„Војници! Децо! Станите! Усправите се! Окрените лице непријатељу!“ Тим речима Живојин Мишић зауставио је на мосту преко реке Рибнице у Мионици расуло Прве српске армије, на чије је чело био постављен уместо рањеног и болесног команданта Петра Бојовића. Панични збег војске и народа у трену је претворио у организовано одступање, да би само две недеље касније у Колубарској бици бриљантном тактиком победио неупоредиво јачу аустроугарску војску и добио чин војводе. Није то био први, нити последњи титански подухват бриљантног српског официра, који се својим делом уврстио у ред бесмртника, а његова дела, заиста су била достојна каквих античких митова о славним хеленским херојима… Само што дело Живојина Мишића није био мит, но чињеница и то чињеница о најславнијим и најстрадалнијим данима у српкој историји. Да није било тих дана и тих бесмртника, питање је да ли би данас и било Срба!