Сто година срамоте – формативни значај траума XIX века за спољну политику Кине
Разматрање утицаја траума које је кинеско друштво проживело током XИX века, познатом и као „Век срамоте“, на формирање савремене спољнополитичке концепције у НР Кини.
Трибина: Везе Србије и Норвешке од Другог светског рата до данас
Центар за друштвену стабилност своју јануарску трибину посвећује везама Србије и Норвешке од Другог светског рата до данас. Заједничка историја, страдање великог броја Срба у норвешки ратним логорима током Другог светског рата, али и развијање пријатељстава између Кикинде и Нарвика, Фаускеа и Меленаца, Прокупља И Хемнеса, Горњег Милановца и Вефсна, теме су наше трибине. У […]
Стабилократија – Македонија, центар балканских проблема
Реализација Преспанског споразума улази у завршну фазу. Да ли ће Република Северна Македонија бити компромис који задовољава претензије и Атине и Скопља? Како на ово питање гледају у Софији и Тирани? У цему се огледа интерес Вашингтона? Како ће се ово питање одразити на Србију? Ову тему су у четвртом издању емисије Стабилократија разматрали Немања […]
Вечерас заједно, РТС, Радио Београд 1, ауторa: Драгане Живојновић и Игора Обрачевића – Сава Владиславић Рагузински
Емисија је посвећена српско-руском пријатељству.
Огњен Карановић, Суочавање, Посета председника Руске федерације, Владимира Путина Србији 17. јануара 2019. године
Посета председника Путина Србији је велика потврда изузетне сарадње између Републике Србије и Русије и дубоких, трајних и ненарушивих веза између српског и руског народа.
СТАБИЛОКРАТИЈА – ПУТИН 5. ПУТ МЕЂУ СРБИМА
У трећем издању емисије Стабилократија, у производњи Центра за друштвену стабилност, Немања Старовић и Предраг Рајић су разматрали комплексност српско-руских односа. Шта Србији доноси посета председника Руске Федерације? Како су се Срби односили према Русима, а како Руси према Србима кроз векове? Где је Русија у савременом свету? Које су перспективе српско-руских односа? Како Русија […]
Преглед дешавања на подручју Блиског истока у првој половини јануара 2019.
У ЗНАКУ НОВЕ АМЕРИЧКЕ ПОЛИТИКЕ – Блиски исток у првој половини јануара 2019. Сирија Почетак године у Сирији су обележила дешавања настала као последица објаве америчког председника Доналда Трампа од 19. децембра 2018. о потпуном повлачењу свих америчких трупа са територије ове ратом разорене државе. Иако се у први мах очекивало да ће то повлачење […]
Емисија „Вечерас заједно“ на Радио-телевизији Србије, Радио Београд, Први програм
Био је један од најутицајнијих људи у Русији у првој половини XVIII века и један од утемељивача српско-руских духовних веза. У Саву Владиславића, свог изузетно важног саветника и дипломату, велики руски владари император Петар Велики, али и Катарина I, имали су највеће поверење. Овог необичног човека руски извори помињу под именом Рагузински. За руску царевину, […]
Нордијске земље – преглед 20.12.2018. – 10.01.2019.
ШВЕДСКА У нову годину Шведска улази са техничком владом, јер од 9. септембра 2018. године, када су одржани избори, није изабрана нова влада, иако је било више покушаја оба блока. Црвеног блока кога чине Социјалдемократска партија и Зелена партија потпомогнуте Левом партијом и Плавог блока, такозване Алијансе коју чине четири партије, Модерати, Централна, Либерална и […]
Стабилократија / Додик – Дрина неће раздвајати Србе!
Гост Немање Старовића и Предрага Рајића у другом издању емисије Стабилократија у продукцији Центра за друштвену стабилност био је српски члан и председавајући Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик.
Стабилократија / Драгослав Бокан – Комунизам нас је духовно дегенерисао
Стабилократија је емисија у продукцији Центра за друштвену стабилност /czds.rs/.
Централна тема емисије јесте геополитика, уз осврт на бројна друга питања која обликују друштвену стварност.
БОРИС ЏОНСОН; ОМИЉЕНИ НЕГАТИВАЦ БРИТАНСКЕ ПОЛИТИКЕ
Блиски односи са председником Турске, Реџепом Тајипом Ердоаном (Recep Tayyip Erdoğan), загонетне релације са Русијом и чврст „загрљај са Трамповом администрацијом“, можда пре указују на визију Бориса Џонсона о потреби обнове мултиполарног света, где би Велика Британија, заиста, наново, макар и делимично изградила своје „господство на океанима“, при чему би постојање Европске уније, са својим нормама и недефинисаним интересима, као и чланство Британије у истој, представљало само бреме „непотребног терета“, у реализацији „опробаног, али од 1990. године, „запуштеног рецепта британског „надзора“ над целом планетом у новој ери „равнотеже сила“, тј. политичке платформе и стратегије „зачете“ у „тјудоровској епоси“, а утемељене након Рестаурације из 1660. године. Можда је Борис Џонсон један од протагониста, никада уобличене, „нове доктрине“, према којој Вашингтон, Москва и Лондон имају само једног, недостижног такмаца – оног на Далеком Истоку… који све ближи…
