Najznačajniji politički spis Ilije Garašanina ostao je nepoznat evropskim političarima sve do osamdesetih godina XIX veka, a Srbiji do 1888. godine kada je Milan Milićević kratkim tekstom u „Pomeniku“ upoznao srpsku javnost sa postojanjem „Načertanija“, a sam sadržaj je objavljen tek 1906.godine. Ovaj program nije sačuvan u originalu, ostala su samo dva prepisa i oba se nalaze pod zaštitom u okviru fondova Narodne biblioteke Srbije. Takođe, postojao je i treći, sačinjen rukom Milenka Vukićevića koji je „Načertanije“ objavio u delu pod nazivom „Program spoljne politike Ilije Garašanina na koncu“. Garašanin je neprestano razmišljao o budućnosti srpskog naroda i njegovog ujedinjenja u jednu državu. Najbolje svedočanstvo njegove zamisli o toj državi dao nam je u „Načertaniju“. Međutim, o kojoj državi je sanjao Ilija Garašanin i kakav je zapravo karakter samog „Načertanija“? Da bismo bili u prilici da na ispravan i sveobuhvatan način razumemo prirodu dokumenta, te njegov sadržaj, potrebno je da fakte i fakticitete u vezi sa „Načertanijem“ odvojimo od različitih politikantskih i ideoloških mitova i predubeđenja o istom. Tek onda, bićemo u prilici da odgovorimo na pitanje, koju je to „državu preporučio Ilija Garašanin“ – „Veliku Srbiju ili Jugoslaviju“, a možda i ništa od ovoga?!