У сарадњи и са подршком Министарства културе и информисања и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, одржанo је јавнo предавање под називом „Дигитализација архивске грађе у Рукописном одељењу Матице српске – пример циља дигитализације културних добара од изузетног и великог значаја“. Говорни програм одржан је у складу са циљевима реализације самог програма, садржаних у намери подизања свести о значају процеса дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва и њиховој улози у процесима дигитализације у информатичком друштву, као и јачању капацитета институција и појединаца за обављање процеса дигитализације, те у обезбеђивању системског, квалитетног и уједначеног приступа дигитализованој грађи. Остварена је и намера изражена у циљу јачања сарадње између Матице српске, као најстарије установе књижевности, науке, издаваштва и културе у целини, са једне стране и Центра за друштвену стабилност, са друге стране.
Онлајн предавање је одржано у просторијама Центра за друштвену стабилност (Улица Светозара Милетића, број 10А, 21000 Нови Сад), 18. новембра 2021. године, са почетком у 14 и 30 часова. Услед комплексне епидемиолошке ситуације, а у циљу очувања здравља учесника програма, предавање је организовано и реализовано без присуства публике. Разговори у оквиру предавња, као и комплетан програм, снимљени су и у форми аудио и видео садржаја, доступни су на каналу Центра за друштвену стабилност на веб сајту Јутјуб.
У својству предавача наступила је мср Александра Јовановић, архивски саветник и стручни сарадник Рукописног одељења Матице српске. Модератор предавања био је господин Огњен Карановић, архивиста и директор Центра за друштвену стабилност. Госпођа Јовановић истакла је да је од „Основа“, првог статута, односно оснивачког акта којим је регулисана Матичина делатност, списа насталих у њеном двовековном раду у Пешти и Новом Саду, рукописа који су у Матицу српску достављани ради објављивања у „Летопису Матице српске“, као и у другим публикацијама, записника са седница управних тела, преписке најзначајнијих делатника у српској књижевности и културно-политичкој историји XIX и XX века, откупима и многим поклонима, настало је „језгро“ будућег Рукописног одељења. Такође, представила је рад Рукописног одељења, а онда и зачетак идеје, разлоге и детаљан процес реализације дигитализације архивске грађе, која се налази под заштитом Матице српске. Такође, уптила је стручну и корисничку јавност у вештине коришћења дигиталних записа, односно предмета дигитализоване архивске грађе, те је закључила да је основни и најважнији циљ процеса дигитализације у Рукописном одељењу Матице српске остварен у чињеници да је дата грађа сада трајно и додатно заштићена, у складу са позитивним правним прописима Републике Србије.
