Чувени совјетски и руски историчар Григориј Арш у студији о грчкој организацији Филики Хетерије из 1970, као и у историографскомо делу о Јоану Каподистрији из 2003. године, открива да је један грчки функционер Хетерије био осумњичен за убиство Карађорђа и да је због тога касније био стрељан. Арш, а пре њега и чувени француски историчар Едуар Дрио 1925, као и румунски историчар Нестор Камаријано 1964, тврдили су да је убиство Карађорђа резултат конспирације аустријске и британске тајне дипломатије и органа њихових безбедносно-обавештајних система. То мишљења недвосмислено потврђује Екмечић и каже, цитирам, да су кумови кнез Милош и Вујица били само мали прљави извршиоци. Можда наука још увек није опојала несмирену душу бесмртног дела које нама и будућим поколењима оставио обновитељ свеколиког српства.