Tribina / Istorijski portret Savke Subotić

Savka Subotić se zalagala za podizanje srpskih viših devojačkih škola. Njen cilj je bio da se poboljša položaj žena u društvu i da obrazovanje ne bude okrenuto samo muškarcima. Smatrala je da žene nisu predodređene samo za ulogu majke i domaćice, već da imaju pravo na obrazovanje i rad. Borila se za podizanje svesti kod žena da treba menjati strogo patrijarhalnu zajednicu. To je, pre svega, želela da uradi sa ženama koje su živele u boljim ekonomskim uslovima, kako bi one uticale na one druge. Zbog toga je Savka smatrana za jednu od prvih feministkinja u Vojvodini. U Novom Sadu je onovala Prvu žensku zadrugu, koja je pomagala siromašnim devojčicama da se školuju za učiteljice. Bila je prva predsednica Kola srpskih sestara. Savka Subotić ostavila je i zapise o mnogim poznatim i značajnim ličnostima iz druge polovine 19. veka i početka 20. veka. Poznavala je Kanta i Šopenhauera.

Pitanja za gospodina Srđana Graovca: 

1. Zbog čega kažemo da je Savka Subotić bila „heriona umetničke i kulturološke emancipacije srpskog građanstva u Vojvodini“?
2. Na koji način Vi vidite ulogu srpske građanske zajednice u Novom Sadu i Srpskoj Vojvodini s kraja XIX veka u procesima, koji su 1918. godine doveli do Prisajedinjenja

Pitanja za gospodina Srđana Sivčeva: 

1. Možete li da nam opišete, ko je bio Jovan Subotić, Savkin suprug?
2. Na koji način bismo morali da pamtimo istorijsku ulogu Savke Subotić?