Трибина: ПЕТРОВАРАДИНСКА ТВРЂАВА – АКРОПОЛИС СРПСКЕ АТИНЕ

Акропољ је срце Атине и неки кажу и саме Грчке, па и хеленске цивилизације, на чијим фундаментима је изграђена и европска, као и друге цивилизације у савременом свету. Нови Сад је познат и препознатљив по свом „Акропољу“, односно по Петроварадинској тврђави, те многи Новосађани остају уверени да је друго име, Српску Атину, њихов град заслужио, управо због чињенице да је настао, такорећи, преко пута Петроварадинске стене и Тврђаве. Без обзира, што дато уверење није исправно, јер је Српска Атина оправдала своје друго име након пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад 1864. године, грађанке и грађани Новог Сада желе да верују да постоји симбиотичка релација између историјата настанка, постојања и функције Петроварадинске тврђаве и чињенице да је Нови Сад, већ од почетка XIX века, а посебно после Револуције из 1848. године, па све до данас, био и остао један од најзначајнијих центара српске културе и духовности на овим просторима. Да ли су и у којој мери Новосађани у праву, када указују на поменуту „везу између Тврђаве и Српске Атине“, можемо да сазнамо уколико добро упознамо историјат настанка и развоја Тврђаве, са једне стране и повесницу генезе и афирмације вредности грађанског друштва и културе у Новом Саду и овом региону, са друге стране. Свеобухватним приказом досадашњих научно-методолошки потврђених сазнања, покушаћемо да откријемо на који начин Тврђава детерминише духовно-културолошки и идентитетски статус Града Новог Сада у другој деценији трећег миленијума.