Gotovo sve evropske države, uključujući i Srbiju, preduzele su različite restriktivne mere u cilju suzbijanja pandemije virusa COVID-19. Uporedo, u određenim društvenim krugovima pojavile su se sumnje u svrsishodnost preduzetih mera, a posebnu debatu su otvorila različita mišljenja (tzv. teorije zavere) da se iza preduzetih mera kriju neke sporedne (krive) namere. Takođe, mnogi uticajni mediji u Evropi poslednjih dana objavljuju tekstove kako su neki evropski lideri iskoristili priliku da prošire svoju autoritarnu vladavinu donošenjem mera protiv globalne pandemije virusa korona, odnosno kako neke zemlje a posebno Kina koriste ovu situaciju za postizanje različitih diplomatskih ciljeva. Shodno tome, Centar za društvenu stabilnost u ovoj uporednoj analizi donosi grafički pregled određenih preduzetih mera u različitim državama evropskog kontinenta. Uporedna analiza pred vama će na interaktivan način pokazati da se radi o jedinstvenom momentu u istoriji naše generacije u odnosu na koji su se evropske države uglavnom ugledale jedna na drugu i donele mere u odnosu na ukupan broj identifikovanih slučajeva zaraženih virusom korona, tj. ukupnog broja stradalih od ovog novonastalog virusa. U ovoj uporednoj analizi osvrnućemo se na datume proglašenja vanrednog stanja širom Evrope, odnosno na datume kada su države donele odluke o zabrani javnih okupljanja, zatvaranju škola i zatvaranju granica. Osvrnućemo se i na broj dana koji je prošao od prvog smrtnog slučaja izazvanog virusom korona i odluka o donošenju navedenih mera.
Pre svega, najviše polemike, posebno u Srbiji, izazvalo je pitanje proglašenja vanrednog stanja, u odnosnu na ustavnu mogućnost proglašenja vanredne situacije. Glavni argument protiv proglašenja vanrednog stanja, u kontekstu date situacije, jeste da se u pravnom smislu ovaj instrument može zloupotrebiti u političke, odnosno partijske svrhe. Kako bi ova analiza zadržala svoju pragmatičnost, odnosno informativni karakter, nećemo detaljnije ulaziti u ustavno-pravne argumentacije vanrednog stanja, odnosno poređenja sa instrumentima vanredne situacije.
U cilju opšteg razumevanja pred vama se nalazi lista evropskih zemalja, poređanih hronološki po datumu kada je u tim državama uvedeno vanredno stanje. Na listi je ukupno 27 država na evropskom kontinentu, od toga 17 od ukupno 28 država članica Evropske unije (EU). Napominjemo da je Srbija odluku o uvođenju vanrednog stanja donela 15. marta 2020. godine, što u odnosu na predstavljenu tabelu označava sredinu u poređenju sa 26 drugih zemalja koje su to učinile do datuma objavljivanja ove uporedne analize.
Đorđe Cicović, CZDS
Kao što se može videti u odnosu na gore navedenu listu, gotovo sve države sa kojima Srbija graniči su se odlučile za uvođenje vanrednog stanja, sa izuzetnom Hrvatske i Crne Gore. Mađarska i Bugarska su takvu odluku donele četiri, odnosno dva dana pre Srbije, dok su nakon Srbije tu odluku donele Rumunija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija.
Mimo vanrednog stanja, mere koje značajno utiču na suzbijanje širenja virusa među ljudima, odnosno mere koje su države donosile u sličnom vremenskom intervalu, jesu odluke o zabrani javnih okupljanja, zatvaranja škola i zatvaranja granica za sve strane državljane. Shodno tome, drugi po redu grafički uporedni prikaz predstavlja vremensku liniju kada su različite evropske države donele gore navedene odluke.
Đorđe Cicović, CZDS
Takođe, na osnovu ovog grafičkog prikaza možemo videti da je Srbija promptno reagovala u pogledu zabrane javnog okupljanja donevši takvu odluku pre zemalja koje imaju značajno veći broj stanovnika, odnosno po svim statistikama značajno veći broj zaraženih, tj. žrtava kako u odnosu na dan donošenja same odluke, tako i u odnosu na dan zaključenja ove analize.
U vezi sa zatvaranjem graničnih prelaza za strane državljane koji nemaju diplomatski status ili boravišnu dozvolu na teritoriji naše zemlje, važno je napomenuti da je odluka o potpunom zatvaranju svih graničnih prelaza donesena 19. marta (naznačeno na vremenskoj liniji), ipak Srbija je i pre tog datuma donela delimične odluke o zatvaranju graničnih prelaza. Već 12. marta, Srbija je donela odluku o privremenom zatvaranju 44 granična prelaza (saopštenje). Odluka o zatvaranju svih graničnih prelaza donesena je dva dana nakon što je EU odlučila da zatvori svoje spoljne granice za sve državljane trećih zemalja. Na jednostrano zatvaranje granica unutar same EU, kao što možemo videti sa prikaza, odlučile su se Mađarska, Češka, Portugal, Nemačka, Španija, Grčka, Poljska i Italija.
Pored odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza, Srbija, a prvenstveno Ministarstvo spoljnih poslova i avioprevoznik ”Er Srbija”, omogućili su povratak naših državljana sa različitih svetskih destinacija u skladu sa ustavnim odredbama prava svakog državljanina Republike Srbije.
Treći značajan grafički prikaz koji vam Centar za društvenu stabilnost donosi u ovoj uporednoj analizi predstavlja broj dana koji je prošao između donošenja gore navedenih zabrana (javno okupljanje, školska nastava i granice) i dana prve žrtve virusa korona na teritoriji pojedinih država. Kao i u drugom grafičkom prikazu, izabrali smo uporedno zanimljive zemlje, ali ne i sve evropske države kao u prvom prikazu.
Đorđe Cicović, CZDS
Kao što se može videti i na osnovu ovog grafikona, Srbija je sve tri indikativne mere donela pre datuma prvog smrtnog slučaja od posledica virusa korona. Tačnije, Srbija je odluku o zabrani javnih okupljanja donela devet dana pre prvog smrtnog slučaja, zatim odluku o obustavi nastave, tj. zatvaranju škola pet dana pre prvog smrtnog slučaja i odluku o potpunom zatvaranju granica jedan dan pre prvog smrtnog ishoda. Opet, vredi napomenuti, da su 44 granična prelaza zatvorena osam dana pre prvog smrtnog slučaja, a ulaz je ograničen i svim stranim državljanima koji su dolazili iz tada identifikovanog žarišnog područja.
Na žalost, iz ovog grafičkog prikaza se takođe može videti da su zemlje sa najvećim brojem žrtava u Evropi poprilično kasno donosile gore navedene zabrane, posebno se ovo odnosi na Italiju koja je tek dvanaest dana nakon prvog smrtnog slučaja odlučila da zabrani javna okupljanja i zatvori škole, a čitavih osamnaest dana je trebalo italijanskoj vladi da zatvori granice te zemlje.
Podsetimo, veliki broj država je prvo uvodio zabrane i kontrole putnicima iz Kine, zatim Južne Koreje i Irana, zatim se ta lista zemalja povećavala sve do donošenja odluka o potpunom zatvaranju kako nacionalnih, tako i onih višenacionalnih granica (EU). Švedska, do dana zaključivanja ove analize ostaje jedina država u Evropi koja je preduzela vrlo liberalne mere u cilju borbe protiv virusa korona, iako brojke u ovoj skandinavskoj zemlji beleže značajan rast prethodnih dana. Ova analiza kao što se vidi, nije uzela u obzir brojne pojedinačne mere koje su države širom Evrope preduzele, poput uvođenja policijskog časa, ograničenja slobode kretanja i slično. U ovoj uporednoj analizi korišćene su odluke nacionalnih vlada, jer postoji veliki broj država u kojima su restriktivne odluke donesene na nivou lokalnih i regionalnih vlasti, kao što je bilo regionalno zatvaranje u Italiji s početka krize. Takođe, nije bilo moguće utvrditi bolničke kapacitete kojima države raspolažu, kako bi se eventualno obrazložile nešto kasnije mere pojedinih država ili izostanak pojedinih mera.
Ipak, gore izneseni podaci pokazuju da se evropske države nalaze u jednom specifičnom momentu, pred izazovom zaštite zdravlja i života svih građana, te da su mere borbe u većini zemalja, a samim tim i u Srbiji, donete u slično vreme i na veoma sličan način, sa izuzetkom Švedske. Shodno tome, brojne izjave o zloupotrebi ove zdravstvene situacije od strane pojedinih država, odnosno zloupotrebe različitih državnih instrumenata, bivaju potpuno obesmišljene ukoliko se u jednoj uporednoj analizi poput ove može jasno videti da se radi o globalnom problemu koji traži koordinisane mere većine evropskih, odnosno svetskih zemalja.
Centar za društvenu stabilnost saoseća patnju svih država i njihovih građana koje prolaze kroz ovaj jedinstveni izazov naše generacije, odnosno izražava nadu da ćemo svi zajedno uspeti da se izborimo sa ovom nesvakidašnjom pošasti. Uvereni smo takođe na osnovu gore navedenih podataka, da će pravovremene mere u borbi protiv virusa korona koje je preduzela Republika Srbija dovesti do toga da iz ove situacije izađemo sa što manjim brojem žrtava, odnosno uđemo u period nastavka privređivanja koje je do izbijanja krize beležilo značajne rezultate.
U izradi ove uporedne analize, korišćeni su podaci dostupni na internetu u okviru dnevnih vesti, odnonso statistika Oksford univerziteta na ovu temu.