Od 1848. do 1858. godine u Srbiji nije sazivana narodna skupština. Razloga je bilo više – podvojenost u redovima ustavobranitelja postajala je sve očiglednija; odnosi između Kneza i Saveta bili su u permanentnoj krizi; knez je težio da ograniči vlast Saveta, a posle zavere koju je ogranizovao savetnik Stefan Stefanović-Tenka protiv kneževog života, knez je izmenio personalni sastav Saveta i još više ograničio njegova prava. Ponovo su nastupili dani puni unutrašnjih i spoljnopolitičkih trzavica, a pojačalo ih je to što je u narodnim masama dobro organizovana akcija u korist povratka na presto dinastije Obrenovića.