Могло би се рећи да је убиство краљевског пара 1903. године утицало на стварање дубоког јаза, односно, дуготрајне поделе у јавности на присталице „завереничкеˮ и „легалистичкеˮ доктрине. Поменута подела, макар у круговима академске и научне јавности, приметна је и данас, а бројне контроверзе у вези са историјатом завере која је довела до смакнућа краљевског пара, као и самог чина од 29. маја 1903. године, континуирано настављају да надахњују и интригирају широке кругове јавности у покушајима да се понуде одговори на вечита питања: Како је до Мајског преврата дошло?, Ко су били иницијатори те завере?, Који су били кључни узроци преврата? И најважније: да ли су се Мајски преврат и потоње, чувено „завереничко питањеˮ, уз каснију, тешку судбину српског националног колективитета могли избећи?ˮ