Трибина / Историјски портрет Савке Суботић

Савка Суботић се залагала за подизање српских виших девојачких школа. Њен циљ је био да се побољша положај жена у друштву и да образовање не буде окренуто само мушкарцима. Сматрала је да жене нису предодређене само за улогу мајке и домаћице, већ да имају право на образовање и рад. Борила се за подизање свести код жена да треба мењати строго патријархалну заједницу. То је, пре свега, желела да уради са женама које су живеле у бољим економским условима, како би оне утицале на оне друге. Због тога је Савка сматрана за једну од првих феминисткиња у Војводини. У Новом Саду је оновала Прву женску задругу, која је помагала сиромашним девојчицама да се школују за учитељице. Била је прва председница Кола српских сестара. Савка Суботић оставила је и записе о многим познатим и значајним личностима из друге половине 19. века и почетка 20. века. Познавала је Канта и Шопенхауера.

Питања за господина Срђана Граовца: 

1. Због чега кажемо да је Савка Суботић била „хериона уметничке и културолошке еманципације српског грађанства у Војводини“?
2. На који начин Ви видите улогу српске грађанске заједнице у Новом Саду и Српској Војводини с краја XIX века у процесима, који су 1918. године довели до Присаједињења

Питања за господина Срђана Сивчева: 

1. Можете ли да нам опишете, ко је био Јован Суботић, Савкин супруг?
2. На који начин бисмо морали да памтимо историјску улогу Савке Суботић?