalno opredeljenih snaga i ne žele dozvoliti da taj spektar hrvatskog glasačkog tela ode nekom drugom. Pre svih tu se misli na Zlatka Hasanbegovića, zvezdu u usponu hrvatske ekstremne desnice, bivšeg hadezeovca i jednog od najglasnijih kritičara, kako predsednice, tako i premijera. Jesu li pravilno procenili, pokazaće vreme. Poslednje istraživanje javnog mnjenja im za sada „ne ide na ruku“.
Senku na ove političke intrige i kalkulacije u Zagrebu nije uspeo da baci ni povratak u zemlju najtraženijeg Hrvata sa poternice, Ivice Todorića. Godinu dana od hapšenja u Londonu, gde se sklonio posle izbijanja afere Agrokor, Todorić je izručen Hrvatskoj. Sud mu je odredio pritvor zbog opasnosti od bekstva tako da će vreme do daljnjeg provoditi u Remetincu. Todorić je odlučio da se neće braniti ćutanjem, a već je najavljivao da ima štošta da kaže. Mogla bi to biti najava novih političkih potresa u Hrvatskoj.
Bosna i Hercegovina
STRANAČKO PREGRUPISAVANJE
Posle dugo najavljivanih istorijskih izbora u Bosni i Hercegovini, napeta atmosfera u društvu koja se manifestovala uoči i na sam dan izbora, postepeno se stišava. Građani su svoje rekli, a političke partije su započele proces pregovaranja o formiranju vlasti na svim nivoima. Već prvi dan nakon izbora, a poučeni iskustvom od prethodnih godina, svi malo bolje informisani o političkoj praksi u BiH bili su svesni da taj proces neće lako teći. U Republici Srpskoj odnos snaga je jasan, vlast će formirati pobednici izbora Savez nezavisnih socijaldemokrata. Međutim, vladajuća većina će biti mnogo šira nego što se to u prvi mah i očekivalo. Pretpostavljalo se da Savez za pobedu ne može opstati ukoliko izgubi izbore, ali da će se gotovo u potpunosti rastasti, to je malo ko očekivao. Jedan od najdoslednijih kritičara vlasti u Republici Srpskoj, vođa Narodnog demokratskog pokreta, Dragan Čavić odlučio je da napusti opozicioni savez i prikloni se vlasti.
Uz jasnu pobunu u Srpskoj demokratskoj stranci i najave da će bar trojica, a verovatno i više njihovih poslanika prići većini postvlja se pitanje hoće li u parlamentu Republike Srpske ostati bar dvadesetak opozicionih poslanika. Pokret demoktarskog progresa Mladena Ivanića za sada jedini čvrsto stoji na stanovištu daljeg opozicionog delovanja, kao i grupa u SDS okupljena oko Vukote Govedarice. Milorad Dodik je veštom politikom pružene ruke opoziciji uspeo u potpunosti da razbije front koji se protiv njega formirao i samim tim osigura široku podršku vladi njegovog SNSD. Možda je i veći problem za Milorada Dodika od same opozije predstavljao pokret Pravda za Davida. Otac nesrećnog mladića, poginulog pod potpuno ne razjašnjenim okolnostima je više od 230 dana protestvovao tražeći pravdu za sina i optužujući vlast da prikriva istinu o njegovom ubistvu. Tragedija tog čoveka i njegove porodice je korišćena u političke svrhe uoči, ali i posle izbora. Po mnogima Davor je politički izmaipulisan od strane onih koji su želeli promenu vlasti u Republici Srpskoj. Takav stav je izneo i Ante Nobilo, jedan od uglednih advokata iz Dragičevićevog pravnog tima. Nobilo, je napustio međunarodni pravni tim i jasno izneo svoj stav da David Dragičević nije mučen i ubijen u policiji i da za to ne postoje nikakvi dokazi već da se radi o političkoj manipulaciji. Nobilov odlazak ne znači kraj Davorove borbe, ali sigurno predstavlja veliki udarac za one koji su insistirali na neupitnoj povezanosti policije Republike Srpske i vrha vlasti sa tim događajem.
Dok se politička situacija u srpskom delu Bosne i Hercegovine „sleže“, u Federaciji postaje sve komplikovanija. Stranka demokratske akcije se uprkos pobedi na izborima suočava sa širokom koalicijom stranaka koji bi želeli da vide kraj njihovoj dominaciji. Socijaldemoktarska stranka, Demokratska fronta, Naša stranka, NBL Narod i pravda, SBB vode pregovore u vezi sa formiranjem vlasti u Sarajevskom, Zeničko-dobojskom, Tuzlanskom i Unsko-sanskom kantonu. U ovim okolnostima SDA se suočava sa potencijalnim gubitkom vlasti u brojnim kantonima, a rukovodstvo te stranke ima veliki test zrelosti i sposobnosti da adekvatno odgovori na izazove.
Crna Gora
IZBORNI ZAKON
Antisrpska histerija je postala jedno od osnovnih karakteristika politike koju sprovodi vladajuća politička struktura u Crnoj Gori. Nova izjava premijera Duška Markovića povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, a u kojima se Kraljevina Srbije označava kao agresor i sprovodilac terora nad crnogorskim narodom, samo su nastavak višegodišnje kampanje posebno intezivirane ove godine. Razlog je jasan, godina je velikog jubileja. Stotinu godina od formiranja zajedničke države, upravo je događaj koji je potrebno što više kompromitovati u crnogorskoj javnosti i tako dodatno učvrstiti poziciju opravdanosti stvaranje nezavisne države.
Crnogorski vlastodržci su očigledno prihvatili narativ dela hrvatske političke elite, a to je da svoj nacionalni identitet grade na antisrpstvu, a ne nekim sopstvenim afirmativnim vrednostima. Naravno, takva politika, posebno teške posledice ostavlja na egzistencijalne interese srpskog naroda, kao i na njegovu političku elitu koji u takvim okolnostima moraju pronaći mesto u državi koja im nije ni najmanje naklonjena. U takvim okolnostima, učestvovati u radu državnih institucija ili ne, postala je stalna dilema. Slično je bilo i po pitanju učešća u radu Odbora za dalju reformu izbornog i drugog zakonodavstva. Demokratski front se uprkos svemu opredelio za učešće u ovom odboru uz obrazloženje da je to jedini način za popravljanje položaja naroda, ali i demokratskog izbornog procesa. Upravo je izborni proces posebno interesantan i Branki Bošnjak, poslanici DF koja će se naći u tom odbotu i zastupati svoju političku grupaciju. Bošnjak je naglasila da neće biti „nemi posmatrač“, već će insistirati na stvarnim reformama koje bi u budućnosti omogućile fer izbore.
Posebno je izrazila žaljenje zbog odluke dela opozicije da ne učestvuje u radu odbora. Na taj način, data je mogućnost DPS, koji navodno čuva mesta za njih, da ima većinu u samom odboru. Bošnjak je izrazila i sumnju da je to deo nekog tajnog dogovora DPS i tog dela opozicije. Sa druge strane Demokrate smatraju da je posredi dogovor DPS i DF i to verovatno oko buduće koalicije. U svakom slučaju, ovakvi sukobi slabe opoziciju, a verovatno i jedni i drugi imaju kontakte sa vlastima. Demokratska partija socijalista nema lagodnu većinu tako da su različita prestrojavanja i kombinacije svakako mogući.