Rađanje nacionalnog pokreta Albanaca, zbog različitih društveno-političkih i socio-kulturoloških razloga, javilo se dosta kasnije u odnosu na iste procese kod drugih balkanskih naroda. Preduslovi za njegov samostalan razvoj, čak i u poslednjoj četvrtini XIX veka, bili su daleko od ispunjenih. Sama činjenica da Albanci u tom trenutku nisu imali ni jednu školu na svom jeziku, kao što im ni sam jezik nije bio standardizovan, predstavlja najbolju potvrdu te teze. Neminovno, u takvim okolnosti, bio je neophodan podstrek spolja kako bi albanska nacionalna renesansa započela. Upravo tu podršku obezbedile su im same osmanlijske vlasti uvidevši da buđenje albanskog nacionalizma mogu iskoristiti u svoje političke svrhe.