„Vojnici! Deco! Stanite! Uspravite se! Okrenite lice neprijatelju!“ Tim rečima Živojin Mišić zaustavio je na mostu preko reke Ribnice u Mionici rasulo Prve srpske armije, na čije je čelo bio postavljen umesto ranjenog i bolesnog komandanta Petra Bojovića. Panični zbeg vojske i naroda u trenu je pretvorio u organizovano odstupanje, da bi samo dve nedelje kasnije u Kolubarskoj bici briljantnom taktikom pobedio neuporedivo jaču austrougarsku vojsku i dobio čin vojvode. Nije to bio prvi, niti poslednji titanski poduhvat briljantnog srpskog oficira, koji se svojim delom uvrstio u red besmrtnika, a njegova dela, zaista su bila dostojna kakvih antičkih mitova o slavnim helenskim herojima… Samo što delo Živojina Mišića nije bio mit, no činjenica i to činjenica o najslavnijim i najstradalnijim danima u srpkoj istoriji. Da nije bilo tih dana i tih besmrtnika, pitanje je da li bi danas i bilo Srba!