TРИБИНА: ДЕСЕТ СТОЛЕЋА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Славимо осам векова Српске цркве од које смо добили име и језик и десет векова српске књижевности, а то значи да је било писмености и пре Светог Саве, а како је то одавно и тврдила књижевна наука, без писмености која му је претходила не би било ни Светог Саве ни немањићке државе, која се није могла расцветати без корена, ни настати ни из чега ни почети ниоткога. Све што је претходило поново се родило и претворило као уцеловљење правека и памтивека. Култура сваког народа и почиње са писменошћу на сопственом језику. Од усмене књижевности чију старост нисмо измерили, али знамо да траје колико и говор, од житијске литературе која је прва записана, у византијском средњем веку, у хиландарским, студеничким и другим канонским списима, у стиху, приповеткама, роману и драми, са књижевноисторијским тумачењима и критикама, са животописима и библиографским подацима, дакле од средњовековне књижевности, преко просветитељске, „предвуковске“, грађанске и народне, до савременог стваралаштва, прошло је и више од десет векова. Свеобухватним приказом досадашњих научно-методолошки потврђених сазнања, покушаћемо да откријемо на који начин је српска књижевност детерминисала и афирмисала српски национални идентитет. Такође, покушаћемо да установимо на који начин савремена књижевна продкуција у Новом Саду афирмише процес реализације Пројекта „Европска престоница културе 2021“.