Готово све европске државе, укључујући и Србију, предузеле су различите рестриктивне мере у циљу сузбијања пандемије вируса COVID-19. Упоредо, у одређеним друштвеним круговима појавиле су се сумње у сврсисходност предузетих мера, а посебну дебату су отворила различита мишљења (тзв. теорије завере) да се иза предузетих мера крију неке споредне (криве) намере. Такође, многи утицајни медији у Европи последњих дана објављују текстове како су неки европски лидери искористили прилику да прошире своју ауторитарну владавину доношењем мера против глобалне пандемије вируса корона, односно како неке земље а посебно Кина користе ову ситуацију за постизање различитих дипломатских циљева. Сходно томе, Центар за друштвену стабилност у овој упоредној анализи доноси графички преглед одређених предузетих мера у различитим државама европског континента. Упоредна анализа пред вама ће на интерактиван начин показати да се ради о јединственом моменту у историји наше генерације у односу на који су се европске државе углавном угледале једна на другу и донеле мере у односу на укупан број идентификованих случајева заражених вирусом корона, тј. укупног броја страдалих од овог новонасталог вируса. У овој упоредној анализи осврнућемо се на датуме проглашења ванредног стања широм Европе, односно на датуме када су државе донеле одлуке о забрани јавних окупљања, затварању школа и затварању граница. Осврнућемо се и на број дана који је прошао од првог смртног случаја изазваног вирусом корона и одлука о доношењу наведених мера.
Пре свега, највише полемике, посебно у Србији, изазвало је питање проглашења ванредног стања, у односну на уставну могућност проглашења ванредне ситуације. Главни аргумент против проглашења ванредног стања, у контексту дате ситуације, јесте да се у правном смислу овај инструмент може злоупотребити у политичке, односно партијске сврхе. Како би ова анализа задржала своју прагматичност, односно информативни карактер, нећемо детаљније улазити у уставно-правне аргументације ванредног стања, односно поређења са инструментима ванредне ситуације.
У циљу општег разумевања пред вама се налази листа европских земаља, поређаних хронолошки по датуму када је у тим државама уведено ванредно стање. На листи је укупно 27 држава на европском континенту, од тога 17 од укупно 28 држава чланица Европске уније (ЕУ). Напомињемо да је Србија одлуку о увођењу ванредног стања донела 15. марта 2020. године, што у односу на представљену табелу означава средину у поређењу са 26 других земаља које су то учиниле до датума објављивања ове упоредне анализе.
Ђорђе Цицовић, ЦЗДС
Као што се може видети у односу на горе наведену листу, готово све државе са којима Србија граничи су се одлучиле за увођење ванредног стања, са изузетном Хрватске и Црне Горе. Мађарска и Бугарска су такву одлуку донеле четири, односно два дана пре Србије, док су након Србије ту одлуку донеле Румунија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Албанија.
Мимо ванредног стања, мере које значајно утичу на сузбијање ширења вируса међу људима, односно мере које су државе доносиле у сличном временском интервалу, јесу одлуке о забрани јавних окупљања, затварања школа и затварања граница за све стране држављане. Сходно томе, други по реду графички упоредни приказ представља временску линију када су различите европске државе донеле горе наведене одлуке.
Ђорђе Цицовић, ЦЗДС
Такође, на основу овог графичког приказа можемо видети да је Србија промптно реаговала у погледу забране јавног окупљања доневши такву одлуку пре земаља које имају значајно већи број становника, односно по свим статистикама значајно већи број заражених, тј. жртава како у односу на дан доношења саме одлуке, тако и у односу на дан закључења ове анализе.
У вези са затварањем граничних прелаза за стране држављане који немају дипломатски статус или боравишну дозволу на територији наше земље, важно је напоменути да је одлука о потпуном затварању свих граничних прелаза донесена 19. марта (назначено на временској линији), ипак Србија је и пре тог датума донела делимичне одлуке о затварању граничних прелаза. Већ 12. марта, Србија је донела одлуку о привременом затварању 44 гранична прелаза (саопштење). Одлука о затварању свих граничних прелаза донесена је два дана након што је ЕУ одлучила да затвори своје спољне границе за све држављане трећих земаља. На једнострано затварање граница унутар саме ЕУ, као што можемо видети са приказа, одлучиле су се Мађарска, Чешка, Португал, Немачка, Шпанија, Грчка, Пољска и Италија.
Поред одлуке о затварању свих граничних прелаза, Србија, а првенствено Министарство спољних послова и авиопревозник ”Ер Србија”, омогућили су повратак наших држављана са различитих светских дестинација у складу са уставним одредбама права сваког држављанина Републике Србије.
Трећи значајан графички приказ који вам Центар за друштвену стабилност доноси у овој упоредној анализи представља број дана који је прошао између доношења горе наведених забрана (јавно окупљање, школска настава и границе) и дана прве жртве вируса корона на територији појединих држава. Као и у другом графичком приказу, изабрали смо упоредно занимљиве земље, али не и све европске државе као у првом приказу.
Ђорђе Цицовић, ЦЗДС
Као што се може видети и на основу овог графикона, Србија је све три индикативне мере донела пре датума првог смртног случаја од последица вируса корона. Тачније, Србија је одлуку о забрани јавних окупљања донела девет дана пре првог смртног случаја, затим одлуку о обустави наставе, тј. затварању школа пет дана пре првог смртног случаја и одлуку о потпуном затварању граница један дан пре првог смртног исхода. Опет, вреди напоменути, да су 44 гранична прелаза затворена осам дана пре првог смртног случаја, а улаз је ограничен и свим страним држављанима који су долазили из тада идентификованог жаришног подручја.
На жалост, из овог графичког приказа се такође може видети да су земље са највећим бројем жртава у Европи поприлично касно доносиле горе наведене забране, посебно се ово односи на Италију која је тек дванаест дана након првог смртног случаја одлучила да забрани јавна окупљања и затвори школе, а читавих осамнаест дана је требало италијанској влади да затвори границе те земље.
Подсетимо, велики број држава је прво уводио забране и контроле путницима из Кине, затим Јужне Кореје и Ирана, затим се та листа земаља повећавала све до доношења одлука о потпуном затварању како националних, тако и оних вишенационалних граница (ЕУ). Шведска, до дана закључивања ове анализе остаје једина држава у Европи која је предузела врло либералне мере у циљу борбе против вируса корона, иако бројке у овој скандинавској земљи бележе значајан раст претходних дана. Ова анализа као што се види, није узела у обзир бројне појединачне мере које су државе широм Европе предузеле, попут увођења полицијског часа, ограничења слободе кретања и слично. У овој упоредној анализи коришћене су одлуке националних влада, јер постоји велики број држава у којима су рестриктивне одлуке донесене на нивоу локалних и регионалних власти, као што је било регионално затварање у Италији с почетка кризе. Такође, није било могуће утврдити болничке капацитете којима државе располажу, како би се евентуално образложиле нешто касније мере појединих држава или изостанак појединих мера.
Ипак, горе изнесени подаци показују да се европске државе налазе у једном специфичном моменту, пред изазовом заштите здравља и живота свих грађана, те да су мере борбе у већини земаља, а самим тим и у Србији, донете у слично време и на веома сличан начин, са изузетком Шведске. Сходно томе, бројне изјаве о злоупотреби ове здравствене ситуације од стране појединих држава, односно злоупотребе различитих државних инструмената, бивају потпуно обесмишљене уколико се у једној упоредној анализи попут ове може јасно видети да се ради о глобалном проблему који тражи координисане мере већине европских, односно светских земаља.
Центар за друштвену стабилност саосећа патњу свих држава и њихових грађана које пролазе кроз овај јединствени изазов наше генерације, односно изражава наду да ћемо сви заједно успети да се изборимо са овом несвакидашњом пошасти. Уверени смо такође на основу горе наведених података, да ће правовремене мере у борби против вируса корона које је предузела Република Србија довести до тога да из ове ситуације изађемо са што мањим бројем жртава, односно уђемо у период наставка привређивања које је до избијања кризе бележило значајне резултате.
У изради ове упоредне анализе, коришћени су подаци доступни на интернету у оквиру дневних вести, однонсо статистика Оксфорд универзитета на ову тему.