Опсада Скадра представљала је битку у Првом балканском рату у којој је Војска Краљевине Црне Горе, након неколико неуспешних покушаја и уз помоћ Војске Краљевине Србије, накратко преузела контролу над османлијским утврђењем, Скадром, који се налази у данашњој северној Албанији. Убрзо, под аустроугарским и италијанским притиском, Војска Краљевине Црне Горе била је приморана да се повуче из Скадра, који је припао новоформираној Албанији. План краља Николе и његове војне команде био је да црногорска војска Скадар заузме на препад, али, првенствено због конфигурације терена, напредовање војске било је споро, те је она пред град дошла тек 28. октобра 1912. године. Напад је успорио и четвородневни одмор у Цијевни и Тузима након ослобађања ових места. То је турским снагама дало доста времена да организују одбрану. Снаге Краљевине Црне Горе нису успеле да у потпуности опколе град, тако да је под османлијском контролом остао пут за Драч, одакле су стизала појачања за турски гарнизон смештен у самом Скадру.