Ауторски текст сарадника ЦЗДС Немање Старовића објављен у листу Политика
ТРАМПОВ ТВИТ ПРОТИВ СТОЛЕЋА АЛБАНСКИХ ТЕЖЊИ
У мору извештаја и анализа који су претходних дана, свакако не без разлога, били посвећени економско-политичким споразумима Београда и Приштине закљученим у Вашингтону, недовољно пажње српске јавности је привукла једна порука америчког председника Доналда Трампа, која је с друге стране изазвала велико незадовољство, па и огорченост међу Албанцима, и то не само на Косову и Метохији. Ради се, наиме, о једној из серије Трампових објава на друштвеној мрежи Твитер, у којима хвали како Београд, тако и Приштину због постигнутих споразума, али уједно нашу јужну покрајину назива „већински муслиманским Косовом“. Иако председник САД није у фактичком смислу направио никакву грешку, будући да преко 95% Албанаца на Косову и Метохији припада исламској религији, као што је то случај и са Албанцима у Северној Македонији, уз нешто нижи удео муслиманске већине у самој Албанији, његова објава је осликала сав неуспех стогодишње тежње албанске друштвене елите да направи отклон од исламског идентитета те младе нације, а све како би их лакше примили у европску заједницу народа којој теже.
Тежња албанске елите за отклоном од исламског идентитета се протеже кроз дуго историјско трајање, преко граница држава у којима су Албанци живели и без обзира на идеолошки оквири унутар којег су поједини национални прваци деловали. Први и једини краљ Албаније, Зог И, сковао је приликом ступања на престо 1. септембра 1928. регално име од свог презимена Зоголи (скраћено Зогу), одрекавши се рођеног имена Ахмет које је носило призвук ислама, сматрајући да ће тако бити боље прихваћен међу европским владајућим кућама, а из истог разлога се оженио мађарском грофицом Жералдином Апоњи. Сведок на краљевском венчању Зога и Жералдине 1938. био је Галеацо Ћано, изасланик и зет Бенита Мусолинија, а свадбени пар се на челу свечане поворке која је ишла улицама Тиране возио у мерцедесу, личном дару Адолфа Хитлера, што довољно осликава све идеолошке разлике које првог краља Албаније деле од послератног комунистичког диктатора Енвера Хоџе. Но, у погледу тежње за идентитетском конверзијом Албанаца, Хоџа је отишао неколико корака даље, прогласивши 1967. Албанију првом атеистичком државом на свету, у складу са прокламованом паролом – „наша једина религија је албанство!“.
Иако, упркос свему, ислам до данас представља религију убедљиве већине Албанаца на Балкану, готово да нема албанског националног лидера у савременом добу који није учинио наглашен отклон од исламског идентитета. Узмимо за пример неколицину нашој јавности познатих појединаца. Ибрахим Ругова, несумњиво рођен у муслиманској породици, је јавно говорио о својој припадности исламу у стриктно „симболичком смислу“, а раширено је веровање да је на самрти примио свету причест од католичког свештеника. Осим што се јавно приклања хоџаистичкој формули о албанству као јединој религији коју признаје, Рамуш Харадинај у својим наступима пред иностраним медијима истиче католичко порекло своје породице, те да „није сигуран због чега је рођен као муслиман“, док Беџет Пацоли инсистира на православном пореклу својих предака. Премијер Албаније Еди Рама се изјашњава као агностик, уз тврдњу да је крштен у католичкој цркви, док се његов претходник на челу Социјалистичке партије Албианије, такође премијер у три мандата, Фатос Нано изјашњава као православац.
У последњих двадесетак година међу Албанцима се великом брзином шири култ Мајке Терезе, чији споменици ничу у бројним градовима Албаније, Северне Македоније, као и на Косову и Метохији, а међународни аеродром у Тирани носи њено име. Мајци Терези је посвећена и катедрала у центру Приштине, чија је изградња завршена пре неколико година и која по својим габаритима представља највећу католичку богомољу на читавом Балкану. Коначно, најславнији албански писац Исмаил Кадаре, личност са вероватно највећим интелектуалним ауторитетом, не само што се изјашњава као атеиста, већ из свог дома у Паризу јавно позива сународнике да се одрекну ислама, те колективно прихвате хришћанство, јер ће се само тако Европа отворити према Албанцима.
Редукујући у сопственој перцепцији, али и пред очима 85 милиона својих пратилаца на Твитеру, албански идентитет на припадност исламу, лидер најмоћније светске државе је подсетио наше суседе да, ма колику политичку подршку запада уживали, између осталог и због потребе да се пружи потпора неким „добрим муслиманима“ и тиме одрекне анти-исламски карактер империјалних похода по Блиском истоку од почетка 90-их наовамо, на крају дана Албанци за припаднике евро-америчке елите ипак остају они вечито други, рођени са погрешне стране замишљеног цивилизацијског рова. Ако би из спознаје те, за њих болне истине могло да се изроди ишта добро, била би то свест Албанаца о нужности помирења и сарадње са балканским народима, који су им по свему најближи, а са којима их у дугом трајању у сукобе уводе управо они који им одричу право на самобитност, држећи их за корисне, али не и једнако вредне њима самима.
Немања Старовић
Историчар и политиколог